https://lat.sputnikportal.rs/20261027/otkriven-prvi-vodozemac-koji-je-stalno-ziveo-u-moru-pre-237-miliona-godina-1205000538.html
Otkriven prvi vodozemac koji je stalno živeo u moru pre 237 miliona godina
Otkriven prvi vodozemac koji je stalno živeo u moru pre 237 miliona godina
Sputnik Srbija
Naučnici su otkrili fosile vodozemca koji je pre oko 237 miliona godina živeo isključivo u moru, što predstavlja prvi poznati dokaz o postojanju vodozemca... 27.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-27T22:35+0100
2026-10-27T22:35+0100
2026-10-27T22:35+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
kina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/19/1200711605_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_2ca37ad4a75d964047a894139fb5e837.jpg
Dve gotovo kompletne skeletne strukture pronađene su u kineskoj provinciji Guidžou, a pripadale su vrsti „Gerrothorax maritimus“, životinji koja je živela tokom trijasa, mnogo pre pojave prvih dinosaurusa.Ovaj vodozemac bio je dugačak oko 75 centimetara, imao je spljošteno telo u obliku diska, široka usta i koštani oklop koji mu je, prema mišljenju istraživača, omogućavao da podnese uslove života u slanoj morskoj vodi.Fosili su pronađeni u stenama nastalim od morskih sedimenata, u blizini ostataka ihtiosaurusa „Guizhouichthyosaurus“, morskog gmizavca dugog oko sedam metara, koji je u to vreme bio jedan od glavnih predatora u morima.Istraživači smatraju da je „Gerrothorax“ maritimus živeo na morskom dnu, gde je iz zasede hvatao plen koristeći usisavanje vode. Njegova široka usta, oblik lobanje i građa grla ukazuju na to da je brzo širio usnu duplju, stvarajući pad pritiska koji je uvlačio vodu i plen.Kao savremeni primer životinje sličnog načina ishrane i veličine, Motani je naveo bolničar ajkulu, odnosno vrstu ajkule koja živi pri morskom dnu i koristi usisavanje prilikom hvatanja plena.Otkriće je posebno značajno jer su vodozemci, uključujući žabe, daždevnjake i beznoge vodozemce, uglavnom ograničeni na slatkovodna i kopnena staništa. Njihova propustljiva koža omogućava razmenu gasova i unos vode, ali u morskoj sredini stvara ozbiljan fiziološki problem.Kada vodozemac dospe u slanu vodu, zbog osmotskog pritiska gubi vodu kroz kožu, što može dovesti do dehidratacije. Zbog toga nijedna danas poznata vrsta vodozemaca ne živi u potpunosti u morskoj sredini, iako neke mogu da podnesu bočatu vodu, mešavinu slatke i slane vode.Prema objašnjenju istraživača, „Gerrothorax“ maritimus razvio se od oklopljenih slatkovodnih predaka, a njihov koštani oklop, prvobitno namenjen zaštiti od predatora, mogao je da dobije novu funkciju kada su životinje naselile more.Taj proces naučnici nazivaju egzaptacijom, odnosno korišćenjem osobine koja je prvobitno evoluirala za jednu svrhu za obavljanje druge funkcije.Oklop je, smatraju istraživači, ograničavao kontakt propustljive kože sa slanom vodom i tako smanjivao gubitak vode. Životinja je verovatno unosila morsku vodu kroz usta, a zatim pomoću škrga uklanjala višak soli.Naučnici navode da fosili kopnenih i slatkovodnih životinja ponekad dospevaju u more nakon smrti, ali da u ovom slučaju hemijski sastav kostiju ukazuje na to da je životinja rasla i razvijala se u morskoj sredini.Istraživači napominju da danas postoji više od 8.000 vrsta vodozemaca, ali novo otkriće ukazuje na to da su tokom evolucije pojedine drevne grupe uspele da prevaziđu ograničenja koja su ovu grupu životinja uglavnom zadržala izvan potpuno slanih morskih sredina.Pogledajte i:
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika, kina
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika, kina
Otkriven prvi vodozemac koji je stalno živeo u moru pre 237 miliona godina
Naučnici su otkrili fosile vodozemca koji je pre oko 237 miliona godina živeo isključivo u moru, što predstavlja prvi poznati dokaz o postojanju vodozemca prilagođenog životu u potpuno slanoj vodi.
Dve gotovo kompletne skeletne strukture pronađene su u kineskoj provinciji Guidžou, a pripadale su vrsti „Gerrothorax maritimus“, životinji koja je živela tokom trijasa, mnogo pre pojave prvih dinosaurusa.
Ovaj vodozemac bio je dugačak oko 75 centimetara, imao je spljošteno telo u obliku diska, široka usta i koštani oklop koji mu je, prema mišljenju istraživača, omogućavao da podnese uslove života u slanoj morskoj vodi.
„Najvažnije otkriće je da je postojao drevni vodozemac koji je stalno živeo u moru“, izjavio je paleobiolog Rjosuke Motani sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu, jedan od rukovodilaca istraživanja objavljenog u časopisu „Nature Ecology & Evolution“.
Fosili su pronađeni u stenama nastalim od morskih sedimenata, u blizini ostataka ihtiosaurusa „Guizhouichthyosaurus“, morskog gmizavca dugog oko sedam metara, koji je u to vreme bio jedan od glavnih predatora u morima.
Istraživači smatraju da je „Gerrothorax“ maritimus živeo na morskom dnu, gde je iz zasede hvatao plen koristeći usisavanje vode. Njegova široka usta, oblik lobanje i građa grla ukazuju na to da je brzo širio usnu duplju, stvarajući pad pritiska koji je uvlačio vodu i plen.
„To je bila životinja koja je živela na muljevitom do muljevito-peskovitom morskom dnu. Verovatno je hvatala sve što bi plivalo pored nje, poput riba, crva, a možda i glavonožaca“, rekao je paleontolog Da-jong Đang sa Univerziteta u Pekingu, jedan od autora studije.
Kao savremeni primer životinje sličnog načina ishrane i veličine, Motani je naveo bolničar ajkulu, odnosno vrstu ajkule koja živi pri morskom dnu i koristi usisavanje prilikom hvatanja plena.
Otkriće je posebno značajno jer su vodozemci, uključujući žabe, daždevnjake i beznoge vodozemce, uglavnom ograničeni na slatkovodna i kopnena staništa. Njihova propustljiva koža omogućava razmenu gasova i unos vode, ali u morskoj sredini stvara ozbiljan fiziološki problem.
Kada vodozemac dospe u slanu vodu, zbog osmotskog pritiska gubi vodu kroz kožu, što može dovesti do dehidratacije. Zbog toga nijedna danas poznata vrsta vodozemaca ne živi u potpunosti u morskoj sredini, iako neke mogu da podnesu bočatu vodu, mešavinu slatke i slane vode.
Prema objašnjenju istraživača, „Gerrothorax“ maritimus razvio se od oklopljenih slatkovodnih predaka, a njihov koštani oklop, prvobitno namenjen zaštiti od predatora, mogao je da dobije novu funkciju kada su životinje naselile more.
Taj proces naučnici nazivaju egzaptacijom, odnosno korišćenjem osobine koja je prvobitno evoluirala za jednu svrhu za obavljanje druge funkcije.
Oklop je, smatraju istraživači, ograničavao kontakt propustljive kože sa slanom vodom i tako smanjivao gubitak vode. Životinja je verovatno unosila morsku vodu kroz usta, a zatim pomoću škrga uklanjala višak soli.
Naučnici navode da fosili kopnenih i slatkovodnih životinja ponekad dospevaju u more nakon smrti, ali da u ovom slučaju hemijski sastav kostiju ukazuje na to da je životinja rasla i razvijala se u morskoj sredini.
„Veoma neobična i simpatična životinja na svoj način“, rekao je Motani, ističući da ga je posebno iznenadilo otkriće vodozemca koji je delio morsko stanište sa ihtiosaurusima.
Istraživači napominju da danas postoji više od 8.000 vrsta vodozemaca, ali novo otkriće ukazuje na to da su tokom evolucije pojedine drevne grupe uspele da prevaziđu ograničenja koja su ovu grupu životinja uglavnom zadržala izvan potpuno slanih morskih sredina.
