Može li Evropa uopšte da preživi bez ruskog gasa
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Pratite nas
Svetsko tržište teško može da zadovolji potražnju za gasom bez ruskih isporuka, dok evropsko odricanje od ruskog energenta povećava troškove i otežava snabdevanje. Rast potrošnje struje i razvoj industrije, prema njenim rečima, dodatno će povećavati značaj gasa.
Ovako stručnjak za energetiku i glavni urednik portala „Energija Balkana“, Jelica Putniković komentariše osnovne poruke ruskog predsednika Vladimira Putina sa Foruma država-izvoznika gasa održanog u Moskvi.
Uloga prirodnog gasa kao oslonca globalne energetike, industrije, poljoprivrede i međunarodne trgovine samo će jačati, poručio je Vladimir Putin na Osmom samitu Foruma zemalja izvoznica gasa u Moskvi.
Ruski predsednik istakao je da Rusija ostaje jedan od ključnih igrača na svetskom tržištu gasa i da odgovorno ispunjava obaveze prema inostranim kupcima, dok je evropsko odricanje od ruskih energenata ocenio kao udarac sopstvenoj industriji. Putin je ukazao i na značaj optimizacije transportnih pravaca i razvoja gasne industrije.
Gas važniji od zelene agende
Prirodni gas će zadržati značajnu ulogu u svetskoj energetici, između ostalog zbog sve veće potrošnje električne energije i ograničenja obnovljivih izvora u obezbeđivanju stabilnog snabdevanja, smatra Putnikovićeva.
Komentarišući Putinovu procenu da će značaj prirodnog gasa u svetskoj energetici nastaviti da raste, naša sagovornica ukazuje na to da su evropske države, uprkos planovima za napuštanje fosilnih goriva, posle izbijanja sukoba u Ukrajini ponovo posezale za ugljem.
„Tako da se u međuvremenu pokazalo da obnovljivi izvori jesu nešto čemu treba težiti da se proizvede veća količina energije, jer se struja troši sve više. Imamo elektrifikaciju saobraćaja, imamo data centre, razvoj novih tehnologija… Sve to zahteva velike količine električne energije i baš zbog naglog porasta potrošnje električne energije EU je malo izmenila svoju agendu, pa je rekla da su i nuklearke i prirodni gas zeleni energenti u ovoj tranziciji“, navodi Putnikovićeva.
Međutim, resursi prirodnog gasa su ograničeni, ima ga toliko koliko ga ima i to je ono što je Putin u svom govoru istakao – ne može se odustati od jednog dobavljača, a da se ne osete ekonomske posledice jer je snabdevanje gasovodima koji od Rusije vode ka Zapadu, najjeftiniji način dopremanja gasa u Evropu.
Nema sigurnog snabdevanja bez ruskih isporuka
Putnikovićeva smatra da svetsko tržište ne može da zadovolji potražnju za prirodnim gasom bez značajnog doprinosa Rusije. Nakon što je Evropa smanjila kupovinu ruskog gasa putem gasovoda, Moskva je deo izvoza preusmerila ka azijskim zemljama, gde potrošnja energije raste, dok je razvijala i kapacitete za izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG).
Istovremeno, evropske države povećale su kupovinu LNG-a, što pokazuje da smanjenje isporuka gasovodima ne znači automatski i nestanak potrebe za gasom iz istih proizvodnih izvora. Ako se pogleda mapa zemalja-najvećih izvoznika gasa, na njoj Rusija dominira, a bez dominantnog igrača ne može se dovoljna količina gasa za globalno tržište.
„Sad kad imamo rat u Zalivu i imamo situaciju da je u Kataru, na primer, uništeno postrojenje gde se utečnjava gas, Evropa ne može da računa na taj gas kao što su se nadali jer su evropski zvaničnici u prethodnih nekoliko godina putovali u zalivske zemlje, posebno u Katar da bi dogovorili isporuke gasa kojima su tvrdili da će zameniti gas iz Rusije. Takođe imamo situaciju da se puno priča i najavljuje gas iz Azerbejdžana, međutim ta nalazišta gasa nemaju dovoljne količine gasa da nadomeste ruski gas. Javna je tajna među energetičarima da Azerbejdžan za svoje potrebe kupuje ruski gas i izvozi ovaj koji vadi u Kaspijskom moru“, objašnjava Putnikovićeva.
Tehnologija i transport određuju budućnost
Putnikovićeva ne očekuje da će se razvoj gasnog tržišta zasnivati prvenstveno na pojavi velikog broja novih konkurenata, već na unapređenju tehnologije eksploatacije, izgradnji infrastrukture i povećanju efikasnosti proizvodnje.
Prirodni gas, kako kaže, ima višestruku ulogu: koristi se za proizvodnju električne i toplotne energije, ali predstavlja i važnu sirovinu za brojne industrijske grane. Zbog toga se radi na novim tehnologijama koje bi omogućile da se odgovori na rastuće potrebe za energijom.
„Znamo da se priča o umešavanju vodonika u gas, pominje se i metan, ali to su već tehnološka rešenja i zemlje koje to rade, među njima je sigurno i Rusija, ali i kompanije koje to rade ne žele da otkrivaju sve jer to je trka ko će prvi ovladati nekim novim tehnologijama u primeni, tako da gasa bude dovoljno za nove potrošnje energije“, ističe Putnikovićeva.
Ona ukazuje i na potencijal afričkog kontinenta, gde je potrošnja energije po stanovniku i dalje niska. Sa razvojem industrije i tehnologije, očekuje se i rast potreba za energentima, uključujući prirodni gas, što će dodatno uticati na globalnu potražnju.
Severni tok – put do jeftinijeg gasa
Govoreći o gasovodu Severni tok, čije dizanje u vazduh Vladimir Putin nazvao terorističkim činom, Putnikovićeva je ocenila da evropska privreda već oseća posledice smanjenih isporuka ruskog gasa, posebno Nemačka. Prema njenim rečima, deo političkih struktura i privrednika u toj zemlji ponovo zagovara povratak ruskim energentima.
Ona je ukazala i na stanje evropskih skladišta gasa pred zimu, ističući da nivo popunjenosti i vremenske prilike mogu dodatno da utiču na sigurnost snabdevanja.
U tom kontekstu postoji mogućnost obnove Severnog toka i interesovanje američkog kapitala za projekat. Eventualno ponovno uspostavljanje isporuka tim pravcem, prema njenoj proceni, moglo bi da otvori prostor za povratak jeftinijeg ruskog gasa na evropsko tržište.
„Kada proradi Severni tok, Evropa će ponovo dobiti mogućnost da kupuje jeftini gas. Pošto se bliže izbori, sledeće godine već u Francuskoj i Nemačkoj, mislim da će nove političke opcije razmišljati ne o ljubavi ili mržnji prema Rusiji, nego o tome kako da svojim stanovnicima, koji se uveliko bune u Evropi, poprave socijalne uslove života. Jedan od načina za to je jeftina energija“, zaključuje Putnikovićeva.
Pogledajte i:
