Nove isporuke raketa Kijevu pokazuju da London teži eskalaciji sukoba; EU se priprema za rat
16:27 28.10.2026 (Osveženo: 18:06 28.10.2026)
© Sputnik / Alex McNaughton
Pratite nas
Informacije o novim isporukama raketa „storm šedou“ Ukrajini ukazuju na to da je Velika Britanija posvećeno eskalaciji rata, izjavila je predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova na brifingu.
„Zapravo, ono što se dešava sa raketama ‘storm šedou’ predstavlja jasan dokaz privrženosti Velike Britanije produbljivanju krize i eskalaciji rata do poslednjeg Ukrajinca, sa ciljem da se našoj zemlji nanese, kako oni to formulišu, ‘maksimalna šteta’. Što se tiče rešavanja sukoba i osiguravanja pravednog i trajnog mira — teme o kojoj London, čisto iz navike, i dalje voli da govori, britanske vlasti o tome, zapravo, uopšte i ne razmišljaju“, primetila je Zaharova, komentarišući izveštaje o planiranim novim isporukama raketa „storm šedou“ Kijevu.
„Engleski političari su, kao što je poznato, stručnjaci za manipulisanje formulacijama i ispoljavanje jedne prefinjene drskosti — govore jedno, a čine upravo suprotno. Međutim, u ovom slučaju, takva taktika kod nas ne prolazi; dijalog jednostavno postaje nemoguć. U očima odgovorne međunarodne zajednice, London sve više stiče reputaciju glavnog pomagača terorističkih metoda, podstrekača oružanih sukoba i prepreka za uspostavljanje mira“, naglasila je ona.
Zaharova je napomenula da izjave britanskog ministra odbrane Vesa Stritinga o pripremama za rat za hiljadu dana predstavljaju još jedan pokušaj raspirivanja histerije u javnosti.
„Ovo je još jedan pokušaj raspirivanja histerije u engleskom društvu, između ostalog i putem plasiranja rusofobičnog mita o nekakvim ruskim pretnjama“, rekla je Zaharova, komentarišući Stritingovu izjavu da Velika Britanija mora biti spremna za potencijalni sukob do 2030. godine i da daje britanskoj vojsci hiljadu dana da izvrši taj zadatak.
Zaharova je naglasila da takve replike nisu nove.
„Vidimo kakav efekat pokušavaju da postignu. Sve je to usmereno na lakovernu širu publiku, koju su britanski tabloidi više puta obmanuli“, primetila je diplomata.
Ona je dodala da antiruski nastrojeni predstavnici Evrope svojom ratobornom retorikom guraju svoje zemlje ka katastrofi.
„Svojom ratobornom retorikom i potpuno bezumnim, nepromišljenim i neozbiljnim lobiranjem za ubrzanu militarizaciju Evrope, a sve u interesu vlasnika vojno-industrijskih i finansijskih korporacija, one (zemlje koje zauzimaju antiruski stav) bukvalno sopstvenim rukama guraju svoje nacije u katastrofu“, ocenila je Zaharova.
Prema njenim rečima, Evropska unija nepromišljeno hrli u rat sa Rusijom, uvlačeći time samu sebe sve dublje u zamku.
„Evropska unija se nepromišljeno, potpuno besmisleno i nesmotreno, ali aktivno, priprema za rat sa Rusijom, dok istovremeno sve dublje upada u zamku bezumnog i iracionalnog finansiranja proždrljivog ‘kijevskog prosjaka’“, primetila je ona.
Kao očigledan primer, ona je navela nedavnu izjavu predsednika Evropskog saveta Antonija Košte da je EU spremna da 2027. godine pokrije dve trećine od 70 milijardi evra koje je Vladimir Zelenski zatražio na nedavnom samitu u Briselu.
„To znači da će Brisel sada, pored već postojeće kreditne linije za Kijev u iznosu od 90 milijardi evra koja pokriva period 2026–2027. godine, morati da do kraja ove godine pronađe izvor podrške za ukrajinske teroriste u vrednosti od još 46,7 milijardi evra. Štaviše, EU namerava da pozove države-članice NATO-a da kijevskom režimu ove godine pruže dodatnih 70 milijardi evra bilateralne vojne pomoći, u skladu sa dogovorima postignutim na julskom samitu Alijanse u Ankari. Ova sredstva bi, navodno, prvenstveno trebalo da budu usmerena na nabavku dronova“, objasnila je Zaharova.
Pri tome je veoma značajno što su se takozvani evropski prijatelji Kijeva toliko zaneli ubacivanjem finansijskih „drva“ na vatru sukoba, da su prevideli ključnu stvar – nisu naveli izvore finansiranja za svoje agresivne planove, naglasila je diplomata.
„S tim u vezi, stručnjaci ne isključuju mogućnost daljeg zaduživanja EU na tržištima kapitala, po analogiji sa pomenutim dvogodišnjim zajmom za Ukrajinu“, dodala je ona.
„Evropske birokrate su nedvosmisleno pokazale svoju sklonost ka eskalaciji oružanog sukoba, čime su u potpunosti opovrgle sopstvene izjave o navodnoj podršci mirovnim naporima predsednika SAD i naglašenu nameru Brisela da učestvuje u pregovorima o rešavanju sukoba“, ocenila je Zaharova, napominjući da bi se, po analogiji sa „koalicijom voljnih“ u Evropi mogla pojaviti, ili se možda već delimično i formirala, „koalicija nevoljnih“ koja ne želi da troši milijarde evra na održavanje korumpiranih zvaničnika u Kijevu.
Među evropskim zemljama koje su više puta jasno stavile do znanja da ne žele da snose troškove preteranih zahteva Zelenskog, ona je posebno izdvojila Mađarsku, Slovačku i Češku.
Ona je napomenula i da trenutno ruska strana ne vidi spremnost Evrope za iskren razgovor o interesima Rusije.
„Za sada u javnoj sferi rukovodstvo svih evropskih institucija nastavlja da Moskvi postavlja zahteve koji su potpuno odvojeni od stvarnosti, pokazujući nedostatak volje za iskrenim razgovorom o interesima Rusije. Što se tiče evropske bezbednosti, naši zapadni susedi njenu suštinu, ili bar tako veruju, i dalje vide u neprestanom pumpanju oružjem kijevskog režima i otvorenim pripremama za direktan sukob sa našom zemljom u godinama koje dolaze. Jednostavno ne vidimo nikakve promene u pristupima većine političara u EU po tom pitanju“, istakla je diplomata.
Diplomata je dodala i da je ostala zatečena izjavama zapadnih političara, kao što je optužba nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula da Rusija navodno izaziva glad.
„Kada čitate ili čujete ovakve ‘bisere’ zapadnih ličnosti, ne možete a da ne ostanete zatečeni; odmah se nameće pitanje: da li oni namerno dovode u zabludu međunarodnu zajednicu i sopstvenu javnost, ili je to jednostavno posledica flagrantnog neznanja i nesposobnosti? U principu, smatram da se radi o kombinaciji i jednog i drugog“, istakla je ona.
Zaharova je podsetila da, prema zvaničnom odgovoru Nemačke savezne kancelarije za poljoprivredu i prehranu od 11. avgusta 2020. godine, utvrđeni rok skladištenja za pšenicu, raž i ovas iznosi 10 godina. Istovremeno se dozvoljava odstupanje od ovog roka u slučaju dejstva spoljnih faktora, kao što je oštećenje skladišnog objekta.
Vedeful je 23. oktobra izjavio da Rusija navodno snosi veliku odgovornost za moguću pojavu nove gladi u zemljama Globalnog juga i pozvao je na hitno delovanje, jer bi, navodno, „žito moglo da propadne“.
Pogledajte i:
