„Evropska jesen“ dobija na zamahu – narod se pita gde mu odlaze pare
© AP Photo / Thibault Camus
Pratite nas
Grčka neće biti poslednja zemlja na koju se širi talas protesta, za očekivati je da se i u drugim državama slično desi, pitanje je samo u kojoj meri. Postoje najave da će im se Hrvatska i Austrija takođe pridružiti, tako da možemo da očekujemo da će ovo biti zaista neka vrsta „Evropske jeseni“.
Ovako istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović tumači razvoj događa u Evropi, koju su zahvatili protesti i neredi. Posle Francuske i Italije, koje su najviše pogođene nasilnim demonstracijama, protesti različitih intenziteta javili su se i u Belgiji, Nemačkoj, Portugaliji, Albaniji i odnedavno u Grčkoj.
Njihov zajednički imenitelj i suštinski uzrok, ne računajući Albaniju, jeste kvalitet života građana, kaže naš sagovornik. On dodaje da je Albanija poseban slučaj i da nema preterano veze sa ostalim protestima koji se šire Evropom, sem što se odvijaju u isto vreme. U toj zemlji protest je, konstatuje Vujinović, direktno usmeren protiv vlasti Edija Rame, dok u svim ostalim evropskim državama ne postoje direktni pozivi na ostavke i vanredne izbore.
Uzrok je kvalitet života, a ono što će biti epilog jeste ono što uvek bude epilog u evropskim državama nakon što dođe do ovakvih pobuna – establišment će da poklekne i da donese određene odluke koje će kratkoročno ispuniti potrebe nezadovoljnih građana. To će možda biti uvođenje ograničenja kirija kod stambenih problema, olakšavanje funkcionisanja obrazovnih ustanova ili nešto sasvim treće, međutim, na duge staze ostaće isti problemi, kaže Vujinović za Sputnjik.
Svi ovi problemi, tvrdi on, posledica su strukturnog problema u Evropi, a to je problem finansija i problem ekonomije. Evropska unija se odrekla jeftinih ruskih energenata, samim tim mora da poveća cene energenata kako bi imala dovoljno za kvalitet života svojih građana, a s druge strane, želi veće investicije u namensku industriju i uopšte u odbranu, kako bi se odbranili od nekakve „ruske pretnje“.
Prema njegovim rečima, ovde je reč tek o prvom i osnovnom nivou razloga za protest, na koji se kasnije nadovezuju problemi imigracije, odnosa unutar tih društava i njihovog finansiranja iz para poreskih obaveznika.
Postoji li trajnije rešenje?
Mazanje očiju javnosti kratkoročnim rešenjima moglo bi čak da izazove i veće nezadovoljstvo i bes kod pobunjenih ljudi, te naš sagovornik kaže da trajnije rešenje podrazumeva udarac u sam uzrok problema.
Francuska vlada će, smatra on, doneti neko rešenje, kapituliraće i odustaće od određenih ušteda koje je planirala, a koje su zadirale u fondove za obrazovanje. To će kratkoročno smiriti proteste, ali dugoročno se problem nastavlja, objašnjava Vujinović. Više neće postojati mogućnost da se stvari „ispeglaju“ tako lako, budući da je Francuska u ogromnim dugovima, odmah iza Italije i Grčke. Trajnije rešenje, kako kaže, leži u pronalaženju društvenog konsenzusa.
Potreban je konkretan društveni konsenzus u vezi sa tim kako će se javne finansije koristiti i kakav je uticaj građana na pravljenje budžeta. Države Evropske unije i građani Evropske unije veoma su iziritirani činjenicom da oni nemaju uticaja na to kako će se njihov sopstveni novac trošiti i kako će budžet da im izgleda. Stižu zahteve iz Belgije i Francuske u kojima jasno stoji da ljudi prosto žele da utiču na to kako će se trošiti javne finansije. Upravo tu dolazimo do problema, jer njihov novac „mora“ da se potroši na rat u Ukrajini, namensku industriju i druge stvari za koje oni nikada nisu glasali. Prosto, ljudi žele da imaju glas, a ne da umesto njih odlučuju određene elite.
Dok se ne reši taj sistemski uzrok, trajnog rešenja neće biti, smatra naš sagovornik, samo ćemo imati cikluse protesta koji će se ponavljati, jer će kratkoročna rešenja koja se donesu u jednom trenutku postati neupotrebljiva. U budžetu za 2027. godinu u Francuskoj možete da nađete novac za obrazovanje, ali tog novca više neće biti 2028. i opet ćemo se naći u istoj situaciji, tvrdi Vujinović.
Evropska jesen
Situacija u Evropi slična je Arapskom proleću iz razloga što pokazuje svu moć društvenih mreža, kaže naš sagovornik. Pomenuti problemi su hronični i sistemski širom Evropske unije, a kada su ljudi putem društvenih mreža videli na koji način se određeni građani na određenoj teritoriji ponašaju i na koji način se bore za svoja prava, odlučili su da im se pridruže.
Možemo očekivati da dođe do neke vrste „Evropske jeseni“, s tim što zaista sumnjam da će doći do posledica kakve su usledile nakon Arapskog proleća. Arapsko proleće je suštinski potpuno promenilo geografiju i Bliskog istoka i Severne Afrike. Sumnjam da će ovde biti tako, međutim, najverovatnije ćemo videti kapitulaciju establišmenta, vladajućih elita, velikih partija, i jačanje konzervativnih snaga koje su neprijatelji establišmenta. Tu je Marin le Pen u Francuskoj, tu je AFD u Nemačkoj, u Grčkoj se opet pomalja Siriza. Vrujem da ćemo moći da tumačimo posledice Evropske jeseni tek na proleće 2027. godine.
Rasplet svega ovoga zavisiće od dva geopolitička faktora, kaže naš sagovornik. Prvi je pitanje istoka Evrope i toga kako će Evropska unija preživeti dogovor Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije. Drugi faktor je Ormuz. Ukoliko se ta kriza nastavi, energenti će postati ozbiljan problem problem. Vujinović podseća i na građanski rat u Jemenu i sukob Jemena, odnosno Huta, i Saudijske Arabije, koji direktno utiče na evropsku energetiku.
To su dva faktora koja će uticati na dalji tok događaja u Evropi, ali verujem da ćemo, nažalost, gledati eskalaciju nasilja svuda po Evropskoj uniji. Naravno, u kojoj meri i kako ne može se predvideti, to će biti i pitanje pojedinačne političke kulture, zaključuje Vujinović.
Pogledajte i:
