https://lat.sputnikportal.rs/20261026/studija-pokazala-da-vrane-donose-odluke-duplo-brze-od-ljudi-i-majmuna-1204959171.html
Studija pokazala da vrane donose odluke duplo brže od ljudi i majmuna
Studija pokazala da vrane donose odluke duplo brže od ljudi i majmuna
Sputnik Srbija
Vrane mogu da donose vizuelne odluke dvostruko brže od ljudi i majmuna, uz visok nivo preciznosti, pokazalo je novo istraživanje. U eksperimentu su dve crne... 26.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-26T22:34+0100
2026-10-26T22:34+0100
2026-10-26T22:34+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
vrane
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/11/1155817165_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_ed3539372be470a5a21e396fb3494e10.jpg
Filip Šmidbauer i profesor Andreas Nider sa Instituta za neurobiologiju ovog univerziteta pokazali su da se ova izvanredna brzina ogleda i u aktivnosti neurona u mozgu vrana.Studija je objavljena u časopisu Sajens.Zadatak je bio da ptice odluče da li se tačke na ekranu kreću uglavnom nalevo ili nadesno. Vrane su pokazivale svoju odluku kljucanjem mete levo ili desno od tačaka.Kako bi istražili ovu sposobnost, istraživači su beležili aktivnost neurona u „nidopallium caudolaterale“, ključnom asocijativnom regionu ptičjeg mozga koji je uporediv sa prefrontalnim korteksom kod ljudi.Već 70 milisekundi nakon pojave vizuelnog stimulusa, neuronski signali za različite pravce kretanja počeli su da se razlikuju u mozgu vrana, znatno pre nego što su ptice mogle da reaguju. Neuronska aktivnost postepeno je rasla kako se odluka formirala, sve dok nije dostigla prag odlučivanja, nakon čega je vrana pokazala svoj izbor. Neuroni su odražavali i jačinu dostupnih vizuelnih informacija i odabrani pravac.Iako ptice nemaju slojeviti moždani korteks, čini se da njihovi drugačije organizovani mozgovi primenjuju uporedive osnovne principe donošenja odluka, i to dvostruko brže nego kod primata.Ova izuzetna brzina može biti povezana sa evolutivnim zahtevima za brzom vizuelnom obradom informacija i motoričkim reakcijama kod ptica, objasnio je Nider.„Ptice se oslanjaju na vid kako bi izvodile precizne, brze manevre tokom leta i usmeravale kljun ka objektima prilikom potrage za hranom“, rekao je on, dodajući da će biti potrebna dalja istraživanja kako bi se tačno utvrdilo koji mehanizmi omogućavaju ovu vremensku prednost.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika, vrane
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika, vrane
Studija pokazala da vrane donose odluke duplo brže od ljudi i majmuna
Vrane mogu da donose vizuelne odluke dvostruko brže od ljudi i majmuna, uz visok nivo preciznosti, pokazalo je novo istraživanje. U eksperimentu su dve crne vrane u proseku za samo 235 milisekundi prepoznavale pravac kretanja obrasca tačaka i donosile odluku, saopštio je Univerzitet u Tibingenu.
Filip Šmidbauer i profesor Andreas Nider sa Instituta za neurobiologiju ovog univerziteta pokazali su da se ova izvanredna brzina ogleda i u aktivnosti neurona u mozgu vrana.
Studija je
objavljena u časopisu Sajens.
Zadatak je bio da ptice odluče da li se tačke na ekranu kreću uglavnom nalevo ili nadesno. Vrane su pokazivale svoju odluku kljucanjem mete levo ili desno od tačaka.
„Čak i kada je obrasce bilo teško prepoznati, odluke vrana bile su bolje od nasumičnih izbora, a sa jasnim signalima postizale su preciznost od skoro 100 odsto“, rekao je Šmidbauer.
Kako bi istražili ovu sposobnost, istraživači su beležili aktivnost neurona u „nidopallium caudolaterale“, ključnom asocijativnom regionu ptičjeg mozga koji je uporediv sa prefrontalnim korteksom kod ljudi.
Već 70 milisekundi nakon pojave vizuelnog stimulusa, neuronski signali za različite pravce kretanja počeli su da se razlikuju u mozgu vrana, znatno pre nego što su ptice mogle da reaguju. Neuronska aktivnost postepeno je rasla kako se odluka formirala, sve dok nije dostigla prag odlučivanja, nakon čega je vrana pokazala svoj izbor. Neuroni su odražavali i jačinu dostupnih vizuelnih informacija i odabrani pravac.
„Ovi nalazi pokazuju da je neuronska dinamika u mozgu ptica u skladu sa utvrđenim modelima donošenja odluka kod ljudi i drugih primata“, rekao je Andreas Nider.
Iako ptice nemaju slojeviti moždani korteks, čini se da njihovi drugačije organizovani mozgovi primenjuju uporedive osnovne principe donošenja odluka, i to dvostruko brže nego kod primata.
Ova izuzetna brzina može biti povezana sa evolutivnim zahtevima za brzom vizuelnom obradom informacija i motoričkim reakcijama kod ptica, objasnio je Nider.
„Ptice se oslanjaju na vid kako bi izvodile precizne, brze manevre tokom leta i usmeravale kljun ka objektima prilikom potrage za hranom“, rekao je on, dodajući da će biti potrebna dalja istraživanja kako bi se tačno utvrdilo koji mehanizmi omogućavaju ovu vremensku prednost.
