U redu za blagoslov: Reka vernika na Kalemegdanu čeka da se pokloni moštima Svete Petke /foto/

Kapela Svete Petke na Kalemegdanu je danas simbol Beograda i mesto hodočašća verujućeg naroda.

Kapela je podignuta na inicijativu Patrijarha Varnave i osveštana na dan Svete Petke 1937. godine.

Sveta Petka se smatra pre svega ženskim praznikom, pa joj se mole žene svih vera i nacija, ali je poštovana i među muškarcima. Posebno je poštovana kao zaštitnica žena, majki i porodilja.

Za snažno poštovanje Svete Petke među Srbima posebno je važan događaj s kraja 14. veka kada je kneginja Milica uspela je da dobije dozvolu sultana Bajazita da mošti svetiteljke budu prenete u Srbiju. One su 1398. godine stigle na srpsku teritoriju, a kasnije su čuvane u manastiru Ljubostinja.

Međutim, mošti Svete Petke su tokom vekova više puta prenošene zbog ratova i politike (Epivat, Carigrad, Trnovo, Vidin, Vlaška/Srbija, Beograd, Carigrad).

Sveta Petka je mnogima porodična slava i šesta je slava po broju svečara u Srbiji.

Prema narodnim običajima, na Svetu Petku žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.

Prema običajima, slavska trpeza na dan Svete Petke se ne sklanja do sutradan, a kada svi gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta kako bi svetica posetila i blagosiljala njen dom.

Veruje se da Sveta Petka pomaže ženama koje imaju zdravstvene teškoće, a posebno trudnicama i porodiljama tokom trudnoće, porođaja i oporavka.

U narodnoj tradiciji postoji i verovanje da Sveta Petka pomaže ljudima koji imaju probleme sa vidom, zbog čega se na pojedinim mestima poštuju izvori i vode povezani sa njenim imenom.

Služenje Liturgije i čitanje molebana nad moštima Svete Petke petkom je običaj Srba u Beogradu nastao preko sto godina pre turske vlasti.

U eparhijama Srpske pravoslavne crkve oko 250 crkava je posvećeno Svetoj Petki, a u Beogradu je najposećenija kapela na Kalemegdanu.