https://lat.sputnikportal.rs/20261026/zoran-stojiljkovic-za-sputnjik-uvodjenje-sankcija-rusiji-bilo-bi-kao-da-45-odemo-u-cetnike-1204961074.html
Zoran Stojiljković za Sputnjik: Uvođenje sankcija Rusiji bilo bi kao da ’45 odemo u četnike
Zoran Stojiljković za Sputnjik: Uvođenje sankcija Rusiji bilo bi kao da ’45 odemo u četnike
Sputnik Srbija
Nova politička snaga proizašla iz studentskog pokreta, koja je odnela pobedu na parlamentarnim izborima u Srbiji, predstavlja deo globalnog trenda rušenja... 26.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-26T21:20+0100
2026-10-26T21:20+0100
2026-10-26T21:20+0100
srbija
srb
srbija – politika
rusija
izbori 2026
sankcije rusiji
studentska lista
zoran stojiljković
komentari i analitika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1a/1204961350_0:135:1448:950_1920x0_80_0_0_fa9a00be9edb839aac381e58fe2a4b45.png
Ovo za Sputnjik kaže prof. dr Zoran Stojiljković, budući narodni poslanik sa Studentske liste koja je odnela ubedljivu pobedu na tek održanim parlamentarnim izborima:Stojiljković je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je, do penzije, radio kao redovni profesor. U objavljenim knjigama i naučnim radovima bavi se političkom sociologijom savremenog društva, teorijom savremene države, partijama i partijskim sistemima, korupcijom i antikoruptivnim strategijama, kao i problemskim istraživanjem sindikata i civilnog društva.Pored akademskog rada, obavljao je funkciju predsednika Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, a u dva mandata bio je i član Odbora Agencije za sprečavanje korupcije.Na studentskoj listi je na 121 mestu, pa je izvesno da će sedeti u klupi Skupštine Srbije.Globalni raspad starih političkih sistemaKomentarišući rezultate izbora Stojiljković pre svega navodi primere Francuske i Nemačke u kojima su tradicionalne centrističke snage pokazale nemoć pred novim problemima.„Kada pogledate evropsko tlo, vidite da je unazad deset godina došlo do raznih potresa, od migrantske i klimatske krize, do krize tradicionalnih ekonomija i uvođenja veštačke inteligencije. Centrističke snage, da li sa levice ili desnice, nemaju odgovore, a pokazalo se i posle izvesnog vrema da ta populistička varijanta isto tako pokaže neku vrstu nemoći. To se desilo i sa Trampom u Americi. Došlo je do raspada političkih sistema na koje smo se navikli“, kaže Stojiljković.On dodaje da iza „američke revolucije“ stoje ozlojeđeni donji i srednji slojevi radništva po zabitima Amerike koji su deindustrijalizovani, kao i da je ohrabrujuće što se promena u Srbiji nije završila nasiljem:Vlast neće potrajati četiri godineKomentarišući političku budućnost i dinamiku promena u zemlji, Stojiljković procenjuje da aktuelna struktura neće dugo opstati i da ulazimo u težak, neizvestan period.„Nije za očekivati da će ova vlast potrajati nekakve četiri godine, to je gotovo nemoguće, zato što se radi o specifičnom pokretu. Ključno je ovde obezbediti vladavinu prava, minimalne demokratske standarde, izvući se iz uniženja i poniženja u koje je uvedeno društvo, jer smo prestali da budemo pristojno društvo“, objašnjava dodajući da je za povratak u normalnost i vrednosti tipične za pristojan život potreban period od godinu i po do dve dana.Specifična svest Srba o RusijiOdgovarajući na pitanje Sputnjika o stavu Studentske liste prema sankcijama Rusiji i statusu Kosova i Metohije, Stojiljković kaže:Da ne govorimo o vrsti svesti kod Srba. Ako pogledate, ko nas nije jedini napadao i bombardovao, šta je odgovor? Pa Rusija“, poručuje Stojiljković.Evropa je podeljena i na periferijiOn ukazuje na specifičnost srpskog društva u kojem se većina građana protivi sankcijama Rusiji i ne pristaje na ulazak NATO-u, a sa druge strane postoji i geostrateška, pre svega ekonomska težnja ka Evropskoj uniji:„Tako da je neka vrsta politike koja se gradi, na osnovu nekog uskog manevarskog prostora, neka vrsta izlaza. Evropa je u krizi. Ona je nama najpotrebnija sa stanovišta pojedinih ekonomskih, socijalnih i vrednosnih karakteristika. Ali Evropa je, ruku na srce, duboko podeljena i postala je na planetarnom nivou neka vrsta periferije. Moramo imati svest o tome. Gradi se nekakav multipolarizam u kojem se traži specifična pozicija. Tako da, ako mene pitate o politici Studentske liste, ona neće biti antiruska“, ističe Stojiljković.Prema njegovim rečima, ključne odluke u ovako složenom ambijentu donosiće se na demokratski način, kroz javnu raspravu i procenu situacije:„Ako nećemo da slažemo ljude, moramo ostati pri tome da će se, uz svu raspravu, procenu situacije, odluke donositi na nekakvom referendumu“, zaključuje Stojiljković.Pogledajte i:
srb
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srb, srbija – politika, rusija, izbori 2026, sankcije rusiji, studentska lista, zoran stojiljković, komentari i analitika, analize i mišljenja
srb, srbija – politika, rusija, izbori 2026, sankcije rusiji, studentska lista, zoran stojiljković, komentari i analitika, analize i mišljenja
Zoran Stojiljković za Sputnjik: Uvođenje sankcija Rusiji bilo bi kao da ’45 odemo u četnike
Nova politička snaga proizašla iz studentskog pokreta, koja je odnela pobedu na parlamentarnim izborima u Srbiji, predstavlja deo globalnog trenda rušenja tradicionalnih partijskih sistema. Njena spoljnopolitička pozicija biće jasna - Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji. To bi bilo kao da 1945. odemo u četnike.
Ovo za Sputnjik kaže
prof. dr Zoran Stojiljković, budući narodni
poslanik sa Studentske liste koja je odnela
ubedljivu pobedu na tek održanim parlamentarnim izborima:
„Dolazak nove energije na političku scenu je potpuno očekivan preokret. Reč je o prirodnom procesu i delu opšteg trenda koji potresa Evropu i svet“.
Stojiljković je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je, do penzije, radio kao redovni profesor. U objavljenim knjigama i naučnim radovima bavi se političkom sociologijom savremenog društva, teorijom savremene države, partijama i partijskim sistemima, korupcijom i antikoruptivnim strategijama, kao i problemskim istraživanjem sindikata i civilnog društva.
Pored akademskog rada, obavljao je funkciju predsednika Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, a u dva mandata bio je i član Odbora Agencije za sprečavanje korupcije.
Na studentskoj listi je na 121 mestu, pa je izvesno da će sedeti u klupi Skupštine Srbije.
Globalni raspad starih političkih sistema
Komentarišući rezultate izbora Stojiljković pre svega navodi primere Francuske i Nemačke u kojima su tradicionalne centrističke snage pokazale nemoć pred novim problemima.
„Kada pogledate evropsko tlo, vidite da je unazad deset godina došlo do raznih potresa, od migrantske i klimatske krize, do krize tradicionalnih ekonomija i uvođenja veštačke inteligencije. Centrističke snage, da li sa levice ili desnice, nemaju odgovore, a pokazalo se i posle izvesnog vrema da ta populistička varijanta isto tako pokaže neku vrstu nemoći. To se desilo i sa Trampom u Americi. Došlo je do raspada političkih sistema na koje smo se navikli“, kaže Stojiljković.
On dodaje da iza „američke revolucije“ stoje ozlojeđeni donji i srednji slojevi radništva po zabitima Amerike koji su deindustrijalizovani, kao i da je ohrabrujuće što se promena u Srbiji nije završila nasiljem:
„Narod je pokazao jednu ogromnu objedinjujuću energiju“, ističe.
Vlast neće potrajati četiri godine
Komentarišući političku budućnost i dinamiku promena u zemlji, Stojiljković procenjuje da aktuelna struktura neće dugo opstati i da ulazimo u težak, neizvestan period.
„Nije za očekivati da će ova vlast potrajati nekakve četiri godine, to je gotovo nemoguće, zato što se radi o specifičnom pokretu. Ključno je ovde obezbediti vladavinu prava, minimalne demokratske standarde, izvući se iz uniženja i poniženja u koje je uvedeno društvo, jer smo prestali da budemo pristojno društvo“, objašnjava dodajući da je za povratak u normalnost i vrednosti tipične za pristojan život potreban period od godinu i po do dve dana.
Specifična svest Srba o Rusiji
Odgovarajući na pitanje Sputnjika o stavu Studentske liste prema sankcijama Rusiji i statusu Kosova i Metohije, Stojiljković kaže:
„Srbija nema nikakav interes da sad, kada su nagovešteni mirovni pregovori, uvede sankcije Rusiji i da se vraćamo u četrdeset petu. Kao da odlazimo u četnike 1945. Potpuno nelogično.
Da ne govorimo o vrsti svesti kod Srba. Ako pogledate, ko nas nije jedini napadao i bombardovao, šta je odgovor? Pa Rusija“, poručuje Stojiljković.
Evropa je podeljena i na periferiji
On ukazuje na specifičnost srpskog društva u kojem se većina građana protivi sankcijama Rusiji i ne pristaje na ulazak NATO-u, a sa druge strane postoji i geostrateška, pre svega ekonomska težnja ka Evropskoj uniji:
„Tako da je neka vrsta politike koja se gradi, na osnovu nekog uskog manevarskog prostora, neka vrsta izlaza. Evropa je u krizi. Ona je nama najpotrebnija sa stanovišta pojedinih ekonomskih, socijalnih i vrednosnih karakteristika. Ali Evropa je, ruku na srce, duboko podeljena i postala je na planetarnom nivou neka vrsta periferije. Moramo imati svest o tome. Gradi se nekakav multipolarizam u kojem se traži specifična pozicija. Tako da, ako mene pitate o politici Studentske liste, ona neće biti antiruska“, ističe Stojiljković.
Prema njegovim rečima, ključne odluke u ovako složenom ambijentu donosiće se na demokratski način, kroz javnu raspravu i procenu situacije:
„Ako nećemo da slažemo ljude, moramo ostati pri tome da će se, uz svu raspravu, procenu situacije, odluke donositi na nekakvom referendumu“, zaključuje Stojiljković.
