Afrika je prirodni saveznik Rusije: Kakva je poruka poslata Zapadu sa važnog samita u Moskvi
© Fotohost-agentstvo sammita i foruma Rossiя-Afrika
/ Pratite nas
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin ukazao je svom govoru na Samitu Rusija- Afrika koliki je značaj afričkih zemalja, ali i na različit pristup i poglede Rusije i zapadnog sveta prema državama ovog kontinenta koji je prirodni saveznik Rusije još od doba Sovjeta, ocenjuje novinar Borislav Korkodelović.
Rusija je domaćin trećeg po redu Samita Rusija -Afrika, a obraćajući se njegovim učesnicima ruski predsednik Vladimir Putin istakao je, između ostalog, i da zauvek prolazi epoha kada je sudbinu čitavih kontinenata određivao uski blok država.
Putin objasnio Zapadu značaj Afrike
Spoljnopolitički ekspert Borislav Korkodelović ističe da je predsednik Putin u svom veoma sadržajnom govoru na Samitu obradio više tema.
„Govorio je pre svega o promenama u međunarodnoj zajednici i o multipolarnom svetu koji postaje stvarnost i u kojem afričke zemlje dobijaju svoje pravo i ravnopravno mesto, jer multipolarni svet omogućava da se čuje glas većine. Afričko-ruski samit već je postao tradicija, što pokazuje da Moskva uviđa izuzetan značaj afričkog kontinenta. Uostalom, to je veza koja postoji još od vremena Sovjetskog Saveza, koji je mnogo pomagao afričkim zemljama u procesu dekolonizacije. Predsednik Putin nastavlja ne samo proces dekolonizacije već i podršku razvoju mladih, nezavisnih afričkih država i obogaćuje je novim sadržajima, pre svega u sferi ekonomije i tehnologije. Rusija je jedan od ključnih partnera Afrike. A Afrika je drugi po veličini kontinent na svetu, sa površinom od preko 30 miliona kvadratnih kilometara, tako da je važna za ostatak sveta. U ruskoj politikološkoj terminologiji Afrika je deo takozvanog Globalnog juga ili, kako ga drugi nazivaju, globalne većine, koja čini oko 85 odsto svetskog stanovništva,“ napominje Korkodelović.
Važno je da se čuje i glas država Afrike
Takav multipolarni svet, dodaje naš sagovornik, omogućava zemljama koje su do kraja Drugog svetskog rata, pa čak i tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, bile kolonije zapadnih zemalja da se čuje i njihov glas i da ravnopravno istupaju sa svojim zahtevima u svetskoj privredi i svetskoj politici.
„Normalno je, kako je danas ukazao i predsednik Putin, da se takvom multipolarnom svetskom poretku opiru zemlje koje su navikle da razmišljaju u okvirima kolonijalne prošlosti i da se neverovatno bogate na račun drugih. Samo ću podsetiti da su, kada su Ujedinjene nacije osnovane 1945. godine, praktično Etiopija i Liberija bile jedine potpuno slobodne zemlje na afričkom kontinentu. Egipat je imao nezavisan status, ali je u velikoj meri bio pod senkom Velike Britanije, dok je Južnoafrička Republika tada bila pod vlašću belačke manjine. Predsednik Putin je multipolarnost povezao sa nastajanjem i sve značajnijom ulogom BRIKS-a, udruženja zemalja koje danas broji deset članica. Reč je uglavnom o velikim svetskim privredama. Da napomenem da je BRIKS je nastao kao grupa četiri zemlje početkom dvehiljaditih godina: Brazila, Rusije, Indije i Kine, da bi im se kasnije pridružila i Južnoafrička Republika. Južnoafrička Republika je jedna od tri afričke države koje su članice BRIKS-a. Tu su još Egipat i Etiopija. Nigerija, najmnogoljudnija afrička država, takozvani afrički džin, koja ima oko 240 miliona stanovnika, ima status partnerske zemlje BRIKS-a,“ napominje on.
Uloga BRIKS-a
Korkodelović dodaje da je Putin je naročito istakao da je BRIKS, u suštini, jedno od najvećih svetskih udruženja, koje obuhvata trećinu kopnene površine Zemlje.
„Posebno je istakao ekonomsku ulogu BRIKS-a, jer su, prema njegovim rečima, članice BRIKS-a u proteklih pet godina proizvodile više od 40 odsto ukupnog svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP-a),“ izdvaja Korkodelović izvod iz govora Putina.
Nasuprot tome, Grupa sedam najznačajnijih zapadnih zemalja, upoređuje on, doprinela je ukupnom globalnom BDP-u sa manje od 30 odsto.
„Ono što je meni posebno privuklo pažnju jeste znanje predsednika Putina o Africi, njenoj prošlosti i njenoj budućnosti. On je pre svega govorio o kolonijalnom položaju u kojem su se nalazile afričke zemlje. U vreme osnivanja Ujedinjenih nacija, oko 750 miliona ljudi na afričkom kontinentu živelo je u uslovima kolonijalne potčinjenosti. Danas na afričkom kontinentu postoje 54, a prema nekim procenama 55 država, koje imaju sve značajniju ulogu u međunarodnoj politici i međunarodnoj privredi. Putin je skrenuo pažnju na to da Zapad aktivno pokušava da zarobi Afriku u dužničko ropstvo. To je sigurno ostavilo dubok utisak na afričke državnike okupljene na ovom skupu. On je ovom prilikom citirao jednu od legendi afričke nezavisnosti, Tomasa Sankaru, predsednika Burkine Faso, koji je govorio da Zapad pokušava da zarobi Afriku u dužničko ropstvo. Sankara je tim povodom održao izuzetno upečatljiv govor u Ujedinjenim nacijama u Njujorku 1987. godine. Veoma oštro je kritikovao zapadne zemlje, a tri meseca kasnije bio je ubijen. Smatra se da su u to bile umešane i Francuska i Sjedinjene Američke Države. Međutim, legenda o Sankari i dalje postoji u Africi i mislim da je bilo veoma mudro od predsednika Putina, što je izabrao da citira upravo taj Sankarin govor,“ smatra naš sagovornik.
Skrenuta pažnja Zapadu
Korkodelović ukazuje da je Putin na Samitu govorio i o tome kako posluje ruski biznis u Africi.
„Prema njegovim rečima, ruski biznis se ne bavi pljačkom i eksploatacijom prirodnih resursa, već nastoji da se prerada sirovina obavlja na licu mesta, čime doprinosi industrijalizaciji tih zemalja. Možda bi trebalo pomenuti i to da je predsednik Putin govorio o pomoći koju Rusija pruža afričkim zemljama kako bi ostvarile svoj tehnološki suverenitet. To je naročito vidljivo u oblasti energetskih projekata. Rusija trenutno ima oko 30 perspektivnih energetskih projekata u 16 afričkih zemalja. To nije samo klasična proizvodnja električne energije već i saradnja u oblasti nuklearne energetike, u kojoj je Rusija, zahvaljujući svojoj veoma razvijenoj industriji, spremna da dodatno sarađuje,“ navodi Korkodelović.
Iz Putinovog govora on je izdvojio i napomenu da je Afrika kontinent budućnosti.
„Ona se ne samo budi već ima i veliku perspektivu, jer poseduje takozvanu demografsku dividendu. Afrika će do 2030. godine postati centar globalnog rasta stanovništva. Predsednik Putin je skrenuo pažnju i na to da će do 2050. godine stanovništvo Afrike premašiti dve i po milijarde ljudi. Tada će ono činiti četvrtinu ukupnog svetskog stanovništva. Ono što je naročito važno jeste da je reč o veoma mladom stanovništvu. To su uglavnom ljudi radnog uzrasta, od 18 do 65 godina. U Africi, koja sada ima oko milijardu i 500 miliona stanovnika, samo tri odsto stanovništva čine ljudi stariji od 65 godina. Sad, možete da zamislite koliki je to radni potencijal i koliko će države sveta u budućnosti, naročito razvijene zemlje, među kojima je i Rusija, obraćati pažnju na privredni potencijal afričkih država. Konačno, to se nadovezuje na pitanje neokolonijalnog statusa koji zapadne zemlje i dalje nastoje da očuvaju,“ tumači naš sagovornik.
Putin Afriku vidi kao kontinent budućnosti
Po viđenju Putina, neokolonijalni status koji zapadne zemlje nastoje da sačuvaju povezan je i sa pitanjem reforme Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
„Kada su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka osnovani 1944. godine u Breton Vudsu, u Sjedinjenim Američkim Državama, u svetu je postojalo svega šezdesetak nezavisnih država. Praktično ceo afrički kontinent, kao i dobar deo Azije, nisu bili nezavisni. Naravno, te buduće nezavisne države tada nisu mogle da predstavljaju svoje interese. Predsednik Putin sada je posebno naglasio potrebu za reformom tih dveju globalnih međunarodnih finansijskih institucija i smatra da je došlo vreme za promene u radu Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Podsećam da i u jednoj i u drugoj instituciji većinske glasove i dalje imaju, pre svega, Sjedinjene Američke Države i zemlje Zapadne Evrope. Po tradiciji, na čelu Međunarodnog monetarnog fonda nalazi se osoba iz Evrope, dok na čelo Svetske banke dolazi osoba iz Sjedinjenih Američkih Država. Predsednik Putin smatra da se to mora reformisati i da delovanje tih institucija pre svega treba usmeriti ka potrebama, razvoju i zahtevima zemalja u razvoju. Prema njegovom mišljenju, to je hitan zadatak. Mislim da Afrika, sa svojim privrednim i ljudskim potencijalom, apsolutno zaslužuje da bude uključena u proces odlučivanja u takvim institucijama,“ zaključio je naš sagovornik.
Inače, glavne teme Samita su ekonomija, trgovina, investicije, energetika i jačanje saradnje u okviru multipolarnog svetskog poretka. Predviđeno je i potpisivanje oko 33 sporazuma o saradnji.
Samit Rusija-Afrika okupio je delegacije iz 48 afričkih zemalja, od kojih 22 zemlje predstavljaju direktno šefovi država ili vlada (među kojima su predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa, predsednik Eritreje Isajas Afeverki, predsednik Malija Asimi Goita i drugi).
