https://lat.sputnikportal.rs/20261024/na-potopljenim-brodovima-iz-drugog-svetskog-rata-otkriveno-je-vise-od-1500-vrsta-bakterija-1204867917.html
Na potopljenim brodovima iz Drugog svetskog rata otkriveno je više od 1.500 vrsta bakterija
Na potopljenim brodovima iz Drugog svetskog rata otkriveno je više od 1.500 vrsta bakterija
Sputnik Srbija
Na dnu okeana, u olupinama brodova potopljenih tokom Drugog svetskog rata, naučnici su otkrili nešto neočekivano. Gorivo koje decenijama polako curi iz zarđalih... 24.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-24T22:43+0200
2026-10-24T22:43+0200
2026-10-24T22:43+0200
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
bakterije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/17/1204868329_0:448:2048:1600_1920x0_80_0_0_379ccacf04ef32889396300f119c92ab.png
Ovo otkriće otvara mogućnost razvoja novih metoda za uklanjanje istorijskog zagađenja koje ugrožava morske ekosisteme, prenosi Sajens Alert.Laguna Čuuk u Mikroneziji jedno je od najvećih brodskih grobalja na svetu. Nekada ključna japanska pomorska baza, poznata kao atol Truk, uništena je u američkom vazdušnom napadu 1944. godine. Na dnu lagune danas leže desetine potopljenih brodova koji sadrže oko 200.000 tona nafte. Kako čelični trupovi vremenom propadaju, gorivo neprestano ističe i zagađuje okolinu, ugrožavajući ribarstvo i osetljiva morska staništa.Tim naučnika, koji je predvodila mikrobiološkinja Avej Bejnivalu sa Univerziteta Južnog Pacifika, odlučio je da istraži šta se tačno nalazi u gorivu koje decenijama leži u olupinama.Fokusirali su se na dva japanska broda: tanker „Shinkoku Maru“, iz kojeg curi srednje teško lož-ulje, i „Kiyosumi Maru“, nekadašnji putničko-teretni brod iz kojeg ističe teže lož-ulje. Istraživači su prikupili uzorke goriva iz obe olupine, kao i sa mesta dodira nafte i morske vode kod broda „Shinkoku Maru“.Iznenađujuća mikrobna zajednicaLaboratorijska analiza potvrdila je da goriva sadrže složenu mešavinu naftnih ugljovodonika, uključujući jedinjenja poznata po svojoj toksičnosti. Međutim, biološka analiza otkrila je pravo iznenađenje. U uzorcima je identifikovano više od 1.500 vrsta bakterija.Među njima su i pripadnici rodova „Ralstonia“, „Sphingomonas“ i „Corynebacterium“, koji obuhvataju vrste poznate po sposobnosti da razgrađuju naftne ugljovodonike i koriste ih kao izvor energije.Ističu da prisustvo poznatih grupa mikroorganizama povezanih sa ugljovodonicima ukazuje na to da se ova zajednica formirala usled dugotrajne izloženosti nafti.Put ka biološkom čišćenjuSposobnost mikroorganizama da razgrađuju zagađujuće materije osnova je tehnike poznate kao bioremedijacija. Naučnici su za sada samo potvrdili prisustvo ovih bakterija, a tek treba da istraže da li one aktivno razgrađuju ugljovodonike u olupinama. Ipak, jedan pokazatelj nagoveštava da bi to mogao biti slučaj. Sastav bakterijske zajednice na granici između nafte i vode razlikovao se od sastava zajednice koja živi isključivo u nafti.To ukazuje na to da određeni mikroorganizmi uspevaju u tim sredinama iz specifičnih razloga, a jedan od njih mogao bi biti metabolizam ugljovodonika. Ako se to potvrdi, ovo otkriće moglo bi da pomogne u rešavanju problema istorijskog zagađenja.„Rezultati potvrđuju da su goriva iz olupina brodova iz Drugog svetskog rata prirodni rezervoari bakterija koje razgrađuju ugljovodonike. To predstavlja osnovu za buduća istraživanja primene bioremedijacije u pacifičkom regionu“, zaključuju autori studije objavljene u časopisu „Marine Pollution Bulletin“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, živi svet i genetika, bakterije
društvo, živi svet i genetika, bakterije
Na potopljenim brodovima iz Drugog svetskog rata otkriveno je više od 1.500 vrsta bakterija
Na dnu okeana, u olupinama brodova potopljenih tokom Drugog svetskog rata, naučnici su otkrili nešto neočekivano. Gorivo koje decenijama polako curi iz zarđalih rezervoara postalo je stanište zajednica bakterija koje se hrane upravo tim otrovnim ugljovodonicima.
Ovo otkriće otvara mogućnost razvoja novih metoda za uklanjanje istorijskog zagađenja koje ugrožava morske ekosisteme,
prenosi Sajens Alert.
Laguna Čuuk u Mikroneziji jedno je od najvećih brodskih grobalja na svetu. Nekada ključna japanska pomorska baza, poznata kao atol Truk, uništena je u američkom vazdušnom napadu 1944. godine. Na dnu lagune danas leže desetine potopljenih brodova koji sadrže oko 200.000 tona nafte. Kako čelični trupovi vremenom propadaju, gorivo neprestano ističe i zagađuje okolinu, ugrožavajući ribarstvo i osetljiva morska staništa.
Tim naučnika, koji je predvodila mikrobiološkinja Avej Bejnivalu sa Univerziteta Južnog Pacifika, odlučio je da istraži šta se tačno nalazi u gorivu koje decenijama leži u olupinama.
Fokusirali su se na dva japanska broda: tanker „Shinkoku Maru“, iz kojeg curi srednje teško lož-ulje, i „Kiyosumi Maru“, nekadašnji putničko-teretni brod iz kojeg ističe teže lož-ulje. Istraživači su prikupili uzorke goriva iz obe olupine, kao i sa mesta dodira nafte i morske vode kod broda „Shinkoku Maru“.
Iznenađujuća mikrobna zajednica
Laboratorijska analiza potvrdila je da goriva sadrže složenu mešavinu naftnih ugljovodonika, uključujući jedinjenja poznata po svojoj toksičnosti. Međutim, biološka analiza otkrila je pravo iznenađenje. U uzorcima je identifikovano više od 1.500 vrsta bakterija.
Među njima su i pripadnici rodova „Ralstonia“, „Sphingomonas“ i „Corynebacterium“, koji obuhvataju vrste poznate po sposobnosti da razgrađuju naftne ugljovodonike i koriste ih kao izvor energije.
„Uprkos toksičnosti ovih ugljovodonika, i lož-ulje i zona dodira morske vode i nafte podržavaju raznovrsnu bakterijsku zajednicu“, navode istraživači u svom radu.
Ističu da prisustvo poznatih grupa mikroorganizama povezanih sa ugljovodonicima ukazuje na to da se ova zajednica formirala usled dugotrajne izloženosti nafti.
Put ka biološkom čišćenju
Sposobnost mikroorganizama da razgrađuju zagađujuće materije osnova je tehnike poznate kao bioremedijacija. Naučnici su za sada samo potvrdili prisustvo ovih bakterija, a tek treba da istraže da li one aktivno razgrađuju ugljovodonike u olupinama. Ipak, jedan pokazatelj nagoveštava da bi to mogao biti slučaj. Sastav bakterijske zajednice na granici između nafte i vode razlikovao se od sastava zajednice koja živi isključivo u nafti.
To ukazuje na to da određeni mikroorganizmi uspevaju u tim sredinama iz specifičnih razloga, a jedan od njih mogao bi biti metabolizam ugljovodonika. Ako se to potvrdi, ovo otkriće moglo bi da pomogne u rešavanju problema istorijskog zagađenja.
„Rezultati potvrđuju da su goriva iz olupina brodova iz Drugog svetskog rata prirodni rezervoari bakterija koje razgrađuju ugljovodonike. To predstavlja osnovu za buduća istraživanja primene bioremedijacije u pacifičkom regionu“, zaključuju autori studije objavljene u časopisu „Marine Pollution Bulletin“.
