https://lat.sputnikportal.rs/20261025/nezaustavljivo-vrzino-kolo-sunovrat-nemacke-ekonomije-osetice-i-radnici-iz-srbije--1204672511.html
Nezaustavljivo vrzino kolo: Sunovrat nemačke ekonomije osetiće i radnici iz Srbije
Nezaustavljivo vrzino kolo: Sunovrat nemačke ekonomije osetiće i radnici iz Srbije
Sputnik Srbija
Plan Nemačke da prepolovi kvotu za zapošljavanje radnika sa Balkana vezan je za krizu, ne samo u toj zemlji, već u celoj Evropskoj uniji. Privreda slabi, ali čak... 25.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-25T09:11+0100
2026-10-25T09:11+0100
2026-10-25T09:11+0100
svet
svet – politika
svet – ekonomija
nemačka
rusija
region
region – društvo
radnici
uvoz
kvote
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/17/1204866316_0:3:1122:634_1920x0_80_0_0_2f8f62e7cc802b0cec44d56bf5c3afc0.jpg
Ovako odluku Nemačke da od 1. januara 2027. godine prepolovi godišnju kvotu zapošljavanja radnika sa Zapadnog Balkana, sa 50.000 na 25.000, za Sputnjik komantariše prof. dr Miroslav Jovanović sa Univerziteta u Ženevi:Nemačka privreda se nalazi u ozbiljnoj recesiji, a posebno je pogođen sektor građevinarstva, grana u kojoj tradicionalno radi najveći broj ljudi iz našeg regiona.Privrednici žele da Balkanci ostanuZbog visoke inflacije, rasta kamatnih stopa i krize u stanogradnji, mnoga gradilišta širom Nemačke su zatvorena.Nemačka vlada smanjuje kvote za radnike sa Balkana, jer je realna potražnja za nekvalifikovanom i polukvalifikovanom radnom snagom u privredi trenutno opala.Međutim, nemački privrednici su očajni zbog ove odluke. Glavni argument Nemačke asocijacije privrednih komora (DIHK) i Savezne agencije za rad je hronični deficit radnika. Nemačkoj je, prema zvaničnim procenama, iz inostranstva i dalje potrebno oko 400.000 novih radnika godišnje, kako bi održala privredni, ali i penzioni sistem.Komore upozoravaju da će smanjenje kvota najviše pogoditi zanatske delatnosti, građevinarstvo, logistiku, transport, ali i ugostiteljstvo u kome „Nemci ne žele da rade“. Privrednici ističu da je „pravilo za Zapadni Balkan“, bio najefikasniji i najbrži legalni kanal zapošljavanja.Profesor Jovanović kaže da je ova odluka jedan od signala iz Berlina da je nemačka lokomotiva izuzetno usporila i da nemačka građevinska industrija doživljava slom:„Sve je povezano sa sankcijama prema Rusiji i kupovinom gasa i nafte po mnogostruko višim cenama iz drugih izvora. Ono povećava i troškove i cenu završnih, gotovih proizvoda iz Nemačke i smanjuje njihovu konkurentnost. Energija je izuzetno skupa, dva, tri ili četiri puta skuplja nego u Sjedinjenim Državama. Firme koje koriste velike količine energije, u aluminijumskoj, hemijskoj i automobilskoj industriji, sve se sele, ako već i nisu otišle, ili u SAD ili u Kinu. Nema potrebe za novom radnom snagom, nema ekonomskog zamaha, nema rasta, pa se to reflektuje i na tražnju za radnicima“, kaže ovaj ekonomista.Nemci neće da rade - za ponuđenu platuKomentarišući reagovanje Nemačke privredne komore na odluku da se od 1. januara sledeće godine prepolovi broj radnika koji u Nemačku dolaze iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, profesor Jovanović kaže da treba objasniti formulaciju da Nemci ne žele da rade u ugostiteljstvu:Naš sagovornik dodaje da su kola u Nemačkoj krenula nizbrdo po još jednom putu, a to je demografija. On podseća da je, uz Italiju, Nemačka zemlja koja ima najmanji natalitet. Postoji i demografska rupa koja treba da se popuni.„Popunjavala se izbeglicama iz Ukrajine, a ranije je Angela Merkel pozvala Sirijce, Avganistance i ostale da dođu. Ali oni su nekvalifikovani. Treba videti koliko je od njih zaposleno i zapošljivo. Verovatno polovina njih nije zapošljiva i oni predstavljaju teret za socijalna izdvajanja. Ali odakle se puni budžet? Puni se od poreza na ekonomsku aktivnost, a ona se smanjuje. Tako da je to jedno veliko vrzino kolo, ne samo u Nemačkoj, nego i u celoj EU“.Svi gube u trci sa KinomJovanović podvlači da je glavni razlog svih problema nemačke ekonomije energija, jer je ostala bez jeftine, ruske. A drugi razlog je, kako kaže, ekspanzija kineske privrede i tehnologije:„Prema istraživanju Australijskog instituta za nove tehnologije, Kinezi su vodeći u preko 90 odsto svih novih tehnologija. Tako da, ako dođe do zatvaranja nemačkog tržišta, to će pružiti određenu šansu da se domaća industrija oporavi. Ali ako se setimo dobrovoljnog ograničavanja uvoza japanskih automobila iz sedamdesetih godina i sporazuma o tekstilu, koji je isto ograničavao uvoz, nikakav rezultat nije postignut. Jedino rešenje je da rade u saradnji sa njima. Ali, s obzirom na to kakva je državna uprava u Nemačkoj, tako nešto nije na vidiku. Videćemo posle izbora da li će se nešto promeniti. Slika je daleko od ružičaste“.Politička kampanja ili ekonomski zakonUpitan u kojoj meri je ova odluka iznuđena unutrašnjim političkim haosom u Berlinu, gde vladajuća koalicija pokušava da se dodvori biračima i zaustavi pad rejtinga pred naletom desnog AfD-a, koji insistira na antiimigrantskoj politici, naš sagovornik kaže:„Vrlo je moguće da i to igra ulogu. Ali, glavna stvar koja utiče na primanje i omogućavanje dolaska stranih radnika jeste domaća ekonomska aktivnost. Ako je ona u uzletu, tada postoji tražnja. Čak i sadašnji nivo industrijske proizvodnje i proizvodnje u uslugama, da bi se zadržao, zahteva određeni nivo radne snage. Iz Srbije odlaze negovateljice, jer nema onih koji bi takvu uslugu mogli da pruže. A što se tiče neke velike tražnje za proizvodnim delatnostima ili gradnjom, dok ne dođe do promene, pogotovo smanjenja troškova energije, ne vidim poboljšanje“, kaže stariji naučni saradnik Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.Nova kvota od 25.000 radnika godišnje važi zbirno za ceo Zapadni Balkan, zvanične podkvote po pojedinačnim državama nisu obelodanjene.Najveći udar pretrpeće građevinski sektor i neregulisana industrijska zanimanja, gde je do sada odlazila trećina radnika i gde se zapošljavanje obavljalo bez formalno priznatih stručnih kvalifikacija.Nemačka granica ostaje i dalje otvorena za kvalifikovanu radnu snagu sa zvanično priznatim diplomama i visokim obrazovanjem, deficitarna regulisana zanimanja poput medicinskih radnika i negovatelja, ali i profesionalne vozače i posebne programe kratkotrajnog kvotiranog zapošljavanja.Pogledajte i:
nemačka
zapadni balkan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
svet, svet – politika, svet – ekonomija, nemačka, rusija, region, region – društvo, radnici, uvoz, kvote, zapadni balkan, miroslav jovanović, komentari i analitika, analize i mišljenja
svet, svet – politika, svet – ekonomija, nemačka, rusija, region, region – društvo, radnici, uvoz, kvote, zapadni balkan, miroslav jovanović, komentari i analitika, analize i mišljenja
Nezaustavljivo vrzino kolo: Sunovrat nemačke ekonomije osetiće i radnici iz Srbije
Plan Nemačke da prepolovi kvotu za zapošljavanje radnika sa Balkana vezan je za krizu, ne samo u toj zemlji, već u celoj Evropskoj uniji. Privreda slabi, ali čak i takva zahteva određeni nivo radne snage. Odluka je povezana sa sankcijama Rusiji. Ako ne dođe do promene politike, vrzino kolo u Nemačkoj i celoj Evropskoj uniji, neće moći da se zaustavi.
Ovako odluku Nemačke da od 1. januara 2027. godine prepolovi godišnju kvotu zapošljavanja radnika sa Zapadnog Balkana, sa 50.000 na 25.000, za Sputnjik komantariše prof. dr Miroslav Jovanović sa Univerziteta u Ženevi:
„Ne isključujem mogućnost da je odluka doneta kako bi se vladajuća partija dodvorila biračima, ali glavni parametar koji utiče na dolazak stranih radnika je ekonomska aktivnost, a ona je u ozbiljnom padu“.
Nemačka privreda se nalazi u ozbiljnoj recesiji, a posebno je pogođen sektor građevinarstva, grana u kojoj tradicionalno radi najveći broj ljudi iz našeg regiona.
Privrednici žele da Balkanci ostanu
Zbog visoke inflacije, rasta kamatnih stopa i krize u stanogradnji, mnoga gradilišta širom Nemačke su zatvorena.
Nemačka vlada smanjuje kvote za radnike sa Balkana, jer je realna potražnja za nekvalifikovanom i polukvalifikovanom radnom snagom u privredi trenutno opala.
Međutim, nemački privrednici su očajni zbog ove odluke. Glavni argument Nemačke asocijacije privrednih komora (DIHK) i Savezne agencije za rad je hronični deficit radnika. Nemačkoj je, prema zvaničnim procenama, iz inostranstva i dalje potrebno oko 400.000 novih radnika godišnje, kako bi održala privredni, ali i penzioni sistem.
Komore upozoravaju da će smanjenje kvota najviše pogoditi zanatske delatnosti, građevinarstvo, logistiku, transport, ali i ugostiteljstvo u kome „Nemci ne žele da rade“. Privrednici ističu da je „pravilo za Zapadni Balkan“, bio najefikasniji i najbrži legalni kanal zapošljavanja.
Profesor Jovanović kaže da je ova odluka jedan od signala iz Berlina da je nemačka lokomotiva izuzetno usporila i da nemačka građevinska industrija doživljava slom:
„Sve je povezano sa sankcijama prema Rusiji i kupovinom gasa i nafte po mnogostruko višim cenama iz drugih izvora. Ono povećava i troškove i cenu završnih, gotovih proizvoda iz Nemačke i smanjuje njihovu konkurentnost. Energija je izuzetno skupa, dva, tri ili četiri puta skuplja nego u Sjedinjenim Državama. Firme koje koriste velike količine energije, u aluminijumskoj, hemijskoj i automobilskoj industriji, sve se sele, ako već i nisu otišle, ili u SAD ili u Kinu. Nema potrebe za novom radnom snagom, nema ekonomskog zamaha, nema rasta, pa se to reflektuje i na tražnju za radnicima“, kaže ovaj ekonomista.
Nemci neće da rade - za ponuđenu platu
Komentarišući reagovanje Nemačke privredne komore na odluku da se od 1. januara sledeće godine prepolovi broj radnika koji u Nemačku dolaze iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, profesor Jovanović kaže da treba objasniti formulaciju da Nemci ne žele da rade u ugostiteljstvu:
„Ekonomisti kažu, neće da rade - za platu koja je ponuđena. Troškovi života su visoki, pogotovo sada troškovi grejanja. Nemci, koji su navikli na određeni standard života i zarade, svoj kućni budžet preraspoređuju. Sada, u novim okolnostima, manje ostaje za restorane, zabavu, pa otud i manja potražnja za radnicima koji su perači sudova, kuvari, konobari“.
Naš sagovornik dodaje da su kola u Nemačkoj krenula nizbrdo po još jednom putu, a to je demografija. On podseća da je, uz Italiju, Nemačka zemlja koja ima najmanji natalitet. Postoji i demografska rupa koja treba da se popuni.
„Popunjavala se izbeglicama iz Ukrajine, a ranije je Angela Merkel pozvala Sirijce, Avganistance i ostale da dođu. Ali oni su nekvalifikovani. Treba videti koliko je od njih zaposleno i zapošljivo. Verovatno polovina njih nije zapošljiva i oni predstavljaju teret za socijalna izdvajanja. Ali odakle se puni budžet? Puni se od poreza na ekonomsku aktivnost, a ona se smanjuje. Tako da je to jedno veliko vrzino kolo, ne samo u Nemačkoj, nego i u celoj EU“.
Jovanović podvlači da je glavni razlog svih problema nemačke ekonomije energija, jer je ostala bez jeftine, ruske. A drugi razlog je, kako kaže, ekspanzija kineske privrede i tehnologije:
„Prema istraživanju Australijskog instituta za nove tehnologije, Kinezi su vodeći u preko 90 odsto svih novih tehnologija. Tako da, ako dođe do zatvaranja nemačkog tržišta, to će pružiti određenu šansu da se domaća industrija oporavi. Ali ako se setimo dobrovoljnog ograničavanja uvoza japanskih automobila iz sedamdesetih godina i sporazuma o tekstilu, koji je isto ograničavao uvoz, nikakav rezultat nije postignut. Jedino rešenje je da rade u saradnji sa njima. Ali, s obzirom na to kakva je državna uprava u Nemačkoj, tako nešto nije na vidiku. Videćemo posle izbora da li će se nešto promeniti. Slika je daleko od ružičaste“.
Politička kampanja ili ekonomski zakon
Upitan u kojoj meri je ova odluka iznuđena unutrašnjim političkim haosom u Berlinu, gde vladajuća koalicija pokušava da se dodvori biračima i zaustavi pad rejtinga pred naletom desnog AfD-a, koji insistira na antiimigrantskoj politici, naš sagovornik kaže:
„Vrlo je moguće da i to igra ulogu. Ali, glavna stvar koja utiče na primanje i omogućavanje dolaska stranih radnika jeste domaća ekonomska aktivnost. Ako je ona u uzletu, tada postoji tražnja. Čak i sadašnji nivo industrijske proizvodnje i proizvodnje u uslugama, da bi se zadržao, zahteva određeni nivo radne snage. Iz Srbije odlaze negovateljice, jer nema onih koji bi takvu uslugu mogli da pruže. A što se tiče neke velike tražnje za proizvodnim delatnostima ili gradnjom, dok ne dođe do promene, pogotovo smanjenja troškova energije, ne vidim poboljšanje“, kaže stariji naučni saradnik Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.
Nova kvota od 25.000 radnika godišnje važi zbirno za ceo Zapadni Balkan, zvanične podkvote po pojedinačnim državama nisu obelodanjene.
Najveći udar pretrpeće građevinski sektor i neregulisana industrijska zanimanja, gde je do sada odlazila trećina radnika i gde se zapošljavanje obavljalo bez formalno priznatih stručnih kvalifikacija.
Nemačka granica ostaje i dalje otvorena za kvalifikovanu radnu snagu sa zvanično priznatim diplomama i visokim obrazovanjem, deficitarna regulisana zanimanja poput medicinskih radnika i negovatelja, ali i profesionalne vozače i posebne programe kratkotrajnog kvotiranog zapošljavanja.
