Funkcija i uloga visokog predstavnika u BiH broji „sitno“?
© Sputnik / Marijana Kolaković
Pratite nas
Kancelarija OHR u BiH u obliku u kojem je do sada postojala neće opstati, ali to ne znači ni da će nestati odmah. Očekujem da na SB UN u petak budu doneti zaključci koji će njenu ulogu vratiti na „fabrička podešavanja“ to jest, da se bavi samo nadgledanjem sprovođenja Dejtonskog sporazuma, kaže politikolog Anđelko Kozomara.
Savet bezbednosti UN mogao bi na polugodišnjoj debati o BiH 30. oktobra da predloži nezavisnu stratešku reviziju Kancelarije visokog predstavnika (OHR), uključujući njene preostale funkcije. Jedna od opcija bila bi da Savet usvoji izjavu kojom se podstiče Savet za implementaciju mira da završi proces sukcesije i potvrđuju uslovi za zatvaranje OHR-a.
Kraj OHR već počeo
Politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara ne misli da će se doći do nekog zaključnog rešenja na ovoj sednici, ali veruje da je kraj OHR već počeo.
„Ostavka Kristijana Šmita na poziciju visokog predstavnika za BiH, za koju doduše nije ni imao saglasnost SB UN-a, dovoljan je pokazatelj da je Kancelarija OHR već tada počela da broji „sitno“. Drugim rečima, očigledno je da je Amerika postavljanjem njegovog zamenika, Luisa Krišoka, za vršioca dužnosti visokog predstavnika, jasno stavila do znanja da ova kancelarija neće više imati ulogu koju je sebi dodelila u BiH kao do sada. Krišok to potvrđuje svojim nastupom, to jest, činjenicom da se do sada ničim nije posebno istakao. Nije se mešao u poslove u koje su se do sada mešali ne samo Šmit, nego i svi prethodni visoki predstavnici. Dakle, već tada je bilo jasno da su OHR-u dani odbrojani i da on polako gasi svoju upravljačku, kako je mnogi nazivaju, diktatorsku funkciju u BiH,“ navodi Kozomara.
Drugim rečima, dodaje on, Amerikanci su, shvatili da su brojne pritužbe Srba imale osnova i da je OHR bio jedan od najsnažnijih faktora nestabilnosti i netrpeljivosti u BiH.
Neće opstati ali ni nestati
„Podsećam da je visoki predstavnik za BiH donosio odluke, koje su uglavnom bile na štetu Srba. Dakle, Amerikanci su shvatili da OHR, ovakav kakav je sada, ne može da opstane, pogotovo u svetlu najavljenih velikih globalnih promena koje su već započele i koje su u toku. Podsećam da je, nakon što je Šmit podneo ostavku, bilo nekoliko kandidata za novog visokog predstavnika, ali da su Amerikanci, na jedan diplomatski način, na to mesto postavili kao v.d. svog čoveka. Dakle, Amerikanci tu vode glavnu reč i stvari će se odvijati onako kako oni budu želeli,“ kaže on, dodajući da saglasnost za to imaju i sa Rusima i Kinezima.
S druge strane, iako Kozomara smatra da OHR u obliku u kojem je do sada postojao neće opstati, ipak je siguran da neće ni nestati.
„U prvoj fazi očekuje se ukidanje takozvanih bonskih ovlašćenja, što znači da visoki predstavnici više ne bi mogli da smenjuju ljude, oduzimaju im lična dokumenta, dovode ih u položaj građana drugog reda i nameću zakone. To što je Šmit radio nije zabeleženo ni u jednoj drugoj zemlji na svetu: da jedan strani predstavnik nameće zakone po kojima, ako ga ne slušate, možete odmah da završite u zatvoru. Takva praksa više neće postojati. OHR će u prvoj fazi biti postepeno lišavan svojih ovlašćenja i imaće sve više ulogu posmatrača promena koje se dešavaju u Bih,“ veruje Kozomara.
Preseljenje OHR-a iz BiH
Prema njegovim rečima, postoji i varijanta da se Kancelarija OHR-a i fizički izmesti iz BiH.
„Jedna od mogućih varijanti je i da se sedište OHR-a premesti u Švajcarsku, kako bi se izbegli pritisci na visokog predstavnika. Cilj je da OHR formalno ostane kao institucija koja će nadgledati sprovođenje i tumačiti Dejtonski mirovni sporazum, u skladu sa onim što je predviđeno 1995. godine. OHR bi, dakle, trebalo da bude isključivo tumač Dejtonskog mirovnog sporazuma. U okviru paketa uslova „5+2“ predviđaju se, između ostalog, i promene koje se odnose na strane sudije u Ustavnom sudu BiH. Njihovo delovanje nanelo je mnogo štete, pogotovo srpskom narodu, ali i celoj Bosni i Hercegovini. Oni su kršili Ustav i menjali njegovo značenje, umesto da su ga štitili i sprečavali neovlašćene promene,“ kaže on.
Šta će se desiti na Ist riveru
Prema njegovim očekivanjima, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija neće se desiti ništa epohalno kao što je zatvaranje OHR.
„Sednica će, verovatno, proteći u diplomatskim govorima ambasadora, dok će OHR, ovakav kakav je sada i pod američkim uticajem, postepeno odumirati. Na kraju bi moglo da se dogodi da se više niko i ne seća da OHR i visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini uopšte postoje, te da ta institucija praktično nestane sa političke scene ove zemlje. Sve će se to, prema ovom scenariju, odvijati postepeno, uz učešće Saveta za implementaciju mira. Taj proces će, kako se očekuje, postepeno sprovoditi Krišok, američki diplomata, tako što će se OHR sve više potiskivati u drugi plan, sve dok ne izgubi dosadašnji značaj,“ smatra Kozomara.
Jedna od razmatranih opcija je da Savet bezbednosti usvoji izjavu kojom se Savet za implementaciju mira (PIK) podstiče da završi proces sukcesije i potvrdi uslove iz "agende 5+2" neophodne za zatvaranje OHR-a.
Iz OHR-a je potvrđeno da Luis Krišok neće lično prisustvovati sednici u Njujorku, ali je redovni šestomesečni izveštaj o stanju u BiH već dostavljen generalnom sekretaru UN radi prosleđivanja članicama Saveta bezbednosti.
