Zaokret na severu: Šta to Evropa pokušava sa Rusijom preko Finske i Norveške
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Pratite nas
Razgovori lidera Finske i Norveške sa Moskvom oko mirovnih pregovora u Ukrajini iznenađujući su, uzevši u obzir nedavne negativne komentare finskog predsednika Aleksandra Stuba ne samo o ruskoj državi, već i kulturi, identitetu, istoriji. Međutim, diplomatija sve trpi, pa i ovaj pokušaj evropskih država da se vrate za pregovarački sto.
Ovako istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović komentariše iznenadnu naznaku potencijalne saradnje između Finske, Norveške i Rusije. Na zahtev finske i norveške strane, obavljen je telefonski razgovor predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina sa predsednikom Finske Aleksandrom Stubom i premijerom Norveške Jonasom Garom Stereom.
Prema navodima Kremlja, oni su razgovarali o mogućim rešenjima za okončanje ukrajinske krize, o održavanju trilateralnih pregovora Rusije, Ukrajine i SAD u novembru u Abu Dabiju, kao i o pitanjima bezbednosti u regionu Baltičkog mora i severne Evrope.
Shvatili da im vreme ističe?
Vujinović kaže da je ovaj neočekivani obrt postao moguć onog trenutka kada je finski predsednik Stub postao jedna od vodećih ličnosti za koje se smatra da bi mogle da eventualno posreduju u ime Evrope u mirovnom procesu. Pre samo nekoliko dana Vladimir Zelenski je u jednoj od svojih izjava rekao da želi da vidi i Evropsku uniju za pregovaračkim stolom, što je u skladu sa višemesečnim najavama da će doći do određivanja posrednika sa strane Evropske unije.
Postoje dva razloga zbog kojih je došlo do razgovora sa Kremljom. Prvi je taj što su evropske elite očigledno konačno shvatile da će se odluke donositi mimo njih, u okviru trilateralnih pregovora Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju, a da Evropa neće biti na izvoru informacija. Drugi razlog ima znatno negativniju konotaciju – pokušaj da se mirovni proces na neki način sabotira, kaže Vujinović za Sputnjik.
On dodaje da je veoma značajno to što je Ruska Federacija prihvatila razgovor sa ovim liderima i ističe da nije pametno oslanjati se samo na jednog posrednika. Treba uzeti u obzir sve posrednike, posebno imajući u vidu da će i Sjedinjene Američke Države, Evropa, tzv. Koalicija voljnih i Evropska unija, verovatno imati značaj za sprovođenje mirovnog procesa, tvrdi Vujinović.
Ukoliko se ne postigne dogovor ili ako Evropa na neki način ne prihvati ono što dogovore Ukrajina i Rusija, od tog sporazuma, srednjoročno i dugoročno, neće biti ništa. Moguće je da će se kratkoročno postići mir, ali pitanje je koliko će on potrajati. Stub je ličnost koja se nameće kao mogući posrednik i već je pokrenuo svoju inicijativu. To je, s jedne strane, dodatna preporuka pred ostalim evropskim liderima da ga izaberu za posrednika, a s druge dokaz da je Kremlj spreman da razgovara sa njim, uprkos oštrim rečima koje su prethodno razmenjivali.
Norveška i Finska se graniče sa Ruskom Federacijom, a Finska ekonomski izuzetno pati zbog sankcija uvedenih Rusiji, podseća naš sagovornik. S druge strane, Severni morski put, odnosno trgovačka ruta, polako se nameće kao realnost, a Norveška, kao jedan od aktera na Arktiku, ne želi da u tom procesu zastane. Uz sve to, predsednik SAD Tramp je prilično nezadovoljan Norveškom zbog činjenice da mu nije dodeljena Nobelova nagrada za mir, a ovo bi mogao da bude jedan od načina na koji mu Oslo stavlja do znanja da je i ono akter sa kojim se može pregovarati.
Moguća opstrukcija
Vujinović kaže da je jedan od mogućih razloga uključivanja u pregovore i njihova opstrukcija. Međutim, on ističe kako se pritom ne bi ometao tok samih sastanaka, već bi Evropa kroz svoju „želju za postizanjem mira“ davala Zelenskom nove argumente za odlaganje razgovora, produžavanje, usitnjavanje i tome slično.
Ukoliko se ovaj stav prihvati, a po mom mišljenju je prihvatanje razgovora dobar znak da je Ruska Federacija spremna da uključi i druge aktere u pregovore, samim tim se čitav proces komplikuje. Već vidimo koliko je on složen, a ovim bi se samo dodatno odužio. Ne čini mi se da su sve evropske države odustale od svog strateškog cilja da što više oslabe Rusiju, tako da je ovo sada već velika igra, igra nerava.
Naš sagovornik kaže da Ruska Federacija pažljivo prati previranja u Evropi i da možda očekuje da bi, ukoliko u ovom trenutku uključi evropske predstavnike u pregovore, za šest meseci na njihovom mestu mogle da budu neke druge ličnosti, koje bi bile mnogo veći saveznici ili bi bile prijateljski nastrojenije prema Ruskoj Federaciji. U svakom slučaju, sa diplomatskog stanovišta je najopravdanije uzeti sve u obzir. Vujinović podseća da je Evropska unija ta koja je godinama zauzima oštar stav, čime je sebe više puta dovela u veoma neprijatne situacije.
Ukoliko je zaista reč o opstrukciji, mislim da bi se ona ogledala u dodatnom usložnjavanju i komplikovanju mirovnog procesa, kao i u pružanju jasne podrške Zelenskom da njegovi zahtevi moraju biti ispunjeni, iako ih Ruska Federacija do sada odbacuje i sa velikom sigurnošću poručuje da ne želi da ih prihvati, zaključuje Vujinović.
Pogledajte i:
