https://lat.sputnikportal.rs/20261024/sajam-knjiga-izmedju-kulture-i-profita-reci-koje-grade-ili-reci-koje-razgradjuju-1204863429.html
Sajam knjiga između kulture i profita: „Reči koje grade“ ili reči koje razgrađuju?
Sajam knjiga između kulture i profita: „Reči koje grade“ ili reči koje razgrađuju?
Sputnik Srbija
Ljudi ne mogu da jedu knjige, ali one ih svakako čine drugačijima, boljima, upotpunjavaju ih i obogaćuju. Knjige ne hrane telo, ali hrane duh, a ljudi ne žele da se... 24.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-24T11:51+0200
2026-10-24T11:51+0200
2026-10-24T11:51+0200
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
međunarodni sajam knjiga u beogradu
petar arbutina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/15/1162704732_0:48:1156:698_1920x0_80_0_0_c21705dbd0e38960c4b241f080a58428.jpg
Šezdeset deveti Međunarodni beogradski sajam knjiga održava se od 23. do 31. oktobra, pod sloganom „Reči grade svet“, a njegov počasni gost je Tunis. Na manifestaciji učestvuje više od 300 direktnih izlagača, ali je ove godine ona obeležena i izostankom više desetina domaćih izdavača, nezadovoljnih uslovima učešća.Petar Arbutina smatra da se problemi te manifestacije ne mogu posmatrati izolovano od ekonomskih i kulturnih prilika u kojima nastaju. Iza sajamske gužve, susreta s piscima i radosti čitalaca zbog novih knjiga nalazi se, kako kaže naš sagovornik, složen lanac poslovnih odnosa.Prema njegovim rečima, nadležne institucije već decenijama ne prepoznaju u dovoljnoj meri kulturni i kulturološki značaj Sajma knjiga u Beogradu, zbog čega se ne stvaraju ni uslovi da se interes čitalaca ne pretvori samo u pitanje tradicije i ličnog entuzijazma.Manifestacija koja prevazilazi tržištePetar Arbutina naglašava da odluke izdavača treba razumeti kao poslovne odluke, donete u okolnostima u kojima je ekonomska održivost sajamskog nastupa sve neizvesnija: Beogradski sajam, kao privatna kompanija, nastoji da prihode ostvari kroz ograničen broj velikih manifestacija, dok izdavači snose troškove zakupa, pripreme i štampanja novih naslova.„U poslednjih sedam, osam godina učestvujem u razgovorima ove vrste i pričam jednu te istu priču, koja u principu nikoga ne obavezuje. Bilo bi bolje da slogan Sajma knjiga bude ‘Reči koje obavezuju’, umesto ‘Reči koje grade’. Očigledno je da reči koje dolaze s te strane razgrađuju manifestaciju po kojoj je Beograd poznat. Kada pogledate sajmove u regionu, Beogradski sajam je najveći posle Frankfurtskog sajma u Evropi“, naglašava Petar Arbutina.On posebno ističe razliku između Sajma knjiga kao komercijalnog događaja i Sajma knjiga kao kulturne manifestacije i dodaje da se njegov značaj ne može svesti na kvadratne metre zakupljenog prostora, broj prodatih knjiga ili prihod organizatora.On podseća na činjenicu da je Sajam knjiga nekada imao i snažniju međunarodnu i profesionalnu dimenziju, te da je bio mesto na kojem se nisu samo kupovale knjige, već su se predstavljala nova izdanja, susretali izdavači i trgovalo autorskim pravima.Od devedesetih godina, kada su sankcije i izolacija zemlje uticale i na dolazak stranih izdavača, njegova uloga postepeno se menjala. Sajam je sve više postajao mesto povoljne kupovine, a sve manje središte međunarodne izdavačke razmene, kaže Petar Arbutina, ali ipak ocenjuje da to ne znači da je ta manifestacija izgubila svoju vrednost, već da, naprotiv, interesovanje publike pokazuje da je njena kulturna uloga opstala čak i kada su slabile njene druge funkcije.Zašto ljudi i dalje dolaze po knjigeJedan od najzanimljivijih fenomena Beogradskog sajma knjiga jeste upravo publika. Na njega dolaze i oni koji redovno prate izdavačku produkciju i čitaoci koji tokom godine možda ređe kupuju knjige. Za mnoge je poseta Sajmu događaj koji se podrazumeva, deo godišnjeg ritma i prilika da se na jednom mestu susretnu s knjigama koje su čekali.Arbutina primećuje da se ta navika nije bitnije promenila ni u poslednjih pet godina, uprkos inflaciji i padu kupovne moći. Ljudi i dalje planiraju kupovinu za sajamske dane, očekujući popuste i širi izbor naslova. Dolaze i posetioci iz regiona, koji na Beogradskom sajmu traže izdanja do kojih u svojim sredinama teže dolaze ili ih ovde mogu kupiti povoljnije.„Ljudi kupuju knjige. Kao što je Sajam knjiga jedna vrsta kulturne ili kulturološke refleksne reakcije, tako je i ta nekako podrazumevana kupovina knjiga na Sajmu reakcija koja se vrlo teško ili gotovo nikako ne može racionalno objasniti. Ja sam to gledao svakodnevno baveći se ovim poslom. Već faktički od polovine avgusta, ili početka septembra, sve nove knjige koje se pojavljuju – ljudi dolaze u knjižare, a ima takvih koji prate šta se sve dešava na izdavačkom tržištu, pogotovo ako je reč o skupljim knjigama - i onda oni kažu da će sačekati Sajam knjiga da ih kupe“, svedoči naš sagovornik.On, međutim, upozorava da komercijalizacija ne sme da postane jedino merilo uspeha i dodaje da, ako se vrednost manifestacije svede na prodaju, gubi se prostor za programe, razgovore i predstavljanje književnosti. Zbog toga je, kako kaže, važno da Sajam knjiga ne bude samo mesto na kojem se nova izdanja mogu kupiti jeftinije nego tokom godine, već i mesto na kojem se otkriva zašto je vredno čitati.Knjiga kao hrana za duhGovoreći o budućnosti Sajma knjiga u Beogradu, Petar Arbutina posebno izdvaja širi kulturni kontekst i ističe da u društvu, u kojem su javni prostor i mediji sve više obeleženi površnim sadržajima, knjiga ostaje jedan od načina da se neguju i razvijaju pismenost, kultura izražavanja i sposobnost menjanja sveta.„Ima mnogo ljudi kojima je kultura veoma važna jer ljudi nisu idioti. Ne žele da se odreknu kulture. Ne mogu da determinišu i objasne svoju egzistenciju bez tih stvari. A kada bi meni neko sada, uz moje iskustvo i život na koji sam navikao, oduzeo knjigu, moj život bi bio vrlo siromašan. Nezavisno od toga što se profesionalno bavim njome. Išao sam u školu u kojoj su se čitale lektire, gde su pismenost, lepota i kultura izražavanja bile podrazumevajuće. Toga danas nema ni u medijima“, upozorava Petar Arbutina.Odgovornost za tradiciju i buduće generacijeNaš sagovornik smatra da se pitanje budućnosti Sajma knjiga u Beogradu ne može rešiti bez jasnije odgovornosti institucija. Ako je reč o manifestaciji od kulturnog značaja za Beograd i Srbiju, onda njeno funkcionisanje ne bi trebalo da zavisi isključivo od komercijalne računice organizatora i sposobnosti izdavača da pokriju sve troškove.Kao primer navodi Frankfurtski sajam knjiga, čiji značaj prevazilazi direktne prihode od prodaje i zakupa. Od manifestacije korist imaju i drugi delovi grada, uključujući hotele i restorane, pa se podrška Sajmu posmatra i kao ulaganje u kulturni i ekonomski život šire zajednice.Po Arbutininom mišljenju, slično razmišljanje potrebno je i u Srbiji: Sajam bi trebalo prepoznati kao manifestaciju od nacionalnog značaja, uz podršku države, grada i nadležnih institucija.Važan deo tog rešenja bilo bi i ravnopravnije učešće izdavača u odlučivanju. Oni, prema mišljenju našeg sagovornika, ne moraju nužno da očekuju nadoknadu svakog poslovnog rizika, ali je razumljivo da traže uslove u kojima će njihovi interesi biti uvaženi, a troškovi nastupa održivi.„Mislim da se izdavači ne bi toliko bunili ni kada im neko ne bi nadoknađivao propuštene zarade koje su manje od očekivanih, ali mislim da bi bili zadovoljni time da ih neko tretira kao ravnopravne u toj priči, a ne da donosi odluke u njihovo ime“, kaže Petar Arbutina.Poseban izazov predstavlja i očuvanje tradicije u vremenu tehnoloških promena. Mlađe generacije će, verovatno, Sajam doživljavati drugačije od onih koji pamte njegove nekadašnje prostore i atmosferu. Ali upravo zato, smatra Petar Arbutina, važno je sačuvati mesta koja nose zajedničko iskustvo i kulturno pamćenje. Nove generacije treba da dobiju priliku da stvore sopstvene uspomene, umesto da im se unapred oduzima mogućnost da nešto zavole i prihvate kao deo svog života.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, međunarodni sajam knjiga u beogradu, petar arbutina
kultura, kultura – intervjui i analitika, međunarodni sajam knjiga u beogradu, petar arbutina
Sajam knjiga između kulture i profita: „Reči koje grade“ ili reči koje razgrađuju?
Ljudi ne mogu da jedu knjige, ali one ih svakako čine drugačijima, boljima, upotpunjavaju ih i obogaćuju. Knjige ne hrane telo, ali hrane duh, a ljudi ne žele da se odreknu kulture, jer nisu idioti, kaže u razgovoru za Sputnjik književni kritičar Petar Arbutina, urednik u izdavačkoj kući Službeni glasnik.
Šezdeset deveti Međunarodni beogradski sajam knjiga održava se od 23. do 31. oktobra, pod sloganom „Reči grade svet“, a njegov počasni gost je Tunis. Na manifestaciji učestvuje više od 300 direktnih izlagača, ali je ove godine ona obeležena i izostankom više desetina domaćih izdavača, nezadovoljnih uslovima učešća.
Petar Arbutina smatra da se problemi te manifestacije ne mogu posmatrati izolovano od ekonomskih i kulturnih prilika u kojima nastaju. Iza sajamske gužve, susreta s piscima i radosti čitalaca zbog novih knjiga nalazi se, kako kaže naš sagovornik, složen lanac poslovnih odnosa.
Prema njegovim rečima, nadležne institucije već decenijama ne prepoznaju u dovoljnoj meri kulturni i kulturološki značaj Sajma knjiga u Beogradu, zbog čega se ne stvaraju ni uslovi da se interes čitalaca ne pretvori samo u pitanje tradicije i ličnog entuzijazma.
Manifestacija koja prevazilazi tržište
Petar Arbutina naglašava da odluke izdavača treba razumeti kao poslovne odluke, donete u okolnostima u kojima je ekonomska održivost sajamskog nastupa sve neizvesnija: Beogradski sajam, kao privatna kompanija, nastoji da prihode ostvari kroz ograničen broj velikih manifestacija, dok izdavači snose troškove zakupa, pripreme i štampanja novih naslova.
„U poslednjih sedam, osam godina učestvujem u razgovorima ove vrste i pričam jednu te istu priču, koja u principu nikoga ne obavezuje. Bilo bi bolje da slogan Sajma knjiga bude ‘Reči koje obavezuju’, umesto ‘Reči koje grade’. Očigledno je da reči koje dolaze s te strane razgrađuju manifestaciju po kojoj je Beograd poznat. Kada pogledate sajmove u regionu, Beogradski sajam je najveći posle Frankfurtskog sajma u Evropi“, naglašava Petar Arbutina.
On posebno ističe razliku između Sajma knjiga kao komercijalnog događaja i Sajma knjiga kao kulturne manifestacije i dodaje da se njegov značaj ne može svesti na kvadratne metre zakupljenog prostora, broj prodatih knjiga ili prihod organizatora.
„Reč je o manifestaciji koja decenijama okuplja čitaoce, izdavače, pisce i druge učesnike kultunog života, stvarajući prostor za susret koji se ne može zameniti ni knjižarskom ponudom, ni digitalnim platformama“, ocenjuje Petar Arbutina.
On podseća na činjenicu da je Sajam knjiga nekada imao i snažniju međunarodnu i profesionalnu dimenziju, te da je bio mesto na kojem se nisu samo kupovale knjige, već su se predstavljala nova izdanja, susretali izdavači i trgovalo autorskim pravima.
Od devedesetih godina, kada su sankcije i izolacija zemlje uticale i na dolazak stranih izdavača, njegova uloga postepeno se menjala. Sajam je sve više postajao mesto povoljne kupovine, a sve manje središte međunarodne izdavačke razmene, kaže Petar Arbutina, ali ipak ocenjuje da to ne znači da je ta manifestacija izgubila svoju vrednost, već da, naprotiv, interesovanje publike pokazuje da je njena kulturna uloga opstala čak i kada su slabile njene druge funkcije.
Zašto ljudi i dalje dolaze po knjige
Jedan od najzanimljivijih fenomena Beogradskog sajma knjiga jeste upravo publika. Na njega dolaze i oni koji redovno prate izdavačku produkciju i čitaoci koji tokom godine možda ređe kupuju knjige. Za mnoge je poseta Sajmu događaj koji se podrazumeva, deo godišnjeg ritma i prilika da se na jednom mestu susretnu s knjigama koje su čekali.
Arbutina primećuje da se ta navika nije bitnije promenila ni u poslednjih pet godina, uprkos inflaciji i padu kupovne moći. Ljudi i dalje planiraju kupovinu za sajamske dane, očekujući popuste i širi izbor naslova. Dolaze i posetioci iz regiona, koji na Beogradskom sajmu traže izdanja do kojih u svojim sredinama teže dolaze ili ih ovde mogu kupiti povoljnije.
„Ljudi kupuju knjige. Kao što je Sajam knjiga jedna vrsta kulturne ili kulturološke refleksne reakcije, tako je i ta nekako podrazumevana kupovina knjiga na Sajmu reakcija koja se vrlo teško ili gotovo nikako ne može racionalno objasniti. Ja sam to gledao svakodnevno baveći se ovim poslom. Već faktički od polovine avgusta, ili početka septembra, sve nove knjige koje se pojavljuju – ljudi dolaze u knjižare, a ima takvih koji prate šta se sve dešava na izdavačkom tržištu, pogotovo ako je reč o skupljim knjigama - i onda oni kažu da će sačekati Sajam knjiga da ih kupe“, svedoči naš sagovornik.
On, međutim, upozorava da komercijalizacija ne sme da postane jedino merilo uspeha i dodaje da, ako se vrednost manifestacije svede na prodaju, gubi se prostor za programe, razgovore i predstavljanje književnosti. Zbog toga je, kako kaže, važno da Sajam knjiga ne bude samo mesto na kojem se nova izdanja mogu kupiti jeftinije nego tokom godine, već i mesto na kojem se otkriva zašto je vredno čitati.
Govoreći o budućnosti Sajma knjiga u Beogradu, Petar Arbutina posebno izdvaja širi kulturni kontekst i ističe da u društvu, u kojem su javni prostor i mediji sve više obeleženi površnim sadržajima, knjiga ostaje jedan od načina da se neguju i razvijaju pismenost, kultura izražavanja i sposobnost menjanja sveta.
„Ima mnogo ljudi kojima je kultura veoma važna jer ljudi nisu idioti. Ne žele da se odreknu kulture. Ne mogu da determinišu i objasne svoju egzistenciju bez tih stvari. A kada bi meni neko sada, uz moje iskustvo i život na koji sam navikao, oduzeo knjigu, moj život bi bio vrlo siromašan. Nezavisno od toga što se profesionalno bavim njome. Išao sam u školu u kojoj su se čitale lektire, gde su pismenost, lepota i kultura izražavanja bile podrazumevajuće. Toga danas nema ni u medijima“, upozorava Petar Arbutina.
Odgovornost za tradiciju i buduće generacije
Naš sagovornik smatra da se pitanje budućnosti Sajma knjiga u Beogradu ne može rešiti bez jasnije odgovornosti institucija. Ako je reč o manifestaciji od kulturnog značaja za Beograd i Srbiju, onda njeno funkcionisanje ne bi trebalo da zavisi isključivo od komercijalne računice organizatora i sposobnosti izdavača da pokriju sve troškove.
Kao primer navodi Frankfurtski sajam knjiga, čiji značaj prevazilazi direktne prihode od prodaje i zakupa. Od manifestacije korist imaju i drugi delovi grada, uključujući hotele i restorane, pa se podrška Sajmu posmatra i kao ulaganje u kulturni i ekonomski život šire zajednice.
Po Arbutininom mišljenju, slično razmišljanje potrebno je i u Srbiji: Sajam bi trebalo prepoznati kao manifestaciju od nacionalnog značaja, uz podršku države, grada i nadležnih institucija.
Važan deo tog rešenja bilo bi i ravnopravnije učešće izdavača u odlučivanju. Oni, prema mišljenju našeg sagovornika, ne moraju nužno da očekuju nadoknadu svakog poslovnog rizika, ali je razumljivo da traže uslove u kojima će njihovi interesi biti uvaženi, a troškovi nastupa održivi.
„Mislim da se izdavači ne bi toliko bunili ni kada im neko ne bi nadoknađivao propuštene zarade koje su manje od očekivanih, ali mislim da bi bili zadovoljni time da ih neko tretira kao ravnopravne u toj priči, a ne da donosi odluke u njihovo ime“, kaže Petar Arbutina.
Poseban izazov predstavlja i očuvanje tradicije u vremenu tehnoloških promena. Mlađe generacije će, verovatno, Sajam doživljavati drugačije od onih koji pamte njegove nekadašnje prostore i atmosferu. Ali upravo zato, smatra Petar Arbutina, važno je sačuvati mesta koja nose zajedničko iskustvo i kulturno pamćenje. Nove generacije treba da dobiju priliku da stvore sopstvene uspomene, umesto da im se unapred oduzima mogućnost da nešto zavole i prihvate kao deo svog života.
„Mislim da je važno sačuvati bitna mesta koja akumuliraju tradiciju. A kakav će odnos prema tome da imaju nove generacije, to ostavimo njima. Možda će oni da pamte da su išli na neke fakultativne izlete na Sajam knjiga, jednog dana kada ga više ne bude bilo. Neće tehnologija da uništi naš svet, nego naše pogrešno korišćenje tehnologije, kompromisi koje pravimo s njom i nedostatak odgovornosti“, zaključuje naš sagovornik.
