https://lat.sputnikportal.rs/20261027/izlozba-dela-ruskog-slikarstva-19-i-20-veka-iz-zbirke-vladimira-pesica-u-briselu-1204997720.html
Izložba dela ruskog slikarstva 19. i 20. veka iz Zbirke Vladimira Pešića u Briselu
Izložba dela ruskog slikarstva 19. i 20. veka iz Zbirke Vladimira Pešića u Briselu
Sputnik Srbija
Izložba „Visovi ruskog slikarstva 19. i 20. veka. Remek-dela iz Zbirke Vladimira Pešića“ od 30. oktobra do 14. decembra biće otvorena u Ruskom domu u Beogradu. 27.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-27T15:45+0100
2026-10-27T15:45+0100
2026-10-27T15:45+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1b/1204997558_0:0:2048:1153_1920x0_80_0_0_d53964d19114358746bfbdde7386d520.jpg
Nakon velikog uspeha u Parizu, gde je izložba bila predstavljena tokom leta 2026. godine u Ruskom duhovno-kulturnom pravoslavnom centru, sada će moći da je pogleda i belgijska publika, saopštili su organizatori.Izložba u Briselu osmišljena je kao vizuelno putovanje kroz 150 godina istorije ruske umetnosti. Na njoj će biti prikazano 18 dela koja obuhvataju 12 pravaca ruske umetnosti 19. i 20. veka: realizam, impresionizam, postimpresionizam, rusku modernu, neoruski stil, kubizam, kubofuturizam, suprematizam, konstruktivizam, socijalistički realizam, nonkonformizam i ekspresionizam.Simbol izložbe su „Sijajuće kupole“ (1920) – najznačajnije delo velike kneginje Olge Romanove, sestre ruskog cara Nikolaja Drugog. Jedna od najpoznatijih ruskih slikarki, Romanova je prikazala zimski pejzaž sa crkvom i plavim kupolama koje se presijavaju na suncu.Istoriju i karakter ruskog naroda odražavaju realistične slike V. E. Makovskog – „Malorys“ (početak osamdesetih godina 19. veka), kao i akvarel „Portret ruskog seljaka“ (1885) N. P. Zagorskog, koje su prožete pažnjom prema čoveku i njegovom dostojanstvu.Jedno od centralnih mesta na izložbi zauzima delo od svetskog značaja – „Borba ideologija“ V. E. Tatlina, utemeljivača konstruktivizma. Slika pripada periodu ruske avangarde (1910-1920) i pokazuje sintezu kubofuturizma i konstruktivističkih stremljenja umetnika. Temu konstruktivizma nastavlja rad Tatlinovog učenika J. M. Guminera „Revolucija u celom svetu“ (1919. ili 1920).Pored konstruktivizma, Rusija je kolevka još jednog avangardnog pravca – suprematizma, čiji je utemeljivač svetski poznati Kazimir Maljevič. U postavci je predstavljena „Suprematistička kompozicija“ (1920) S. J. Senjkina, jednog od najtalentovanijih Maljevičevih učenika.U istom periodu, ali u potpuno drugom duhu, nastala je „Mrtva p riroda s pogledom na Isakijevski sabor“ (1920) V. V. Pakulina, u stilu sezanizma sa elementima kubizma. Slika je posvećena čuvenom ruskom pesniku Sergeju Jesenjinu i prikazuje deo sobe hotela „Angleter“ u kojoj je pesnik proveo poslednje dane života.Posebnu celinu čini ruska moderna, predstavljen portretima: „Portret devojčice“ (1929) M. N. Jakovljeva i „Autoportret S. V. Maljutina“ (1921), tvorca čuvene ruske matrjoške.Ruski impresionizam prisutan je u lirskim pejzažima N. P. Bogdanova-Beljskog – „Procvetala bašta“ i „Letnje cveće u parku“ (1930), ispunjenim svetlošću i vazduhom. U neoruskom stilu, inspirisanom epskim i bajkovitim motivima, stvarao je F. F. Fedorovski – jedan od ključnih scenskih umetnika i glavni slikar Boljšoj teatra. Izložen je njegova skica za scenografiju za operu „Sadko“ (1934).Izložbu dopunjuju morski pejzaži. Akvarel „Crnomorski pejzaž“ (1929) jednog od najznačajnijih majstora ruske i sovjetske umetnosti prve polovine XX veka – P. P. Končalovskog, prikazuje sunčanu obalu Gurzufa na Krimu. Krimska tema nastavlja se u „Krimskom pejzažu“ (1897) M. S. Tkačenka, umetnika koji je živeo u Parizu, ali je svake godine putovao na Krim rada u prirodi.Potom sledi „Jadranski pejzaž“ (1966) N. P. Gluščenka – poznatog sovjetskog slikara i obaveštajca, koji je među prvima (januara 1940) obavestio sovjetsku vladu o predstojećem napadu fašističke Nemačke.Socijalistički realizam predstavljen je delom B. N. Jermolajeva „Urbanistički ritmovi socijalizma“ (1937), koje odslikava elan industrijske epohe. Poznijem sovjetskom periodu pripada „Regata jedrilica na moru“ (1960) G. J. Doncova, u stilu postimpresionizma, s bogatom paletom i dinamikom.Postavku zaključuje „Sveti Georgije i aždaja“ (1982) A. T. Zvereva, jednog od vodećih predstavnika sovjetskog nonkonformizma, kojeg je Pablo Pikaso nazivao „najboljim ruskim crtačem“.Trideset i sedam godina kolekcionarskog iskustva i rada, kao i brižljiv odabir dela ruskih majstora slikarstva, uvrstili su Vladimira Pešića u jednog od najznačajnijih kolekcionara ruske umetnosti van granica Rusije. Za pojedinim delima i njihovim autorima Vladimir Pešić strpljivo je tragao godinama, čak i decenijama.Zbirku Vladimira Pešića čini više od 330 slika i dela primenjene umetnosti ruskih i stranih autora, ikona i jedinstvenih antikvarnih predmeta od slonovače. Zbirka je više puta predstavljana javnosti na prestižnim umetničkim izložbama, kao i na šest samostalnih izložbi u Srbiji i Parizu.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti
Izložba dela ruskog slikarstva 19. i 20. veka iz Zbirke Vladimira Pešića u Briselu
Izložba „Visovi ruskog slikarstva 19. i 20. veka. Remek-dela iz Zbirke Vladimira Pešića“ od 30. oktobra do 14. decembra biće otvorena u Ruskom domu u Beogradu.
Nakon velikog uspeha u Parizu, gde je izložba bila predstavljena tokom leta 2026. godine u Ruskom duhovno-kulturnom pravoslavnom centru, sada će moći da je pogleda i belgijska publika, saopštili su organizatori.
Izložba u Briselu osmišljena je kao vizuelno putovanje kroz 150 godina istorije ruske umetnosti. Na njoj će biti prikazano 18 dela koja obuhvataju 12 pravaca ruske umetnosti 19. i 20. veka: realizam, impresionizam, postimpresionizam, rusku modernu, neoruski stil, kubizam, kubofuturizam, suprematizam, konstruktivizam, socijalistički realizam, nonkonformizam i ekspresionizam.
Simbol izložbe su „Sijajuće kupole“ (1920) – najznačajnije delo velike kneginje Olge Romanove, sestre ruskog cara Nikolaja Drugog. Jedna od najpoznatijih ruskih slikarki, Romanova je prikazala zimski pejzaž sa crkvom i plavim kupolama koje se presijavaju na suncu.
Istoriju i karakter ruskog naroda odražavaju realistične slike V. E. Makovskog – „Malorys“ (početak osamdesetih godina 19. veka), kao i akvarel „Portret ruskog seljaka“ (1885) N. P. Zagorskog, koje su prožete pažnjom prema čoveku i njegovom dostojanstvu.
Jedno od centralnih mesta na izložbi zauzima delo od svetskog značaja – „Borba ideologija“ V. E. Tatlina, utemeljivača konstruktivizma. Slika pripada periodu ruske avangarde (1910-1920) i pokazuje sintezu kubofuturizma i konstruktivističkih stremljenja umetnika. Temu konstruktivizma nastavlja rad Tatlinovog učenika J. M. Guminera „Revolucija u celom svetu“ (1919. ili 1920).
Pored konstruktivizma, Rusija je kolevka još jednog avangardnog pravca – suprematizma, čiji je utemeljivač svetski poznati Kazimir Maljevič. U postavci je predstavljena „Suprematistička kompozicija“ (1920) S. J. Senjkina, jednog od najtalentovanijih Maljevičevih učenika.
U istom periodu, ali u potpuno drugom duhu, nastala je „Mrtva p riroda s pogledom na Isakijevski sabor“ (1920) V. V. Pakulina, u stilu sezanizma sa elementima kubizma. Slika je posvećena čuvenom ruskom pesniku Sergeju Jesenjinu i prikazuje deo sobe hotela „Angleter“ u kojoj je pesnik proveo poslednje dane života.
Posebnu celinu čini ruska moderna, predstavljen portretima: „Portret devojčice“ (1929) M. N. Jakovljeva i „Autoportret S. V. Maljutina“ (1921), tvorca čuvene ruske matrjoške.
Ruski impresionizam prisutan je u lirskim pejzažima N. P. Bogdanova-Beljskog – „Procvetala bašta“ i „Letnje cveće u parku“ (1930), ispunjenim svetlošću i vazduhom. U neoruskom stilu, inspirisanom epskim i bajkovitim motivima, stvarao je F. F. Fedorovski – jedan od ključnih scenskih umetnika i glavni slikar Boljšoj teatra. Izložen je njegova skica za scenografiju za operu „Sadko“ (1934).
Izložbu dopunjuju morski pejzaži. Akvarel „Crnomorski pejzaž“ (1929) jednog od najznačajnijih majstora ruske i sovjetske umetnosti prve polovine XX veka – P. P. Končalovskog, prikazuje sunčanu obalu Gurzufa na Krimu. Krimska tema nastavlja se u „Krimskom pejzažu“ (1897) M. S. Tkačenka, umetnika koji je živeo u Parizu, ali je svake godine putovao na Krim rada u prirodi.
Potom sledi „Jadranski pejzaž“ (1966) N. P. Gluščenka – poznatog sovjetskog slikara i obaveštajca, koji je među prvima (januara 1940) obavestio sovjetsku vladu o predstojećem napadu fašističke Nemačke.
Socijalistički realizam predstavljen je delom B. N. Jermolajeva „Urbanistički ritmovi socijalizma“ (1937), koje odslikava elan industrijske epohe. Poznijem sovjetskom periodu pripada „Regata jedrilica na moru“ (1960) G. J. Doncova, u stilu postimpresionizma, s bogatom paletom i dinamikom.
Postavku zaključuje „Sveti Georgije i aždaja“ (1982) A. T. Zvereva, jednog od vodećih predstavnika sovjetskog nonkonformizma, kojeg je Pablo Pikaso nazivao „najboljim ruskim crtačem“.
Trideset i sedam godina kolekcionarskog iskustva i rada, kao i brižljiv odabir dela ruskih majstora slikarstva, uvrstili su Vladimira Pešića u jednog od najznačajnijih kolekcionara ruske umetnosti van granica Rusije. Za pojedinim delima i njihovim autorima Vladimir Pešić strpljivo je tragao godinama, čak i decenijama.
Zbirku Vladimira Pešića čini više od 330 slika i dela primenjene umetnosti ruskih i stranih autora, ikona i jedinstvenih antikvarnih predmeta od slonovače. Zbirka je više puta predstavljana javnosti na prestižnim umetničkim izložbama, kao i na šest samostalnih izložbi u Srbiji i Parizu.
