https://lat.sputnikportal.rs/20261025/djetici-na-putu-do-brisela-ako-nekako-i-preskoce-zagreb-ceka-ih-velika-rampa---u-parizu--1204903883.html

Đetići na putu do Brisela: Ako nekako i preskoče Zagreb čeka ih velika rampa - u Parizu

Đetići na putu do Brisela: Ako nekako i preskoče Zagreb čeka ih velika rampa - u Parizu

Sputnik Srbija

Marta Kos, komesar za proširenje Evropske komisije poručila je kako se Crna Gora nalazi u završnoj fazi pregovora sa EU. Prema njenoj oceni, trebalo bi to da... 25.10.2026, Sputnik Srbija

2026-10-25T18:07+0100

2026-10-25T18:07+0100

2026-10-25T18:07+0100

region

region

region – politika

crna gora

evropska unija (eu)

brisel

emisija „prorok“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110068/37/1100683774_0:0:1029:579_1920x0_80_0_0_383961d258c95d31fe7c30083bc50a86.jpg

Još i pre ove optimističke prognoze, Evropska komisija je tokom juna uvrstila izdatke za Crnu Goru u visini od 3.2 milijarde evra u narednom budžetu Evropske unije (tačnije u Višegodišnjem finansijskom okviru) za period 2028-2034. godina.Nesumnjivo, u Briselu se Crna Gora doživljava kao nova članica, a da li će se to oposliti na početku ili kraju navedenog perioda, sasvim je svejedno. U samoj Crnoj Gori vesti se primaju sa preteranim oduševljenjem, što dovodi do odsustva kritičkog sagledavanja realnosti. A realnost je da se od Podgorice zahtevaju vrlo neprijatni, u određenoj meri i ponižavajući ustupci.„Hrvatski put“ za Crnu GoruNajpre je to povezano sa zahtevima Hrvatske, koja ne odustaje da se preko takvih ustupaka zapravo „zacementira“ narativ o raspadu SFR Jugoslavije i dodatno učvrsti predstavljena istorijska slika.Iz sadašnje perspektive posmatrano, teško je očekivati da će uz ovakvo oduševljenje iko u Podgorici problematizovati budući status, samim tim i da će se suprotstaviti neprijatnostima i poniženjima. Međutim, istorijska iskustva govore da zbog ovakvih ustupaka račun na naplatu stiže sa zakašnjenjem, ali i sa popriličnom kamatom. Uz jenjavanje oduševljenja pojačavaće se kritike, a sa njima započinje i interna polarizacija. Naročito opasno za Crnu Goru jeste da pristane na sve, a da naposletku ostane bez očekivanog članstva u EU.Šta će reći Francuska?Uprkos planovima Evropske komisije i optimizmu Marte Kos, na političkom horizontu pomalja se krupna, gotovo nepremostiva prepreka. I to se ne tiče hrvatskih zahteva, već postavljanja Francuske. Naime, da bi se ratifikovao međunarodni sporazum, odnosno u ovom konkretnom slučaju ugovor o pristupanju nove članice EU potrebna je tropetinska većina u oba doma francuskog parlamenta.Prema članu 88(5) francuskog Ustava ukoliko nema tropetinske većine u jednom od dva parlamentarna doma (to jeste 60% plus jednog poslanika koji bi glasao za), onda se raspisuje referendum. U prethodnim ciklusima proširenja, za ratifikaciju sporazuma sa Bugarskom i Rumunijom, kao i sa Hrvatskom (glasali su u Parizu 17. januara 2013. godine o tome), odluke su donošene jednoglasno. Jednostavno, postojao je konsenzus između vlasti i opozicije kako je proširenje u interesu Francuske, pa su i usputne primedbe zanemarivane ili ostavljane za kasnije razgovore.Za razliku od tog vremena, danas u Francuskoj ne postoji nikakav konsenzus između vlasti (oličene u koaliciji okupljenoj oko predsednika Emanuela Makrona) i opozicije, koja se podelila na dva krila koja predvode Marin Le Pen i Žan-Lik Melanšon. Oba opoziciona prvaka su već duboko „zagazila“ u predizbornu kampanju za naredne predsedničke izbore aprila 2027. godine, prema nekim projekcijama može se lako desiti da Le Penova i Melanšon završe u drugom krugu. Pri tome, oboje se protive daljem proširivanju EU, Le Penova zato što nije saglasna sa prijemom Turske i Ukrajine, a u tom „paketu“ su i svi ostali kandidati, a Melanšon zahteva prethodne reforme same EU kako bi se dalje moglo uopšte razgovarati o prijemu novih članica. Centristi Emanuela Makrona ne samo da nemaju tropetinsku većinu u ovom trenutku, a koja bi mogla ratifikovati ugovor o proširenju, nego će po svoj prilici još gore stajati nakon narednih izbora.Proširenje nije temaTakođe, tema proširivanja EU nije toliko popularna među Francuzima. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja oko 43% građana načelno podržava ideju proširenja, dok su rezultati ispitivanja iz 2021. godine, sprovođena za balkanske države pojedinačno još porazniji: za ulazak Crne Gore bilo je 27%, a protiv 49%. Sreća u nesreći za Crnu Goru je što u tom smislu najbolje stoji, protiv ulaska Albanije i Srbije u EU bilo je 60% anketiranih.Apsurdan je podatak da se od svih „balkanskih entiteta“ ubedljivo najgore kotira takozvana „Republika Kosovo“, pa je onda opravdano otvoriti pitanje zbog čega su se neke prethodne francuske vlade toliko angažovale na „kosovskom slučaju“? Isto tako je, iz ovog ugla posmatrano, opravdano otvoriti temu dalje budućnosti albanske državolike tvorevine na Kosovu i Metohiji u ovakvom statusu, pošto nju u EU očigledno - neće.Elem, zbog raspoloženja javnosti nije realno očekivati ni raspisivanje referenduma u Francuskoj usled nedostatka parlamentarne tropetinske većine, pošto niti je tema hiperaktuelna da bi se dodatno zaoštravao odnos između vlasti i opozicije, niti iko želi da raspisuje referendum na kom će izgubiti.Za Crnu Goru i danas, a kako stvari stoje i sutra, pa verovatno i prekosutra, nema ko da lobira u Parizu. Nagla promena trenda koji se po ovom pitanju detektuje u Francuskoj i iznenadno donošenje odluke o prijemu Crne Gore u EU, bili bi nešto neočekivano, uporedivo sa pobedom apsolutnih autsajdera u utakmici sa prvakom Evrope.Istina, u politici se dešavaju i neočekivane stvari, dogodi se i da autsajderi iznenade, samo treba imati u vidu da tu Crnoj Gori okolnosti ne idu na ruku zbog kratkog roka do održavanja francuskih predsedničkih izbora.Od koga zavisi ova igra?Evropska komisija i Marta Kos mogu imati svoje planove i zračiti optimizmom, u Crnoj Gori mogu nekritički prihvatati sve što se od njih traži očekujući brzo članstvo u EU, ali mnogo toga vezano za proširenje ne zavisi ni od Evropske komisije, ni od Marte Kos, ni od Crne Gore. Ova igra je daleko kompleksnija, ima i dugu istoriju trajanja i posledice koje su tokom tog trajanja nastajale, a naposletku tiče se i nezadovoljstva čitavog niza vrlo uticajnih intelektualnih kružoka i političkih partija širom Evrope nadređenošću Brisela.Borba za državnu suverenost evropskih država vodi se kroz konfrontaciju prema briselskoj evrobirokratiji, pa i podrška briselske evrobirokratije Crnoj Gori u krajnjoj liniji – ne mora doneti ništa. Naravno, u Crnoj Gori će konstatovati kako to nije fer, upozoravaće na konsekvence koje mogu nastati kada se od preteranog oduševljenja „sklizne“ ka „haotičnom“ nezadovoljstvu, ali to će kod onih koji igraju ovu kompleksnu igru izazvati malo pažnje.Prosto, neće ih interesovati. Jer, naposletku, ideja o ekspresnom prijemu Crne Gore nije se „rodila“ zbog Crne Gore, nego zbog Ukrajine, donekle i Moldavije, pa i Gruzije i Jermenije. Ključni geopolitički i strateški ciljevi EU vezani su za postsovjetsko prostranstvo i neposredni „ruski komšiluk“.Nužno je „oživeti“ proširenje i pokazati drugima kako članstvo u EU nije „prazna priča“. U tom smislu, Crna Gora se „pojavila“ kao zgodno rešenje. No, u tom smislu, za Crnu Goru se pojavljuju i određene prepreke.Pogledajte i:

crna gora

brisel

2026

Vesti

sr_RS

region, region – politika, crna gora, evropska unija (eu), brisel, emisija „prorok“