Upaljen crveni alarm: Kolika je opasnost od radikalnih islamista u regionu
© Sputnik / Sarah Nureddin
Pratite nas
Napad na izraelsku ambasadu u Beogradu upozorava na opasnost od radikalizovanih pojedinaca i otvara pitanje da li bezbednosne službe imaju pod kontrolom islamističke militantne strukture. Ovaj napad pokazuje da opasnost od terorizma i radikalizovanih pojedinaca ne sme da se potcenjuje, ocenjuje Dragomir Andan, bivši direktor policije Republike Srpske.
Maloletnik za kog se sumnja da je iz Šapca napao je sa dva noža pripadnika Žandarmerije ispred Ambasade Izraela u Beogradu, uzvikujući „Alahu akbar“, a napadač je tom prilikom ubijen.
Andan upozorava na bezbednosne rizike u Federaciji BiH, pitanje takozvanih spavača i mogućnost novih napada na izraelska diplomatska predstavništva.
Otvoreno pitanje „spavača“
Posle napada u Beogradu, posebnu pažnju trebalo bi posvetiti tome da li bezbednosne i obaveštajne službe u regionu raspolažu pouzdanim podacima o pojedincima povezanim sa militantnim grupama. Naš sagovornik smatra da je posebno važno utvrditi koliko je takvih ljudi pod nadzorom i da li se njihove aktivnosti prate.
„Mislim da tu treba tražiti kopču između ovog terorističkog akta prema izraelskoj ambasadi u Beogradu, jer te militantne grupe bezbednosne strukture u BiH, ne u Republici Srpskoj nego u Federaciji BiH, nisu stavile pod svoju kontrolu. I mi do danas ne znamo koliko u FBiH ima takvih lica, kako ih mi stručno zovemo, spavača“, navodi Andan.
Kao deo šireg bezbednosnog konteksta, on podseća na Mevlida Jašarevića, osuđenog zbog napada na Ambasadu SAD u Sarajevu 2011. Andan navodi da je Jašarević, nakon odslužene zatvorske kazne, trebalo da bude izručen Sjedinjenim Američkim Državama.
Prema njegovom mišljenju, ključno je pitanje da li nadležne institucije imaju dovoljno informacija o osobama koje bi mogle da predstavljaju bezbednosnu pretnju.
„Ono što je najvažnije, da li bezbednosne strukture, obaveštajna služba BiH, imaju pod kontrolom takva lica, da li imaju spiskove, da li znaju gde se svi nalaze“, ističe sagovornik Sputnjika.
Andan u tom kontekstu pominje područje oko Brčkog, Tarčin kod Sarajeva i delove Bosanske krajine, uključujući okolinu Kladuše i Cazina, za koje tvrdi da predstavljaju bezbednosni izazov koji nije rešen. Njegova procena usmerena je na delovanje institucija u Federaciji BiH i njihovu sposobnost da otkriju potencijalno opasne pojedince.
Pitanje nekadašnjih mudžahedinskih formacija i širenja radikalnih islamističkih ideologija u BiH deo je šire regionalne bezbednosne rasprave. Za procenu današnje pretnje, međutim, neophodni su konkretni podaci o aktivnim mrežama, njihovim članovima i eventualnim vezama sa počiniocima terorističkih napada.
Zašto je meta bila izraelska ambasada
Andan smatra da izbor izraelske ambasade nije moguće posmatrati odvojeno od sukoba na Bliskom istoku, posebno rata u Gazi i odnosa prema izraelskoj politici. Prema njegovoj proceni, napad je imao za cilj da pokaže da izraelski interesi mogu biti meta i izvan regiona u kojem se vodi sukob.
„Ovo je odgovor, ja mislim, i na Jašarevićevo izručenje Sjedinjenim Američkim Državama, a ta izraelska ambasada, koja je naravno pod posebnim merama zaštite u svakoj državi, produkt je takvog razmišljanja. Druga stvar, taj deo treba da se veže za Gazu i odnos Izraela prema Gazi“, kaže Andan.
Govoreći o motivima osoba koje prihvataju ideologiju terorističkih pokreta, on ističe da radikalizacija može da ih navede da nasilje smatraju sredstvom za ostvarivanje svojih ciljeva.
„Prvo, treba razumeti indoktrinaciju tih lica koja se vežu za terorističke pokrete sa Bliskog istoka. Njihov osnovni neprijatelj su, pre svega, država Izrael i građani Izraela. I oni na ovaj način šalju poruku da ne odustaju od svojih ciljeva i da će se boriti za svoje ciljeve na najgori teroristički način, kako bi naneli što više štete Izraelu i dali do znanja da rat sa teroristima sa Bliskog istoka, kada je u pitanju Izrael, nije još stao“, navodi Andan.
On upozorava da bi slični napadi mogli biti pokušaj da se izraelskim vlastima pokaže da njihovi državljani i diplomatska predstavništva nisu bezbedni ni van Bliskog istoka.
„Oni će, ne samo u Beogradu, gde je to učinjeno, nego i na još nekoliko lokacija u svetu, pokušati da daju do znanja izraelskim vlastima da nisu bezbedne u meri u kojoj bi trebalo da budu“, ocenjuje Andan.
Zbog toga, smatra on, države u kojima se nalaze izraelske ambasade i konzulati moraju da preispitaju nivo zaštite tih objekata i procene mogućnost novih napada.
„Stvar je svake države da posle ovog terorističkog čina digne nivo bezbednosti, kad su u pitanju Izrael, izraelski građani i izraelska diplomatsko-konzularna predstavništva. Tako da bih u ovoj situaciji bio jako oprezan kada su u pitanju ta predstavništva širom sveta“, kaže Andan.
Radikalizacija kao bezbednosni izazov
Andan upozorava da problem ne mora biti ograničen na pojedince koji su već poznati policiji ili obaveštajnim službama. Kao dodatni razlog za oprez navodi kretanje ljudi kroz evropske zemlje i mogućnost da među njima ima osoba čiji stepen radikalizacije nije poznat nadležnim institucijama.
„Mislim da ne samo u BiH nego i u zemljama poput Francuske, Španije i Nemačke, niko još uvek nije istražio sve te ljude niti iko zna koliko ima onih koji su sutra spremni da učine takav teroristički akt“, navodi sagovornik.
Koliko dugo će trajati pojačane mere bezbednosti
O trajanju najvišeg stepena bezbednosne pripravnosti u Srbiji odlučivaće nadležne službe na osnovu procene rizika i rezultata istrage, smatra Andan. On očekuje da provere obuhvate način na koji je napadač radikalizovan, njegove motive i eventualne veze sa drugim osobama.
„Verovatno su službe bezbednosti u Srbiji posle ovoga napravile procenu šta je nužno. Svaka ozbiljna država, odnosno policijske strukture, prave procenu ugroženosti i opredeljuju se za nivo pojačanih mera“, kaže Andan.
Prema njegovim rečima, operativni rad trebalo bi da obuhvati i napadačevo porodično i društveno okruženje.
„U nekom narednom periodu izvršiće se detaljne provere svih elemenata. Verovatno će operativa završiti svoj deo posla i izvršiti provere na koji način je ovo lice indoktrinirano, koji su ga motivi pokretali, kakva mu je porodica, da li u porodici ili okruženju ima još takvih lica. Na osnovu toga će doneti sveobuhvatnu procenu i odlučiti do kojeg datuma će držati pojačane mere“, navodi naš sagovornik.
Andan smatra da završetak najvišeg stepena pripravnosti ne bi trebalo automatski da znači povratak na uobičajeni režim zaštite izraelskih diplomatskih predstavništava.
„Kada ovaj crveni stepen koji je sada proglašen bude završen, ipak će se morati napraviti procena da se u nekom narednom periodu, ako ne na crvenom stepenu, onda na jednom nivou niže, ta predstavništva i konzulati drže pod pojačanim merama i kontrolom“, zaključuje Andan.
Za bezbednosne službe, poruka ovog slučaja jeste da istraga mora da utvrdi motive napadača i sve relevantne okolnosti, dok budući nivo zaštite diplomatskih predstavništava treba da bude određen na osnovu konkretnih bezbednosnih procena.
Pogledajte i:
