https://lat.sputnikportal.rs/20261027/nova-velika-igra-sprema-se-vazna-uloga-za-orbana--smeju-li-evropske-sile-da-stave-veto-1204997962.html
Nova velika igra: Sprema se važna uloga za Orbana – smeju li evropske sile da stave veto
Nova velika igra: Sprema se važna uloga za Orbana – smeju li evropske sile da stave veto
Sputnik Srbija
Predlog SAD da Viktor Orban bude novi generalni sekretar UN otvara pitanje može li ta organizacija da se reformiše, prilagodi novom odnosu snaga u svetu, ali i... 27.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-27T19:34+0100
2026-10-27T19:34+0100
2026-10-27T19:35+0100
svet
svet
svet – politika
sad
rusija
kina
velika britanija
francuska
srbija
ujedinjene nacije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1b/1204996814_0:12:1235:707_1920x0_80_0_0_5400dd3f28bdbb80ca3c4b875f813545.jpg
Ovo za Sptunjik kaže politikolog Dušan Proroković, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, komentarišući informaciju da administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra da predloži bivšeg mađarskog premijera za novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija:Vašington smatra da bi Rusija i Kina takođe podržale Orbana. Zvaničnici iz Sjedinjenih Američkih Država izjavili su da, kada se Vašington, Moskva i Peking u Savetu bezbednosti UN dogovore o nekom ishodu, uglavnom mogu da obezbede njegovo ostvarivanje.Kandidatura na udaru Londona i ParizaZvaničnik Stejt departmenta opisao je Orbana kao "kandidata iz snova za konzervativce pokreta MAGA", navodeći njegovo protivljenje masovnoj imigraciji, liberalnim nevladinim organizacijama i etabliranim centrima moći u mađarskom pravosuđu i medijima.Američki mediji navode da je ključno pitanje kako bi reagovale Velika Britanija i Francuska koje su stalne članice Saveta bezbednosti sa pravom veta, kao i da ni London, ni Pariz još nisu zauzeli zvaničan stav o ovom pitanju.Proroković kaže da će stav Londona biti jasan, ali dodaje da je po pitanju stava Francuske moguća i promena:„U Francuskoj slede predsednički izbori, menjaće se vlast, pa tu može doći do promene odnosa prema Orbanu. Ali ostaje Velika Britanija kao potencijalna prepreka, između ostalog i zato što su očigledni problemi u komunikaciji između Velike Britanije i Donalda Trampa, da ne pričamo o britanskom odnosu prema Rusiji. Tako da bi London gledao da pokvari tu kombinaciju koju sada prave zajedno Moskva, Peking i Vašington“, kaže.Reforma uz promenu odnosa snagaUpitan koliko bi izbor bivšeg mađarskog premijera na ovu funkciju mogao da utiče na geopolitičke promene u svetu i da li sa te pozicije uopšte može uticati na važne teme, naš sagovornik kaže da generalni sekretar može da utiče na određena pitanja, ali do koje mere zavisi od konkretne situacije.On podseća da je Srbija 2008. godine imala veliku borbu sa generalnim sekretarom Ban Ki Munom oko toga kako će u njegovim saopštenjima i završnim izveštajima izgledati određene formulacije o Kosovu i Metohiji:„Na osnovu tih formulacija drugima se davao povod da uspostave bilateralne odnose sa Prištinom ili da prosto ojačaju svoj stav da tzv. Republika Kosovo ne može biti država. Dakle, u tom smislu, u nekim konkretnim trenucima, generalni sekretar Ujedinjenih nacija može da okrene točak vodenice na jednu ili na drugu stranu, ali ovi veliki globalni procesi apsolutno ne zavise od njega. Oni zavise od dogovora velikih sila“, objašnjava Proroković.Politikolog smatra da je Orban suštinski dobar kandidat, jer razume kuda idu globalni procesi koji su započeti. Siguran je da bi se posvetio transformaciji Ujedinjenih nacija.Za Srbiju ključna Rezolucija 1244Upitan koliko bi Srbiji odgovarao ovaj kandidat, odnosno transformacija Ujedinjenih nacija, jer verujemo da je to važno mesto na kome se brani naš suvereniteti i teritorijalni integritet, Proroković pre svega kaže da to nije stvar verovanja, već legalnosti. On dodaje da Srbija, kada je reč o Kosovu i Metohiji, mora da insistira na Rezoluciji 1244 i nelegalnosti celog postupka:„Ako to neprestano ne ponavljamo, ako se time ne bavimo u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i u Savetu bezbednosti, onda će nam malo pomoći i Orban i transformacija najvažnije međunarodne organizacije. Načelno posmatrano, sa stanovišta teorije, nama bi Orban svakako odgovarao i odgovarala bi nam ta reforma unutar UN, ali praksa se često razlikuje od teorije. Da bi se u praksi delovalo shodno teoriji, moramo da budemo uporni i grlati i da tu stvar guramo na dnevni red“ zaključuje Proroković.Pogledajte i:
sad
kina
velika britanija
francuska
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
svet, svet – politika, sad, rusija, kina, velika britanija, francuska, srbija, ujedinjene nacije, viktor orban, kandidat, generalni sekretar un, dušan proroković, komentari i analitika, analize i mišljenja
svet, svet – politika, sad, rusija, kina, velika britanija, francuska, srbija, ujedinjene nacije, viktor orban, kandidat, generalni sekretar un, dušan proroković, komentari i analitika, analize i mišljenja
Nova velika igra: Sprema se važna uloga za Orbana – smeju li evropske sile da stave veto
19:34 27.10.2026 (Osveženo: 19:35 27.10.2026) Predlog SAD da Viktor Orban bude novi generalni sekretar UN otvara pitanje može li ta organizacija da se reformiše, prilagodi novom odnosu snaga u svetu, ali i šta bi to značilo za borbu Srbije za očuvanje teritorijalnog integriteta. Orban bi mogao da se posveti toj transformaciji, koja je neophodna, ali prepreka izboru sigurno će stići iz Evrope.
Ovo za Sptunjik kaže politikolog Dušan Proroković, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, komentarišući informaciju da administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra da predloži bivšeg mađarskog premijera za novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija:
„Protiv predloga sigurno bi bile Francuska i Velika Britanija. Retko se u istoriji Ujedinjenih nacija generalni sekretar birao preglasavanjem. Dakle, za donošenje odluke potrebna je i njihova saglasnost, kao stalnih članica SB UN“.
Vašington smatra da bi
Rusija i
Kina takođe
podržale Orbana. Zvaničnici iz Sjedinjenih Američkih Država izjavili su da,
kada se Vašington, Moskva i Peking u Savetu bezbednosti UN dogovore o nekom ishodu, uglavnom mogu da obezbede njegovo ostvarivanje.
Kandidatura na udaru Londona i Pariza
Zvaničnik Stejt departmenta opisao je Orbana kao "kandidata iz snova za konzervativce pokreta MAGA", navodeći njegovo protivljenje masovnoj imigraciji, liberalnim nevladinim organizacijama i etabliranim centrima moći u mađarskom pravosuđu i medijima.
Američki mediji navode da je ključno pitanje kako bi reagovale Velika Britanija i Francuska koje su stalne članice Saveta bezbednosti sa pravom veta, kao i da ni London, ni Pariz još nisu zauzeli zvaničan stav o ovom pitanju.
Proroković kaže da će stav Londona biti jasan, ali dodaje da je po pitanju stava Francuske moguća i promena:
„U Francuskoj slede predsednički izbori, menjaće se vlast, pa tu može doći do promene odnosa prema Orbanu. Ali ostaje Velika Britanija kao potencijalna prepreka, između ostalog i zato što su očigledni problemi u komunikaciji između Velike Britanije i Donalda Trampa, da ne pričamo o britanskom odnosu prema Rusiji. Tako da bi London gledao da pokvari tu kombinaciju koju sada prave zajedno Moskva, Peking i Vašington“, kaže.
Reforma uz promenu odnosa snaga
Upitan koliko bi izbor bivšeg mađarskog premijera na ovu funkciju mogao da utiče na geopolitičke promene u svetu i da li sa te pozicije uopšte može uticati na važne teme, naš sagovornik kaže da generalni sekretar može da utiče na određena pitanja, ali do koje mere zavisi od konkretne situacije.
On podseća da je Srbija 2008. godine imala veliku borbu sa generalnim sekretarom Ban Ki Munom oko toga kako će u njegovim saopštenjima i završnim izveštajima izgledati određene formulacije o Kosovu i Metohiji:
„Na osnovu tih formulacija drugima se davao povod da uspostave bilateralne odnose sa Prištinom ili da prosto ojačaju svoj stav da tzv. Republika Kosovo ne može biti država. Dakle, u tom smislu, u nekim konkretnim trenucima, generalni sekretar Ujedinjenih nacija može da okrene točak vodenice na jednu ili na drugu stranu, ali ovi veliki globalni procesi apsolutno ne zavise od njega. Oni zavise od dogovora velikih sila“, objašnjava Proroković.
Politikolog smatra da je Orban suštinski dobar kandidat, jer razume kuda idu globalni procesi koji su započeti. Siguran je da bi se posvetio transformaciji Ujedinjenih nacija.
„Unutrašnja struktura Organizacije ne odražava realno stanje. Među stalnim članicama Saveta bezbednosti nema Indije, nema nijedne afričke države, ni latinoameričke, što prosto nije normalno, niti sa političkog, niti sa ekonomskog, niti sa demografskog stanovišta, niti kada govorimo o globalnoj bezbednosti. Orban to shvata, on ima politički autoritet i pretpostavljam da bi na tome radio, a to je pre svega važno za Ujedinjene nacije“.
Za Srbiju ključna Rezolucija 1244
Upitan koliko bi Srbiji odgovarao ovaj kandidat, odnosno
transformacija Ujedinjenih nacija, jer verujemo da je to važno mesto na kome se brani naš suvereniteti i teritorijalni integritet,
Proroković pre svega kaže da to nije stvar verovanja, već legalnosti.
On dodaje da Srbija, kada je reč o Kosovu i Metohiji, mora da insistira na Rezoluciji 1244 i nelegalnosti celog postupka:
„Ako to neprestano ne ponavljamo, ako se time ne bavimo u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i u Savetu bezbednosti, onda će nam malo pomoći i Orban i transformacija najvažnije međunarodne organizacije. Načelno posmatrano, sa stanovišta teorije, nama bi Orban svakako odgovarao i odgovarala bi nam ta reforma unutar UN, ali praksa se često razlikuje od teorije. Da bi se u praksi delovalo shodno teoriji, moramo da budemo uporni i grlati i da tu stvar guramo na dnevni red“ zaključuje Proroković.
