https://lat.sputnikportal.rs/20261027/spc-i-vernici-danas-slave-praznik-posvecen-svetoj-petki-1204970839.html
SPC i vernici danas slave praznik posvećen Svetoj Petki
SPC i vernici danas slave praznik posvećen Svetoj Petki
Sputnik Srbija
Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj kao Sveta Petka, koja je jedna od najpoštovanijih svetiteljki u... 27.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-27T07:01+0100
2026-10-27T07:01+0100
2026-10-27T07:01+0100
društvo
društvo
srbija – društvo
sveta petka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/14/1194972006_0:12:3098:1754_1920x0_80_0_0_5549203940d660e6bedabd2280ad0c5d.jpg
Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih i njoj se vernici mole za zdravlje, naročito očiju, ali i za zaštitu porodice, a njeno ime potiče od grčke reči „paraskeva“ što znači petak, pa otuda Petka.Sveta Petka je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka, a dan njenog pomena, Petkovdan, obeležava se 27. oktobra i šesta je slava po broju svečara u Srbiji.Kult Svete Petke je izuzetno razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama, pa otud i različiti epiteti koji stoje uz njeno ime - Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska, Trnovska i tako dalje.Vernici obeležavaju dan kada je Sveta Petka, koja je srpskog porekla, okončala ovozemaljski život.Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.Njeni roditelji su bili imućni i čestiti hrišćani, a osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski.Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna.Posle smrti roditelja, Petka je želela da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.Časopis SPC „Svetosavsko zvonce“ navodi da je odatle otišla u Palestinu, kako bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom.Po Promislu Božjem nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde se podvizavala do duboke starosti.Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni grad, gde će zemlji predati telo, a dušu će Gospod primiti, nakon čega se ona vratila u Epivat gde je niko nije prepoznao, jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala.Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi i onda se tiho ugasila i nestala sa lica zemlje. Svetosavsko zvonce navodi da su je sahranili izvan groblja, jer je za sugrađane bila strankinja.Na ikonama je predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i rukama u molitvenom položaju.U eparhijama SPC posvećeno joj je oko 250 crkava, a najposećenija je kapela na Kalemegdanu koja nosi njeno ime i u kojoj se na dan praznika svake godine okuplja desetine hiljade vernika.Poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima, koje počivaju u Jašiju u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć.Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car Jovan Asen 1238. godine izmolio od krstaša mošti Svete Petke i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo.U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. godine osvojena i Rumunija, carica Milica je izmolila od Sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju.Tako su mošti Svete Petke prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji.Tamo su mošti počivale sve do 1521. godine, kada je Sulejman Drugi zauzeo Beograd. On je zaplenio mošti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu. I tamo su počela da se dešavaju čudesa, pa su Svetu Petku slavili ne samo hrišćani nego i muslimani.Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarevića sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.Kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su porušene za vreme turske vladavine, a današnja kapela izgrađena je 1937. godine prema projektu arhitekte Momira Korunovića.Godine 1641. rumunski vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, uspeo je da dobije mošti Svete Petke i prenese ih u grad Jaši, gde i danas počivaju, piše "Svetosavsko zvonce".Uz Petkovdan, kult prepodobne Paraskeve obeležava se i 8. avgusta, na dan prenosa njenih moštiju iz Bugarske u Srbiju.Tada se slavi još jedna svetiteljka, istog imena - Sveta mučenica Paraskeva Rimska.Zajednički praznik dveju svetiteljki istog imena proslavlja se kao Sveta Petka Trnova.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo, sveta petka
društvo, srbija – društvo, sveta petka
SPC i vernici danas slave praznik posvećen Svetoj Petki
Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj kao Sveta Petka, koja je jedna od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih i njoj se vernici mole za zdravlje, naročito očiju, ali i za zaštitu porodice, a njeno ime potiče od grčke reči „paraskeva“ što znači petak, pa otuda Petka.
Sveta Petka je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka, a dan njenog pomena, Petkovdan, obeležava se 27. oktobra i šesta je slava po broju svečara u Srbiji.
Kult Svete Petke je izuzetno razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama, pa otud i različiti epiteti koji stoje uz njeno ime - Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska, Trnovska i tako dalje.
Vernici obeležavaju dan kada je Sveta Petka, koja je srpskog porekla, okončala ovozemaljski život.
Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.
Njeni roditelji su bili imućni i čestiti hrišćani, a osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski.
Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna.
Posle smrti roditelja, Petka je želela da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.
Časopis SPC „Svetosavsko zvonce“ navodi da je odatle otišla u Palestinu, kako bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom.
Po Promislu Božjem nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde se podvizavala do duboke starosti.
Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni grad, gde će zemlji predati telo, a dušu će Gospod primiti, nakon čega se ona vratila u Epivat gde je niko nije prepoznao, jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala.
Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi i onda se tiho ugasila i nestala sa lica zemlje. Svetosavsko zvonce navodi da su je sahranili izvan groblja, jer je za sugrađane bila strankinja.
Na ikonama je predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i rukama u molitvenom položaju.
U eparhijama SPC posvećeno joj je oko 250 crkava, a najposećenija je kapela na Kalemegdanu koja nosi njeno ime i u kojoj se na dan praznika svake godine okuplja desetine hiljade vernika.
Poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima, koje počivaju u Jašiju u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć.
Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car Jovan Asen 1238. godine izmolio od krstaša mošti Svete Petke i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo.
U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. godine osvojena i Rumunija, carica Milica je izmolila od Sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju.
Tako su mošti Svete Petke prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji.
Tamo su mošti počivale sve do 1521. godine, kada je Sulejman Drugi zauzeo Beograd. On je zaplenio mošti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu. I tamo su počela da se dešavaju čudesa, pa su Svetu Petku slavili ne samo hrišćani nego i muslimani.
Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarevića sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.
Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.
Kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su porušene za vreme turske vladavine, a današnja kapela izgrađena je 1937. godine prema projektu arhitekte Momira Korunovića.
Godine 1641. rumunski vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, uspeo je da dobije mošti Svete Petke i prenese ih u grad Jaši, gde i danas počivaju, piše "Svetosavsko zvonce".
Uz Petkovdan, kult prepodobne Paraskeve obeležava se i 8. avgusta, na dan prenosa njenih moštiju iz Bugarske u Srbiju.
Tada se slavi još jedna svetiteljka, istog imena - Sveta mučenica Paraskeva Rimska.
Zajednički praznik dveju svetiteljki istog imena proslavlja se kao Sveta Petka Trnova.
