https://lat.sputnikportal.rs/20261029/eu-na-pragu-teze-energetske-krize-nego-2022-milioni-evropljana-ne-mogu-da-zagreju-domove-1205073345.html
EU na pragu teže energetske krize nego 2022: Milioni Evropljana ne mogu da zagreju domove
EU na pragu teže energetske krize nego 2022: Milioni Evropljana ne mogu da zagreju domove
Sputnik Srbija
Energetski sektor Evropske unije pozvao je Brisel da prizna neuspeh aktuelne energetske politike i preduzme hitne mere za smanjenje računa, budući da su... 29.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-29T15:47+0100
2026-10-29T15:47+0100
2026-10-29T15:47+0100
svet
svet – ekonomija
evropska unija (eu)
struja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112229/77/1122297760_0:37:3076:1767_1920x0_80_0_0_8f8f3b189bf8b270839038b7cc073eb1.jpg
Udruženje je predložilo da se privremeno iz računa izuzmu takozvani neenergetski troškovi, uključujući naknade za korišćenje mreže i klimatske dažbine, a takođe je pozvalo da se ne subvencioniše proizvodnja električne energije iz gasa.Prema oceni predstavnika energetskog sektora, takva mera povećala bi potražnju za gasom i dodatno narušila evropsko tržište.Cene gasa su ove nedelje premašile 100 evra po megavat-satu, što predstavlja rast veći od tri puta od početka godine. U udruženju „Eurelektrik“ smatraju da je takav skok povezan sa sukobom na Bliskom istoku i trajnom zavisnošću EU od uvoznih energenata.Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da bi aktuelna kriza mogla da bude teža od krize iz 2022. godine, jer ne pogađa samo gas, već i naftu i naftne derivate. Prema njegovim rečima, u uobičajenim okolnostima gotovo 50 miliona Evropljana ne može adekvatno da zagreje svoje domove zbog visokih cena energije, a verovatno će taj broj ove godine biti još veći.Evropski komesar je istakao da na tržištu trenutno ima dovoljno energenata, ali da mnogi građani i kompanije ne mogu sebi da priušte da ih kupe.Ministri energetike EU danas razmatraju mere za podršku potrošačima, izglede za snabdevanje energijom tokom predstojeće zime i načine za obuzdavanje rasta cena.Uoči sastanka, Paula Pinjo, predstavnik Evropske komisije, komentarišući mogućnost obnavljanja isporuka ruskog gasa nakon završetka sukoba, nije isključila takav scenario, kao ni mogućnost ponovnog pokretanja projekta „Severni tok“.Ona se pozvala na raniju izjavu Ursule fon der Lajen, predsednika Evropske komisije, da će ograničenja ostati na snazi do okončanja sukoba u Ukrajini. Kada je reč o projektu „Severni tok“, predstavnica EK ukazala je na njegov privatni karakter i istakla da „nije na njoj da odlučuje da li će taj projekat postojati u Evropskoj uniji“.Ruske vlasti su više puta saopštile da je odustajanje evropskih zemalja od ruskih energenata dovelo do povećanja troškova i pogoršanja položaja evropskih potrošača i industrije.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20261028/evropska-komisija-cene-goriva-u-eu-skocile-do-nebesa-situacija-ce-se-zadrzati-i-tokom-2027--1205039547.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – ekonomija, evropska unija (eu), struja
svet – ekonomija, evropska unija (eu), struja
EU na pragu teže energetske krize nego 2022: Milioni Evropljana ne mogu da zagreju domove
Energetski sektor Evropske unije pozvao je Brisel da prizna neuspeh aktuelne energetske politike i preduzme hitne mere za smanjenje računa, budući da su veleprodajne cene električne energije za isporuku tokom zime za godinu dana gotovo udvostručene, pišu mediji, pozivajući se na pismo udruženja „Eurelektrik“ upućeno ministrima energetike.
„Računi domaćinstava rastu, energetski intenzivne industrije su pod pritiskom, a zabrinutost zbog pristupačnosti energije ogleda se u protestima u nekoliko zemalja EU“, navodi se u pismu udruženja „Eurelektrik“.
Udruženje je predložilo da se privremeno iz računa izuzmu takozvani neenergetski troškovi, uključujući naknade za korišćenje mreže i klimatske dažbine, a takođe je pozvalo da se ne subvencioniše proizvodnja električne energije iz gasa.
Prema oceni predstavnika energetskog sektora, takva mera povećala bi potražnju za gasom i dodatno narušila evropsko tržište.
Cene gasa su ove nedelje premašile 100 evra po megavat-satu, što predstavlja rast veći od tri puta od početka godine. U udruženju „Eurelektrik“ smatraju da je takav skok povezan sa sukobom na Bliskom istoku i trajnom zavisnošću EU od uvoznih energenata.
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da bi aktuelna kriza mogla da bude teža od krize iz 2022. godine, jer ne pogađa samo gas, već i naftu i naftne derivate.
Prema njegovim rečima, u uobičajenim okolnostima gotovo 50 miliona Evropljana ne može adekvatno da zagreje svoje domove zbog visokih cena energije, a verovatno će taj broj ove godine biti još veći.
Evropski komesar je istakao da na tržištu trenutno ima dovoljno energenata, ali da mnogi građani i kompanije ne mogu sebi da priušte da ih kupe.
Ministri energetike EU danas razmatraju mere za podršku potrošačima, izglede za snabdevanje energijom tokom predstojeće zime i načine za obuzdavanje rasta cena.
Uoči sastanka, Paula Pinjo, predstavnik Evropske komisije, komentarišući mogućnost obnavljanja isporuka ruskog gasa nakon završetka sukoba, nije isključila takav scenario, kao ni mogućnost ponovnog pokretanja projekta „Severni tok“.
Ona se pozvala na raniju izjavu Ursule fon der Lajen, predsednika Evropske komisije, da će ograničenja ostati na snazi do okončanja sukoba u Ukrajini. Kada je reč o projektu „Severni tok“, predstavnica EK ukazala je na njegov privatni karakter i istakla da „nije na njoj da odlučuje da li će taj projekat postojati u Evropskoj uniji“.
Ruske vlasti su više puta saopštile da je odustajanje evropskih zemalja od ruskih energenata dovelo do povećanja troškova i pogoršanja položaja evropskih potrošača i industrije.
