https://lat.sputnikportal.rs/20261026/otkrivena-dzinovska-gljiva-u-kini-1204917522.html
Otkrivena džinovska gljiva u Kini
Otkrivena džinovska gljiva u Kini
Sputnik Srbija
Naučnici su u šumama jugozapadne kineske provincije Junan otkrili do sada nepoznatu džinovsku gljivu, nazvanu Dianjunus reks. Ona može da naraste do 50... 26.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-26T22:47+0100
2026-10-26T22:47+0100
2026-10-26T22:47+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
kina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/19/1204917366_0:231:1312:969_1920x0_80_0_0_06fedd6f44ff4b78e07b7681186fe0ea.png
Gljiva je otkrivena tokom istraživanja raznovrsnosti gljiva 2024. i 2025. godine, a rezultati su objavljeni u naučnom časopisu „Frontiers in Fungal Biolodži“. Iako su je meštani godinama viđali u blizini mrtvog drveća, nisu znali da je reč o do tada neopisanoj vrsti.Otkrivena nova porodica gljivaIstraživanje je pokazalo da Dianjunus reks nije samo nova vrsta već pripada i potpuno novoj porodici gljiva, nazvanoj Dijanunaceae. Genetska analiza ukazuje na to da se ova porodica verovatno pojavila oko milion godina nakon udara asteroida koji je označio kraj perioda krede.Naučnici smatraju da je masovno izumiranje moglo da stvori povoljne uslove za razvoj gljiva koje razgrađuju mrtvu organsku materiju. Nakon udara asteroida, fotosinteza je bila zaustavljena, što je dovelo do nakupljanja velikih količina mrtvog lišća, drveta, korenja i lešina, pružajući gljivama obilje hrane.Iako su neki meštani probali ovu gljivu i, prema sopstvenim tvrdnjama, nisu imali zdravstvenih problema, naučnici još nisu ispitali prisustvo toksina. Zbog toga nije potvrđeno da je bezbedna za jelo.Zašto je gljiva toliko velika?Dianjunus reks opisana je kao najveća poznata vrsta među mešinarkama, grupom gljiva koja obuhvata oko 65.000 opisanih vrsta, uključujući smrčke, tartufe i kvasce. Njeno plodno telo ima neobičan, uspravan oblik i bledožutu boju, po čemu se razlikuje od drugih gljiva.Naučnici pretpostavljaju da joj velika visina pomaže u širenju spora. Gljiva ima hiljade sitnih otvora u gornjem delu plodnog tela kroz koje se spore oslobađaju, a visina im omogućava da se šire na veću udaljenost, iznad gustog sloja lišća i drugih biljnih ostataka.Ovo otkriće ujedno pokazuje koliko gljiva još nije istraženo. Naučnici su do sada opisali oko 150.000 vrsta, ali procenjuju da ih na Zemlji ima između dva i 13 miliona. Veliki deo gljive čini micelijum, sastavljen od tankih niti koje su skrivene u zemlji ili trulom drvetu, zbog čega nove vrste često ostaju neprimećene.Pogledajte i:
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika, kina
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika, kina
Otkrivena džinovska gljiva u Kini
Naučnici su u šumama jugozapadne kineske provincije Junan otkrili do sada nepoznatu džinovsku gljivu, nazvanu Dianjunus reks. Ona može da naraste do 50 centimetara u visinu i da teži gotovo 2,2 kilograma. Istraživači smatraju da su se njeni preci pojavili nakon masovnog izumiranja dinosaurusa pre oko 66 miliona godina.
Gljiva je otkrivena tokom istraživanja raznovrsnosti gljiva 2024. i 2025. godine, a rezultati su objavljeni u naučnom časopisu „Frontiers in Fungal Biolodži“. Iako su je meštani godinama viđali u blizini mrtvog drveća, nisu znali da je reč o do tada neopisanoj vrsti.
Otkrivena nova porodica gljiva
Istraživanje je pokazalo da Dianjunus reks nije samo nova vrsta već pripada i potpuno novoj porodici gljiva, nazvanoj Dijanunaceae. Genetska analiza ukazuje na to da se ova porodica verovatno pojavila oko milion godina nakon udara asteroida koji je označio kraj perioda krede.
Naučnici smatraju da je masovno izumiranje moglo da stvori povoljne uslove za razvoj gljiva koje razgrađuju mrtvu organsku materiju. Nakon udara asteroida, fotosinteza je bila zaustavljena, što je dovelo do nakupljanja velikih količina mrtvog lišća, drveta, korenja i lešina, pružajući gljivama obilje hrane.
Iako su neki meštani probali ovu gljivu i, prema sopstvenim tvrdnjama, nisu imali zdravstvenih problema, naučnici još nisu ispitali prisustvo toksina. Zbog toga nije potvrđeno da je bezbedna za jelo.
Zašto je gljiva toliko velika?
Dianjunus reks opisana je kao najveća poznata vrsta među mešinarkama, grupom gljiva koja obuhvata oko 65.000 opisanih vrsta, uključujući smrčke, tartufe i kvasce. Njeno plodno telo ima neobičan, uspravan oblik i bledožutu boju, po čemu se razlikuje od drugih gljiva.
Naučnici pretpostavljaju da joj velika visina pomaže u širenju spora. Gljiva ima hiljade sitnih otvora u gornjem delu plodnog tela kroz koje se spore oslobađaju, a visina im omogućava da se šire na veću udaljenost, iznad gustog sloja lišća i drugih biljnih ostataka.
Ovo otkriće ujedno pokazuje koliko gljiva još nije istraženo. Naučnici su do sada opisali oko 150.000 vrsta, ali procenjuju da ih na Zemlji ima između dva i 13 miliona. Veliki deo gljive čini micelijum, sastavljen od tankih niti koje su skrivene u zemlji ili trulom drvetu, zbog čega nove vrste često ostaju neprimećene.
