Veliki rat globalista i suverenista preliva se na ulice – pravi trenutak da Srbija odluči šta želi
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Pratite nas
Na Zapadu su rekli biće rata oko 2030. ali svi znamo da je on već počeo i da traje između globalista i suverenista. Sada se ta borba preliva na ulice. Drugi front predstavljaju liberali i desničari. U Srbiji imate mnogo više slobode kretanja i medijske slobode nego što mislite. Zapad je mesto u kojem su sloboda kretanja i mišljenja jako napadnuti.
Ovako je francuski geopolitičar, istoričar i profesor Univerziteta u Versaju Aleksis Trud prokomentarisao aktuelnu situaciju u Srbiji i svetu, u sklopu svog predavanja „Balkan 2035 - Čija će se geopolitička vizija ostvariti“.
Predavanje je održao u Raguza habu u Beogradu, zajedno sa Katarinom Entinom, profesorom moskovske Visoke škole ekonomije i jednim od najboljih ruskih stručnjaka za Balkan.
Aleksis Trud i Katarina Entina
© Sputnik / Milica Trklja / Aleksis Trud i Katarina Entina
Svi se interesuju za Srbiju
Predavanje koje su držali francuski i ruski eksperti za Balkan odvijalo se, logično, na srpskom jeziku, a Trud ga je otvorio podsetivši okupljene na jednu konstantu u međunarodnoj politici – svi se interesuju za srpsku sudbinu.
Parafraziravši francuskog ambasadora u Srbiji Frederika Mondolonija, koji je još 2016. godine rekao kako je krajnje vreme da Francuska obnovi istorijske veze i saradnju sa Srbijom, Trud je podsetio na konstantnu težnju Zapada i Istoka da „prevagnu“ na Balkanu.
Srbija može naginjati više ka Zapadu ili ka Istoku, obe mogućnosti postoje, zbog čega su Velike sile toliko i zainteresovane za vašu sudbinu. Srbija je, kako je to rekao ambasador Mondolonij, ključni temelj i stub stabilnosti ove regije, rekao je Trud.
On je objasnio i zašto ne treba da „brinemo“ oko evrointegracija, odnosno zašto će prijem Srbije u Evropsku uniju uvek biti na tapetu zapadnih sila.
Kad razmatramo evrointegracije, ono što svi primećuju jesu godine obećavanja i odlaganja početka pridruživanja. Sa druge strane, vidimo razgovore o ubrzanom prijemu Ukrajine i Moldavije. Međutim, to su „falš“ kandidature, jer uprkos opstrukcijama okolnih zemalja Balkana i njihovih molbi da stopiraju pridruživanje Srbije Uniji, velikim silama je jasno da je upravo Srbija ta koja mora biti najnoviji član evropske zajednice. Razlog tome je taj što bi to onda značilo da Srbija mora da se odrekne svih drugih oblika saradnje u korist evropskih integracija.
Trud je podsetio da je Srbija u vrlo dobrim odnosima sa Ceftom, Višegradskom grupom, odlično sarađuje sa Globalnim Jugom, kao i svim drugim zemljama koje će činiti novi svetski poredak, te da je na geopolitičkom planu sada pravi trenutak za našu zemlju da iskoristi ovaj novi momenat kako bi, za promenu, profitirala.
Velike sile su trenutno u velikoj nestabilnosti. To se odavde ne vidi često i jasno, ovdašnji ljudi često misle da je kod njih najgore, međutim, trenutno vlada velika neizvesnost svuda. Francuzi se sada nalaze u mestu u kojem se Jugoslavija nalazila osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka i Francuzi sada ne znaju kuda da krenu dalje i kakvu će budućnost imati. U ogromnim su dugovima, francuski dug je najveći u čitavoj Evropi, vlada ogromna kriza, vlada inflacija... Francuzi su, kao i Nemci, oduvek imali poverenja u državni aparat, međutim, to se polako menja. Država Francuska nije više respektabilna i to predstavlja veliku traumu za Francuze. Države u Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj, Italiji ne mogu više da brane socijalni standard, mladi nemaju mogućnost zapošljavanja, nezadovoljni su i bune se protiv svojih država.
Država se raspada, ljudi nemaju više poverenja u državu, a elite u zapadnom svetu, bilo političke ili ekonomske, razvijaju državni interes van same zemlje, objašnjava Trud. Što je vlast manje podržana od strane naroda, to više širi „pipke“ imperijalizma, a svi ti imperijalizmi se sukobe, ne samo na Balkanu, nego i na Bliskom istoku.
Raguza hab
© Foto : Tanja Grbić / Raguza hab
Rat odavno već traje
Trud je podsetio na predviđanja da će veliki rat u Evropi izbiti oko 2030. godine, međutim, on veruje da taj rat već neko vreme traje. Globalisti ratuju sa suverenistima, levičari sa desničarima, životni standard pada, cene rastu i borba se prenosi na ulice.
Mislim da nema preterane međusobne veze između protesta koji se šire Evropom, već da su oni prosto rezultat toga što se na Zapadu došlo do određenih socijalnih i ekonomskih normi. Ovo je prva generacija mladih na Zapadu koja ne zna za rat, nije služila vojsku, putuje po svetu i ta generacija je verovala da će im diploma doneti siguran i dobar posao vrlo brzo. Ta generacija hoće mnogo toga i to odmah, oni su neka vrsta razmažene dece. Paralelno sa tim traje i velika politička bitka između patriota i antifašista koju su izrazito protiv suverenista. Tih pokreta ima svuda po Evropi i nad njima se često vrše ogromne manipulacije, dok je policija često vrlo gruba.
Na Kosovo zaboravite
U sklopu otvorenog predavanja i učešća publike u razgovoru, profesor Trud je upitan za mišljenje o sve većem evroskepticizmu kod srpskog naroda i spekulacijama da će čak doći i do referenduma o pridruživanju EU.
Dok smatra da bi referendum bio odličan način da se konačno raščisti pitanje evrointegracija, ali i odnosa prema okolnim narodima, Trud kaže da na rešavanje pitanja Kosova „zaboravimo“. Po njegovom mišljenju, čak i kada bi Srbi kolektivno odustali od pridruživanja Evropskoj uniji, rešavanje kosovskog pitanja se nikada ne bi javilo kao mogući „mamac“ kojim bi nas privukli u evropsku zajednicu.
Pitanje Kosova ne možete ni da sanjate da rešavate kroz institucije Evropske unije, niti da mislite da će vam oni pomoći u rešavanju tog pitanja kako bi vas privoleli da uđete u Uniju. Uvek će postojati član 35 i nijedna vlast u EU neće podneti da Srbija ulazi u Uniju bez rešenog kosovskog pitanja, naravno, po njihovim merilima, ne našim. Oni će Kosovo tretirati isto kao i Srbiju, dakle kao nezavisnu državu i tu morate biti realni.
Nezadovoljstvo se širi Starim kontinentom, neredi bukte po čitavoj Evropi i dok su zapadne sile nesigurne u svoj sledeći korak, za Srbiju je dobro vreme da napravi svoj, zaključuje Trud.
Pogledajte i:
