https://lat.sputnikportal.rs/20261025/nezaustavljiv-haos-sirom-evrope-kroz-vatru-i-dim-im-se-u-ludilu-i-bunilu-pricinjavaju---tramp-i-putin-1204929235.html
Nezaustavljiv haos širom Evrope: Kroz vatru i dim im se u ludilu i bunilu pričinjavaju - Tramp i Putin
Nezaustavljiv haos širom Evrope: Kroz vatru i dim im se u ludilu i bunilu pričinjavaju - Tramp i Putin
Sputnik Srbija
Optužbe da Rusija podstiče proteste širom Evrope još su jedan od pokušaja evropskih političara da izbegnu odgovornost za krizu u sopstvenim zemljama. Talas... 25.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-25T23:08+0100
2026-10-25T23:08+0100
2026-10-25T23:08+0100
svet
svet
svet – politika
španija
italija
albanija
rusija
protesti u francuskoj
protesti
vladimir putin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/13/1204635716_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_543f8a06bf793c7b8dfe6cbf722b8c9e.jpg
Ovo za Sputnjik, komentarišući talas protesta koji su izazvali haos na ulicama širom Evrope, kaže novinar i kolumnista Nebojša Malić:Talas nezadovoljstva počeo je u septembru u Francuskoj, zbog reformi obrazovanja i socijalnih tenzija, i Albaniji, gde antivladini protesti protiv dugogodišnje vlasti Edija Rame traju mesecima.Haos na ulicama evropskih gradovaProtesti su se prelili na Belgiju, Italiju, Španiju, Grčku i Portugal, a povodi su nezadovoljstvo omladine, visoki troškovi života i stambena kriza.Ulice nekoliko evropskih gradova sinoć su ponovo bile poprište masovnih okupljanja i sukoba sa policijom. U Francuskoj je izašlo stotine hiljada, a širom zemlje privedeno je skoro 1.000 ljudi.Policija je odgovorila upotrebom vodenih topova i suzavca i u Rimu, gde je privedeno više od 200 mladih. U Barseloni su demonstracije eskalirale u žestoke nerede uz oko 100 uhapšenih, više od 30 podmetnutih požara i uništene i opljačkane radnje. U Tirani su hiljade ljudi protestovale uz bacanje Molotovljevih koktela i intervenciju policije suzavcem.Odgovor Moskve na laži iz BriselaProteklih dana pojedini evropski zvaničnici demonstracije i nezadovoljstvo su pokušali da pripišu spoljnom uticaju, Rusima pred vratima Pariza.Tim povodom oglasio se predsednik Rusije Vladimir Putin koji kaže da je reč o preterivanju koje je očigledno i građanima evropskih zemalja.On je primetio da su se oni koji su u početku pokušavali da za nerede u svojim zemljama optuže Sjedinjene Američke Države, brzo predomislili i vratili tradicionalnim optužbama na račun Rusije.Nasleđe zapadnih fondacija i obojenih revolucijaGovoreći o pozadini organizacije ovakvih protesta, on skreće pažnju na dobro poznatu infrastrukturu zapadnih fondacija čije smo usavršavanje videli 2011. godine po arapskom svetu:„Videli smo i koliku tu ulogu igraju američke nevladine organizacije, njihov NED i USAID. Sve su to taktike koje je američki imperijalni establišment gradio, zlu ne trebalo. Nekada je projekat Gladio bio oružana pobuna i terorizam, pa me ne bi čudilo da je u nekom momentu ažuriran za obojene revolucije, jer je to jednostavnije i sa daleko manjim krvoprolićem. Međutim, kada su zatvorili radnju, sve te alate i svoje kućne ljubimce, izdresirane kadrove su ostavili da ih neko preuzme ili da se snađu sami. I sad imamo situaciju u kojoj su ljude koje su obučavale američke NVO, uz pomoć EU, preuzele evropske fondacije i globalisti tipa Soroša za neke svoje ciljeve".Različiti povodi - ista taktika i zarazaIako su povodi za izlazak na ulice od države do države drugačiji, Malić ukazuje na jasno susretanje taktika u jednoj tački, odnosno fenomen takozvane društvene zaraze.„U Albaniji protesti traju mesecima i počeli su navodno zbog plana o izgradnji Kušnerovog hotela kod Valone, pa su se opozicionari priključili da ruše Ramu. U Španiji imamo socijalni protest zbog deložacije bakice u čiju su kuću useljeni migranti. U Francuskoj je počelo legitimnim bunatom studenata zbog loše reforme upisa, da bi se priključila standardna ekipa iz severne Afrike. Nije neko pritisnuo dugme da aktivira spavačke ćelije, već ljudi oponašaju ono što vide na društvenim mrežama i pitaju se, što ne bismo i mi“.Prekomponovanje EvropeUpitan o dometima protesta i eventualnom scenariju završetka protesta koji su, pored materijalne štete, izazvali i zastoj u sistemu obrazovanja pojedinih zemalja, naš sagovornik ističe važnost trenutka u kome neredi gube privlačnost:Komentarišući konačni politički epilog i uticaj nemira na vlasti širom kontinenta, Malić zaključuje da evropski establišment povlači pogrešne poteze:„Neki političari žele da ovo koriste kao polugu za zabranu opcija poput Le Penove ili Melanšona, ali to samo dodatno delegitimiše postojeću administraciju. U Francuskoj i Nemačkoj na delu je snažna polarizacija, gde centrističke partije svakog dana gube glasače koji beže ka levici ili desnici. Niko više neće da glasa za dosadne, standardne političare koji ne nude nikakva rešenja, osim još više propisa. Ovi nemiri će samo ubrzati duboko političko prekomponovanje Evrope, zaključuje Malić.
španija
italija
albanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
svet, svet – politika, španija, italija, albanija, rusija, protesti u francuskoj, protesti, vladimir putin, nebojša malić, komentari i analitika, analize i mišljenja
svet, svet – politika, španija, italija, albanija, rusija, protesti u francuskoj, protesti, vladimir putin, nebojša malić, komentari i analitika, analize i mišljenja
Nezaustavljiv haos širom Evrope: Kroz vatru i dim im se u ludilu i bunilu pričinjavaju - Tramp i Putin
Optužbe da Rusija podstiče proteste širom Evrope još su jedan od pokušaja evropskih političara da izbegnu odgovornost za krizu u sopstvenim zemljama. Talas nezadovoljstva koji se širi od Francuske do Albanije ima slične metode, ali i infrastrukturu koja je godinama građena za obaranje neposlušnih vlasti.
Ovo za Sputnjik, komentarišući talas protesta koji su izazvali haos na ulicama širom Evrope, kaže novinar i kolumnista Nebojša Malić:
„Čini se da je infrastruktura, tehnika organizacije tih grupa, možda i proizvod američke kuhinje. Oni su se još od 2000. godine hvalili kako su napravili šemu za dobijanje tuđih izbora, koju su kasnije usavršavali kroz obojene revolucije i mrežu nevladinih organizacija“.
Talas nezadovoljstva
počeo je u septembru u Francuskoj,
zbog reformi obrazovanja i socijalnih tenzija, i Albaniji, gde antivladini protesti protiv dugogodišnje vlasti Edija Rame traju mesecima.
Haos na ulicama evropskih gradova
Protesti su se prelili na Belgiju, Italiju, Španiju, Grčku i Portugal, a povodi su nezadovoljstvo omladine, visoki troškovi života i stambena kriza.
Ulice
nekoliko evropskih gradova sinoć su ponovo bile poprište masovnih okupljanja i sukoba sa policijom. U Francuskoj je izašlo stotine hiljada, a širom zemlje
privedeno je skoro
1.000 ljudi.
Policija je odgovorila upotrebom vodenih topova i suzavca i
u Rimu, gde je privedeno više od 200 mladih.
U Barseloni su demonstracije eskalirale u žestoke nerede uz oko 100 uhapšenih, više od 30 podmetnutih požara i uništene i
opljačkane radnje. U Tirani su hiljade ljudi protestovale uz bacanje Molotovljevih koktela i intervenciju policije suzavcem.
Odgovor Moskve na laži iz Brisela
Proteklih dana pojedini evropski zvaničnici demonstracije i nezadovoljstvo su pokušali da pripišu spoljnom uticaju, Rusima pred vratima Pariza.
Tim povodom
oglasio se predsednik Rusije Vladimir Putin koji kaže da je
reč o preterivanju koje je
očigledno i građanima evropskih zemalja.
On je primetio da su se oni koji su u početku pokušavali da za nerede u svojim zemljama optuže Sjedinjene Američke Države, brzo predomislili i vratili tradicionalnim optužbama na račun Rusije.
„To je standardna priča političara iz Evropske unije koji su navikli da ništa nije njihova krivica i koje niko u suštini nije birao. Većina tih ljudi sedi na 15 odsto popularnosti i proizvod su matematičkih koalicija i raznoraznih marifetluka. Jednostavno, ne mogu da prihvate da bi oni mogli da budu odgovorni za bilo šta“, kaže Malić.
Nasleđe zapadnih fondacija i obojenih revolucija
Govoreći o pozadini organizacije ovakvih protesta, on skreće pažnju na dobro poznatu infrastrukturu zapadnih fondacija čije smo usavršavanje videli 2011. godine po arapskom svetu:
„Videli smo i koliku tu ulogu igraju američke nevladine organizacije, njihov NED i USAID. Sve su to taktike koje je američki imperijalni establišment gradio, zlu ne trebalo. Nekada je projekat Gladio bio oružana pobuna i terorizam, pa me ne bi čudilo da je u nekom momentu ažuriran za obojene revolucije, jer je to jednostavnije i sa daleko manjim krvoprolićem. Međutim, kada su zatvorili radnju, sve te alate i svoje kućne ljubimce, izdresirane kadrove su ostavili da ih neko preuzme ili da se snađu sami. I sad imamo situaciju u kojoj su ljude koje su obučavale američke NVO, uz pomoć EU, preuzele evropske fondacije i globalisti tipa Soroša za neke svoje ciljeve".
Različiti povodi - ista taktika i zaraza
Iako su povodi za izlazak na ulice od države do države drugačiji, Malić ukazuje na jasno susretanje taktika u jednoj tački, odnosno fenomen takozvane društvene zaraze.
„U Albaniji protesti traju mesecima i počeli su navodno zbog plana o izgradnji Kušnerovog hotela kod Valone, pa su se opozicionari priključili da ruše Ramu. U Španiji imamo socijalni protest zbog deložacije bakice u čiju su kuću useljeni migranti. U Francuskoj je počelo legitimnim bunatom studenata zbog loše reforme upisa, da bi se priključila standardna ekipa iz severne Afrike. Nije neko pritisnuo dugme da aktivira spavačke ćelije, već ljudi oponašaju ono što vide na društvenim mrežama i pitaju se, što ne bismo i mi“.
Upitan o dometima protesta i eventualnom scenariju završetka protesta koji su, pored materijalne štete, izazvali i zastoj u sistemu obrazovanja pojedinih zemalja, naš sagovornik ističe važnost trenutka u kome neredi gube privlačnost:
„Dovoljno je da u jednoj državi ti protesti budu slomljeni odlučnom akcijom, policijskom represijom. Ljudi idu na te nerede zato što im je to zabavno i osećaju se delom nečega većeg. Onog momenta kad to postane opasno ili neprijatno, oni prestaju i ostaju samo najokoreliji pljačkaši. Njih u stvari štiti kao živi štit ova populacija normalnih ljudi koji izađu na proteste jer imaju probleme sa državom, a kad se ti ljudi povuku kućama, jer smatraju da je ovo sad već prevršilo meru, onda je policiji lakše da se obračuna sa istinski nasilnim demonstrantima“.
Komentarišući konačni politički epilog i uticaj nemira na vlasti širom kontinenta, Malić zaključuje da evropski establišment povlači pogrešne poteze:
„Neki političari žele da ovo koriste kao polugu za zabranu opcija poput Le Penove ili Melanšona, ali to samo dodatno delegitimiše postojeću administraciju. U Francuskoj i Nemačkoj na delu je snažna polarizacija, gde centrističke partije svakog dana gube glasače koji beže ka levici ili desnici. Niko više neće da glasa za dosadne, standardne političare koji ne nude nikakva rešenja, osim još više propisa. Ovi nemiri će samo ubrzati duboko političko prekomponovanje Evrope, zaključuje Malić.
