Ujedinjene nacije u iščekivanju novog multipolarnog modela
© AP Photo / Heather Khalifa
Pratite nas
Reforme su Ujedinjenim nacijama potrebne, ali za sada ova organizacija nema alternativu jer je jedina koja može da okupi sve pod jedan krov u dijalogu, kaže diplomata Zoran Milivojević.
Osamdeset jednu godinu od osnivanja Ujedinjene nacije suočavaju se danas sa brojnim izazovima, među kojima je možda najveća onaj koji se tiče opstanka ove organizacije i mogućnosti da se ona reformiše za potrebe novog/starog multilateralizma.
Diplomata i bivši ambasador Zoran Milivojević smatra ipak da UN još uvek nemaju konkurenciju.
Kuća za sve
„Sve je veći broj država koje se zalažu se za očuvanje Povelje UN i principa međunarodnog prava, jer bi odsustvo zajedničkog sistema moglo da dovede do još većeg haosa u međunarodnim odnosima. Tako da za sada ne postoji nijedan važeći međunarodni poredak koji bi mogao da bude i legalan i legitiman i sa mehanizmima koji bi mogli da deluju,“ navodi Milivojević.
Prema njegovim rečima, Srbija je nama najbliži primer, to jest, Rezolucija 12 44 o Kosovu i Metohiji da su se UN i dalje uvažava, jer može neko da se slaže ili ne sa tom rezolucijom ali je niko ne osporava.
„Za sve ove godine činjenica je da nije moguće da se samoproglašena nezavisnost tzv. Kosova verifikuje bez UN. Bez obzira i na činjenicu da su zapadne sile priznali Kosovo, da hoće da ga uključe u NATO, u Evropsku uniju, u ovo ili ono, prosto, to je nemoguće, zato što nije država, jer država može biti samo ako bude priznata i ako bude verifikovana i kad dobije međunarodno pravni subjektivitet na osnovu članstva u UN. Prema tome, taj sistem ipak funkcije. I drugo, svi aranžmani koji se događaju na ovaj ili onaj način, moraju da budu pokriveni principima međunarodnog prava. Nema međunarodnog ugovora koji na ovaj ili onaj način nije usklađen sa međunarodnim pravom,“ kaže Milivojević.
Naš sagovornik ističe da UN u poslednje vreme često nailazio na pokušaje osporavanja od strane velikih sila, pre svega sa Zapada ali da je ipak, međunarodno pravno i pravno-politički važeći sistem i da još uvek funkcioniše uz sve manjkavosti koje ima.
„UN su osporene, i to treba reći, pre svega onog trenutka kad je nestalo ravnoteže snaga, kad je pao Berlinski zid i kad smo došli u poziciju da imamo unipolarni svet, i tada se može reći da je došlo do ignorisanje UN na svim mogućim principima. Srbija je i tu nama najbliži primer, odnosno, NATO agresija koja je izvršena na nas bez odobrenja SB UN. Ujedno to je i trenutak kada je NATO iz odbrambenog saveza prerastao u ofanzivni,“ podseća Milivojević.
Ušli smo u multipolarni svet
Od tada, navodi on, stvari su se promenile: ušli smo sada u multipolarni svet, ima više polova a treba reći da je na ovom drugom polu, koji dominira bar trećina čovečanstva.
„Dakle, ovaj drugi pol u kome, na neki način, glavnu reč vode Kina, Ruska Federacija i još neke zemlje, koje su prevshodno na kolektivnom jugu, oni upravo insistiraju na tome da se sačuva Povelja i da se u nedostatku drugog ovaj sistem na neki način očuva, a na njemu izgradi jedan novi, odnosno da se ovaj reformiše u skladu sa real- politikom i potrebama koje nalažu novi međunarodni odnosi i novi svet u uslovima multipolarnosti. I mislim da su u tome Kina i Ruska Federacija su izričite. Podsetiću samo na njihovu deklaraciju iz poslednjeg susreta predsednika Sija i Putina u Pekingu u prvoj polovini ove godine. Dakle, to je potpuno jasno i jasno je da dobar deo sveta stoji na toj poziciji. A kad pominjem dobar deo sveta, treba uključiti i Briks, treba uključiti na neki način i ŠOS, i nesvrstane koji i dalje žive, i koji imaju 120 članica. Prosto postoji potreba da postoji neki mehanizma, jer svet se ipak u većini opredeljuje za mir, stabilnost, sigurnost, saradnju i neku ravnopravnost, a ne za rat. I to je nešto što je garancija da će UN i dalje imati mogućnost da kroz reformu čuvaju postojeći međunarodni poredak i da ostanu na sceni,“ ocenjuje on.
Kada je reč o reformama, kaže Milivojević, one treba da idu u pravcu koji obezbeđuje real- politiku i ono što je stvarno stanje.
„Prvo kad je reč o reformama na prvom mestu i prva tema je Savet bezbednosti, pravo veta. Savet bezbednosti u svakom slučaju mora da odslikava real-politiku i u Savetu bezbednosti moraju biti uključene i neke druge zemlje i neke druge države, na primer, Indija, Brazil, islamski svet, recimo jedan Egipat, Južna Afrika, možda čak i jedna Indonezija, kao najmnogoljudnija zemlja i tako dalje. Dakle, mora da oslikava i taj ambijent, ono što predstavlja danas svet i upravo taj svet koji predstavlja većinu u zalaganju da se obnove UN, da se reformišu i da to bude osnova na ovog međunarodnog poredak. To je suština,“ smatra Milivojević.
Reforme potrebne
Kaj reč o pravu veta, dodaje on, pravo veta sad u poslednje vreme i poslednjih decenija je uglavnom služilo interesima zemalja koje uvode veto.
„Veto bi morao da bude u funkciji opšteg interesa, u funkciji očuvanja mira, stabilnosti i bezbednosti i da uvođenje veta podrazumeva većinski stav i većinski interes. I u tom smislu korigovati pravo veta i uspostaviti pravila kad je moguće povući ga i kad ne. Dakle, pravo veta mora biti u skladu sa principima međunarodnog prava i sa Poveljom UN i to da bude osnov za korišćenje tog prava“, ističe Milivojević.
Što se tiče drugih nekih reformi, on smatra da su one potrebne mnogim organizacijama u sistemu UN gde treba videti šta je zahtev vremena, šta treba ojačati a šta eventualno eliminisati.
„I to treba da bude jedan proces. Postoji dobra polazna osnova i to su upravo ove UN koje danas postoje. To je jedina platforma na kojoj mogu svi da se sretnu i na kojoj može da se povede dijalog. Jer uvek je gore kad nemate ništa nego kad imate nešto. Mi ipak imamo UN, kakve su, takve su. Kad nemate ništa, onda je to haos i mi vidimo da polako težimo nekom haosu i da polako idemo u susret u tome. Tako da se s pravom treba osvrnuti na UN i podsetiti na činjenicu da je to nešto važno jer ne postoji drugi poredak, ne postoji drugi sistem. Ne postoji druga organizacija koja može sve da svede na jedno mesto i koja može da povede jedan ozbiljan dijalog,“ veruje naš sagovornik.
S druge strane, navodi on, vreme nije dovelo u pitanje principe međunarodnog prava.
„Suverenitet, teritorijalni integritet, nemešanje, ravnopravna saradnja, mir… To su principi koji nemaju alternativu, bez obzira imali ili nemali UN, ili bilo šta. To su principi koji se ne mogu zameniti drugim principima. To su principi koji imaju trajnu vrednost i trajni značaj. Tako da ne vidim drugi način da se otvori uopšte nekakva priča o novom međunarodnom poretku, a da osnova ne bude u UN i njena Povelja,“ uveren je Milivojević.
