Tramp pred bitkom za Kongres: U igri milijarde, Iran i pomoć Kijevu
© AP Photo / Jacquelyn Martin
Pratite nas
Gotovo je izvesno da će demokrate preuzeti kontrolu nad Predstavničkim domom, a verovatno i nad Senatom. Ukoliko budu kontrolisali oba doma Kongresa, time će kontrolisati i finansije, što će ozbiljno i duboko ograničiti Trampovu mogućnost da vodi rat u Iranu, pruža neograničenu pomoć Izraelu, pa čak i da pomaže režimu u Kijevu.
Ovo je u intervjuu za Sputnjik pred prestojeće izbore u SAD poručio američki stručnjak za pravo i bivši sudija Endru Napolitano.
On je naveo i da bi u slučaju da republikanci zadrže kontrolu nad Senatom, a demokrate preuzmu samo Predstavnički dom, demokrate i dalje imale mogućnost da otežavaju posao Trampu, iako ne u onoj meri u kojoj bi to mogle da čine da kontrolišu oba doma.
Međutim, kako je naveo, to nije najveći Trampov strah.
"Nego je gubljenje vremena i lična neprijatnost do koje će doći usled beskrajnih istraga koje će demokrate u Predstavničkom domu, po svemu sudeći, pokrenuti. To će mu odvući pažnju i energiju od vođenja spoljne politike. Na primer, mogu da zamislim situaciju u kojoj Kongres zabranjuje privatnim licima da pregovaraju u ime Sjedinjenih Država. Time bi Vitkof i Kušner bili potpuno isključeni iz igre", dodao je Napolitano.
"Nego je gubljenje vremena i lična neprijatnost do koje će doći usled beskrajnih istraga koje će demokrate u Predstavničkom domu, po svemu sudeći, pokrenuti. To će mu odvući pažnju i energiju od vođenja spoljne politike. Na primer, mogu da zamislim situaciju u kojoj Kongres zabranjuje privatnim licima da pregovaraju u ime Sjedinjenih Država. Time bi Vitkof i Kušner bili potpuno isključeni iz igre", dodao je Napolitano.
Pojasnio je da Kongres raspolaže „moći novčanika” (kontrolom nad budžetom), a to funkcioniše u oba smera. Kongres može da ograniči način na koji predsednik troši novac, ali ga isto tako može i prisiliti da ga troši.
"Rusofobija je u Kongresu veoma raširena, i to u obe stranke. Ima članova Kongresa, žao mi je što ovo moram da kažem, koji u svojim kancelarijama ističu ukrajinske zastave i nose značke u bojama ukrajinske zastave. Nisu to baš zastave, ali je jasno kakvu poruku time šalju. Dakle, Kongres može da zabrani predsedniku određene poteze, ali može i da pokuša da ga prisili na određene radnje. Recimo, mogu ga prisiliti da potroši novac koji on ne želi da potroši, na primer, da dodeli još sredstava najkorumpiranijem režimu na planeti, a to je onaj u Kijevu", ističe sagovornik.
Ukoliko bi Tramp odbio da to učini, pojašnjava Napolitano postoje presude Vrhovnog suda na osnovu kojih Kongres može da ga primora na postupanje.
"Ovo se, međutim, dešava izuzetno retko, jer američki predsednici inače vole da troše novac. Češće se dešava suprotno: novac se troši u iznosima koje Kongres ne odobrava, umesto da se trošenje odbija".
Iako Ustav Sjedinjenih Država nalaže da zakoni koje donosi Kongres moraju imati jasno određene svrhe, dodaje Napolitano, u praksi se to pravilo često krši; naime, u zakonske akte mogu se uneti odredbe kojima se ograničava ponašanje predsednika, a koje nemaju nikakve veze sa suštinom samog zakona.
"Ukoliko je reč o zakonu koji je predsedniku neophodan – na primer, o zakonu kojim se obezbeđuju sredstva za rad Pentagona – on će ga potpisati, iako time zapravo ozakonjuje ograničenja sopstvenog ponašanja. Verovatno bi na taj način demokrate mogle da zaobiđu veto Donalda Trampa: ubacivanjem odredbi koje ograničavaju njegovo delovanje u zakone na koje on, iz političkih razloga, ne sme da stavi veto. Naime, takav veto bi doveo do obustave rada pravosudnog sistema, Ministarstva pravde ili Pentagona, a pritisak javnosti da se ta obustava okonča bio bi toliko snažan da ga on ne bi mogao podneti", zaključuje bivši sudija.
"Ukoliko je reč o zakonu koji je predsedniku neophodan – na primer, o zakonu kojim se obezbeđuju sredstva za rad Pentagona – on će ga potpisati, iako time zapravo ozakonjuje ograničenja sopstvenog ponašanja. Verovatno bi na taj način demokrate mogle da zaobiđu veto Donalda Trampa: ubacivanjem odredbi koje ograničavaju njegovo delovanje u zakone na koje on, iz političkih razloga, ne sme da stavi veto. Naime, takav veto bi doveo do obustave rada pravosudnog sistema, Ministarstva pravde ili Pentagona, a pritisak javnosti da se ta obustava okonča bio bi toliko snažan da ga on ne bi mogao podneti", zaključuje bivši sudija.
Pogledajte i:
