https://lat.sputnikportal.rs/20261025/interesi-iznad-blokova-velike-sile-idu-ka-partnerstvu--ima-li-tu-mesta-za-evropu-1204905026.html
Interesi iznad blokova: Velike sile idu ka partnerstvu – ima li tu mesta za Evropu
Interesi iznad blokova: Velike sile idu ka partnerstvu – ima li tu mesta za Evropu
Sputnik Srbija
Međunarodni odnosi nalaze se u periodu dubokih promena, u kojem tradicionalna podela sveta na suprotstavljene blokove sve više gubi značaj, dok ekonomski... 25.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-25T20:23+0100
2026-10-25T20:23+0100
2026-10-25T20:23+0100
svet
svet
svet – politika
rusija
sad
kina
ukrajina
od četvrtka do četvrtka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/1a/1203772117_0:0:1673:941_1920x0_80_0_0_6aaa57ee8c32d9e4c06ef13994bfe013.png
Svet se udaljava od nekadašnje geometrijske podele na jasno određene političke i ideološke blokove. Govoreći o mogućnosti obnove pregovora o Ukrajini i potencijalnoj saradnji Donalda Trampa, Vladimira Putina i Si Đinpinga, naš sagovornik smatra da savremenu geopolitiku sve više određuju međusobna povezanost država, ekonomska saradnja i preplitanje različitih interesa.„Geopolitika je nauka o političkoj vrednosti prostora. Do sada je prostor uglavnom gledan geografski, kao određena podela na zapadni liberalno-demokratski kapitalizam i komunizam. Ipak, moja ideja je da pokušamo da napravimo novu definiciju geopolitike na osnovu svega što se događa u svetu. To je hemijski oblik geopolitike, interaktivan, pomešan. Dakle, danas ne možete da uzmete geopolitiku kao da je satarom presečen svet na pola ili na tri dela. Ovde se sada radi o interakcijama, u zavisnosti od drugih političkih subjekata“, naveo je Kojčić.Saradnja velikih u prednosti nad konfrontacijomOn smatra da bi upravo takav pristup mogao da doprinese stvaranju novog međunarodnog poretka, u kojem bi saradnja velikih sila imala prednost nad dugotrajnom konfrontacijom.„Biznis se kloni te geometrijske podele. Njemu je mnogo važnije da prodre u druge prostore, zato što, ako ima profita i koristi, onda je to podeljeno. Oni su kao voda, naći će put i probiti se kroz vrleti“.Prema njegovoj oceni, američki predsednik Donald Tramp razume da se dugoročni interesi Sjedinjenih Država ne mogu ostvarivati isključivo vojnim pritiscima i intervencijama, već i pregovorima sa konkurentima.NATO postao višakGovoreći o ratu u Ukrajini, naš sagovornik sumnja u mogućnost trajnog mira ukoliko se ne uzmu u obzir interesi svih relevantnih strana. Ocenio je da bi nastavak politike konfrontacije mogao dodatno da zakomplikuje evropsku bezbednosnu situaciju, dok bi promena pristupa velikih sila otvorila prostor za drugačije odnose. Posebno kritički govori o ulozi NATO-a, ocenjujući da bi ta organizacija mogla da postane prepreka uspostavljanju novog modela međunarodnih odnosa.„Vreme NATO-a je isteklo i postaje višak u svim tim pokušajima da se pronađu novi modaliteti međunarodnih odnosa koji bi vodili ka miru i uspostavljanju poretka koji je izgubljen padom Berlinskog zida. S druge strane, Alijansa se dovoljno osamostalila te moramo da shvatimo da tamo sede ljudi koji imaju ogromne plate i koji moraju da opravdaju svoje postojanje. Oni će pritiskati da NATO zadrži svoju agresivnu, ofanzivnu, vojnu stranu, ali će zbog toga biti u sukobu sa onima koji žele normalno razrešenje“, istakao je Kojčić.EU nema konzistentnu politikuOsvrćući se na pokušaje Evropske unije da obezbedi svoje mesto u budućim pregovorima velikih sila, ocenio je da Unija nema dovoljno jedinstvenu i doslednu spoljnu politiku da bi nastupala kao potpuno homogena politička celina.„Evropska unija nema ni konfigurisanu ni konzistentnu politiku. To može da se vidi na svakom ćošku. Između ostalog, pet država članica do sada nije priznalo nezavisnost samoproglašene države Kosovo, dok se u drugim zemljama razmišlja o drugačijem pristupu. To je šarenoliko pitanje“, rekao je on, dodajući da se evropske države međusobno razlikuju i po političkim ciljevima i po odnosu prema Rusiji.Kada je reč o Srbiji, Kojčić smatra da evropske integracije treba posmatrati pragmatično, bez idealizovanja Evropske unije, ali i bez odricanja od sopstvenih nacionalnih interesa.„Jesam za Evropsku uniju, ali na vrlo kritički način. Ne bih tamo išao ni da se klanjam ni da kunem, nego prosto zato što je ona naše geografsko okruženje, a u krajnjem slučaju i ekonomsko. Najveća zabluda i materijalna greška političara bila bi da Evropsku uniju doživljavaju kao homogenu, jedinstvenu celinu. U njoj postoje različite političke snage i dolazi do velikih promena“, naveo je naš sagovornik.Država mora da anticipira događajeŠto se tiče protesta širom Evrope naš sagovornik, ukazuje na složenost uzroka društvenog nezadovoljstva, izdvajajući ekonomske probleme, migracije, verske razlike i osećaj marginalizovanosti pojedinih zajednica. Prema njegovim rečima, savremene krize zahtevaju političko rukovodstvo koje može da razume njihove različite uzroke, ali i da predvidi posledice odluka.Komentarišući položaj Srbije i Republike Srpske, upozorenja o formiranju vojnih struktura na Balkanu i primenu Dejtonskog sporazuma, Kojčić je ocenio da su za stabilnost regiona neophodni poštovanje međunarodnih sporazuma, ravnopravnost političkih subjekata i mogućnost da narodi samostalno odlučuju o svojoj budućnosti. Posebno je kritikovao ulogu visokih predstavnika u Bosni i Hercegovini, tvrdeći da su njihove intervencije potiskivale demokratske institucije i domaće političko odlučivanje.Pogledajte i:
sad
kina
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
svet, svet – politika, rusija, sad, kina, ukrajina, od četvrtka do četvrtka
svet, svet – politika, rusija, sad, kina, ukrajina, od četvrtka do četvrtka
Interesi iznad blokova: Velike sile idu ka partnerstvu – ima li tu mesta za Evropu
Međunarodni odnosi nalaze se u periodu dubokih promena, u kojem tradicionalna podela sveta na suprotstavljene blokove sve više gubi značaj, dok ekonomski interesi, bezbednost, religija i nacionalni identitet postaju ključni faktori u oblikovanju nove geopolitičke stvarnosti, ocenjuje politički filozof Dragoljub Kojčić.
Svet se udaljava od nekadašnje geometrijske podele na jasno određene političke i ideološke blokove. Govoreći o mogućnosti obnove pregovora o Ukrajini i potencijalnoj saradnji Donalda Trampa, Vladimira Putina i Si Đinpinga, naš sagovornik smatra da savremenu geopolitiku sve više određuju međusobna povezanost država, ekonomska saradnja i preplitanje različitih interesa.
„Geopolitika je nauka o političkoj vrednosti prostora. Do sada je prostor uglavnom gledan geografski, kao određena podela na zapadni liberalno-demokratski kapitalizam i komunizam. Ipak, moja ideja je da pokušamo da napravimo novu definiciju geopolitike na osnovu svega što se događa u svetu. To je hemijski oblik geopolitike, interaktivan, pomešan. Dakle, danas ne možete da uzmete geopolitiku kao da je satarom presečen svet na pola ili na tri dela. Ovde se sada radi o interakcijama, u zavisnosti od drugih političkih subjekata“, naveo je Kojčić.
Saradnja velikih u prednosti nad konfrontacijom
On smatra da bi upravo takav pristup mogao da doprinese stvaranju novog međunarodnog poretka, u kojem bi
saradnja velikih sila imala prednost nad dugotrajnom konfrontacijom.
„Biznis se kloni te geometrijske podele. Njemu je mnogo važnije da prodre u druge prostore, zato što, ako ima profita i koristi, onda je to podeljeno. Oni su kao voda, naći će put i probiti se kroz vrleti“.
Prema njegovoj oceni, američki predsednik Donald Tramp razume da se dugoročni interesi Sjedinjenih Država ne mogu ostvarivati isključivo vojnim pritiscima i intervencijama, već i pregovorima sa konkurentima.
„On je svestan da time može da dobije mnogo više nego konfrontacijom, jer je konfrontacija bumerang-efekat: uvek može da te klepi po zubima. Zašto bi to radio? Čini mi se da je Tramp shvatio nešto što globalisti i oni koji su vodili politiku za vreme Džoa Bajdena nisu – da je bolje praviti prijateljstva u svetu i dobre poslovne kontakte nego nekome nametati demokratiju i liberalizam, otimati resurse, a onda, kada se pojave nacionalni pokreti za emancipaciju od stranog kolonijalizma, ratovati protiv njih“, ocenio je Kojčić.
Govoreći o ratu u Ukrajini, naš sagovornik sumnja u mogućnost trajnog mira ukoliko se ne uzmu u obzir interesi svih relevantnih strana. Ocenio je da bi nastavak politike konfrontacije mogao dodatno da zakomplikuje evropsku bezbednosnu situaciju, dok bi promena pristupa velikih sila otvorila prostor za drugačije odnose. Posebno kritički govori o ulozi NATO-a, ocenjujući da bi ta organizacija mogla da postane prepreka uspostavljanju novog modela međunarodnih odnosa.
„Vreme NATO-a je isteklo i postaje višak u svim tim pokušajima da se pronađu
novi modaliteti međunarodnih odnosa koji bi vodili ka miru i uspostavljanju poretka koji je izgubljen padom Berlinskog zida. S druge strane,
Alijansa se dovoljno osamostalila te moramo da shvatimo da tamo sede ljudi koji imaju ogromne plate i koji moraju da opravdaju svoje postojanje. Oni će pritiskati da NATO zadrži svoju agresivnu, ofanzivnu, vojnu stranu, ali će zbog toga biti u sukobu sa onima koji žele normalno razrešenje“, istakao je Kojčić.
EU nema konzistentnu politiku
Osvrćući se na pokušaje Evropske unije da obezbedi svoje mesto u budućim pregovorima velikih sila, ocenio je da Unija nema dovoljno jedinstvenu i doslednu spoljnu politiku da bi nastupala kao potpuno homogena politička celina.
„Evropska unija nema ni konfigurisanu ni konzistentnu politiku. To može da se vidi na svakom ćošku. Između ostalog, pet država članica do sada nije priznalo nezavisnost samoproglašene države Kosovo, dok se u drugim zemljama razmišlja o drugačijem pristupu. To je šarenoliko pitanje“, rekao je on, dodajući da se evropske države međusobno razlikuju i po političkim ciljevima i po odnosu prema Rusiji.
Kada je reč o Srbiji, Kojčić smatra da evropske integracije treba posmatrati pragmatično, bez idealizovanja Evropske unije, ali i bez odricanja od sopstvenih nacionalnih interesa.
„Jesam za Evropsku uniju, ali na vrlo kritički način. Ne bih tamo išao ni da se klanjam ni da kunem, nego prosto zato što je ona naše geografsko okruženje, a u krajnjem slučaju i ekonomsko. Najveća zabluda i materijalna greška političara bila bi da Evropsku uniju doživljavaju kao homogenu, jedinstvenu celinu. U njoj postoje različite političke snage i dolazi do velikih promena“, naveo je naš sagovornik.
Država mora da anticipira događaje
Što se tiče protesta širom Evrope naš sagovornik, ukazuje na
složenost uzroka društvenog nezadovoljstva, izdvajajući ekonomske probleme, migracije, verske razlike i osećaj marginalizovanosti pojedinih zajednica. Prema njegovim rečima, savremene krize zahtevaju političko rukovodstvo koje može da razume njihove različite uzroke, ali i da predvidi posledice odluka.
„Danas ne živimo u jednostavnom svetu, ako je on ikada i bio takav. Najvažnije je da zemlja ima snažno i sposobno rukovodstvo koje može ne samo da razume sve pojave u tančine, nego i da anticipira šta će se desiti. Političar razume ono što se događa danas i ovde, a državnik uvek razmišlja o tome šta će biti sutra“, rekao je Kojčić.
Komentarišući položaj Srbije i Republike Srpske, upozorenja o formiranju vojnih struktura na Balkanu i primenu Dejtonskog sporazuma, Kojčić je ocenio da su za stabilnost regiona neophodni poštovanje međunarodnih sporazuma, ravnopravnost političkih subjekata i mogućnost da narodi samostalno odlučuju o svojoj budućnosti. Posebno je kritikovao ulogu visokih predstavnika u Bosni i Hercegovini, tvrdeći da su njihove intervencije potiskivale demokratske institucije i domaće političko odlučivanje.
