https://lat.sputnikportal.rs/20261024/klimatske-promene-menjaju-oblik-zemlje--planeta-postaje-sve-zaobljenija-1204889251.html
Klimatske promene menjaju oblik Zemlje – planeta postaje sve zaobljenija
Klimatske promene menjaju oblik Zemlje – planeta postaje sve zaobljenija
Sputnik Srbija
Topljenje polarnih ledenih pokrivača ubrzava promene oblika dela Zemlje. Merenja pokazuju da se polovi izdižu, dok se ispupčenje planete na ekvatoru smanjuje... 24.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-24T23:00+0200
2026-10-24T23:00+0200
2026-10-24T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
klimatske promene
zemlja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1f/1202881966_0:39:1168:696_1920x0_80_0_0_8d4dd533f2548747bbfebcc0255751da.jpg
Zemlja nije savršena kugla. Zbog sopstvene rotacije, planeta je blago spljoštena na polovima, dok je u oblasti ekvatora šira i ispupčena. Međutim, novo istraživanje pokazuje da čvrsti deo Zemlje postaje sve zaobljeniji, i to ubrzanim tempom, pre svega usled promena koje izaziva topljenje polarnih ledenih pokrivača.Ovaj nalaz predstavlja još jedan pokazatelj uticaja klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. Praćenje promena oblika planete može da pomogne naučnicima da preciznije utvrde posledice gubitka leda na Grenlandu i Antarktiku.Studija, objavljena u časopisu JGR Solid Earth, zasniva se na neposrednim merenjima pomoću globalnog satelitskog navigacionog sistema (GNSS), koja omogućavaju praćenje promena oblika Zemlje tokom vremena.Ipak, ova merenja imaju određena ograničenja. Merne stanice GNSS sistema malobrojne su u blizini Severnog i Južnog pola, kao i u udaljenim delovima okeana, gde se odgovarajuća oprema mora postavljati na plutače.Kako bi prevazišao deo tih ograničenja, Kristoforos Kotsakis, profesor geodezije na Aristotelovom univerzitetu u Solunu, razvio je novu metodu za analizu GNSS podataka, koja omogućava preciznije sagledavanje promena na površini planete.Njegova analiza pokazala je da su se između 2011. i 2015. godine polovi izdizali, dok se ispupčenje Zemlje na ekvatoru smanjivalo. Obe promene iznosile su približno jedan milimetar godišnje.Iako je reč o veoma malim pomeranjima u odnosu na prečnik Zemlje na ekvatoru, koji iznosi oko 12.756 kilometara, njihov tempo bio je veći nego krajem devedesetih godina. U periodu od 1997. do 2000. godine, planeta je postajala zaobljenija brzinom od oko 0,5 milimetara godišnje.Poređenje ovih podataka ukazuje na to da se stopa promene oblika čvrstog dela Zemlje povećava za približno 0,4 milimetra godišnje sa svakom narednom decenijom.Topljenje leda menja pritisak na Zemljinu koruPromene su povezane sa topljenjem polarnog leda, koje smanjuje pritisak na Zemljinu koru i omogućava joj da se postepeno izdiže. Kotsakis je ovaj proces uporedio sa testom za hleb koje se vraća u prvobitni oblik nakon što ga pritisnemo prstom.Istovremeno, povećanje mase u oblasti ekvatora pojačava pritisak na Zemljinu koru, zbog čega se njeno ispupčenje smanjuje.Međutim, kada se posmatraju i čvrsti deo planete i okeani, slika je drugačija. Prema istraživanju, Zemlja u celini postaje sve spljoštenija, brzinom od oko 0,8 milimetara godišnje. Razlog je preraspodela okeanske vode, koja povećava ispupčenje na ekvatoru dok se masa vode pomera iz oblasti polova.Tako promena oblika okeana nadjačava proces zaobljavanja koji se odvija u čvrstom delu planete.Druga istraživanja pokazala su i da ovakve preraspodele mase utiču na Zemljinu rotaciju i mogu da je uspore.Oblik Zemlje i njeno gravitaciono polje ne menjaju se potpuno usklađenoNaučnici promene oblika planete prate i pomoću merenja njenog gravitacionog polja, koje zavisi od rasporeda mase u različitim oblastima Zemlje.Kotsakis je utvrdio da se rezultati GNSS merenja i podaci o gravitacionom polju ne poklapaju u potpunosti. To ukazuje na to da promene oblika Zemlje i promene njenog gravitacionog polja nisu potpuno usklađene.Ipak, kombinovanje ove dve metode omogućava praćenje glavnih posledica klimatskih promena, posebno topljenja ledenih pokrivača na Grenlandu i Antarktiku, kao i promena u raspodeli okeanske vode.Praćenje ovih procesa naučnicima pruža dodatni način da sagledaju kako klimatske promene utiču ne samo na led i okeane već i na fizičke karakteristike same planete.Pogledajte i:
zemlja
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, klimatske promene, zemlja
nauka i tehnologija, društvo, klimatske promene, zemlja
Klimatske promene menjaju oblik Zemlje – planeta postaje sve zaobljenija
Topljenje polarnih ledenih pokrivača ubrzava promene oblika dela Zemlje. Merenja pokazuju da se polovi izdižu, dok se ispupčenje planete na ekvatoru smanjuje. Praćenje ovih promena pomaže naučnicima da bolje razumeju uticaj klimatskih promena.
Zemlja nije savršena kugla. Zbog sopstvene rotacije, planeta je blago spljoštena na polovima, dok je u oblasti ekvatora šira i ispupčena. Međutim, novo istraživanje pokazuje da čvrsti deo Zemlje postaje sve zaobljeniji, i to ubrzanim tempom, pre svega usled promena koje izaziva topljenje polarnih ledenih pokrivača.
Ovaj nalaz predstavlja još jedan pokazatelj uticaja klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. Praćenje promena oblika planete može da pomogne naučnicima da preciznije utvrde posledice gubitka leda na Grenlandu i Antarktiku.
Studija, objavljena u časopisu JGR Solid Earth, zasniva se na neposrednim merenjima pomoću globalnog satelitskog navigacionog sistema (GNSS), koja omogućavaju praćenje promena oblika Zemlje tokom vremena.
Ipak, ova merenja imaju određena ograničenja. Merne stanice GNSS sistema malobrojne su u blizini Severnog i Južnog pola, kao i u udaljenim delovima okeana, gde se odgovarajuća oprema mora postavljati na plutače.
Kako bi prevazišao deo tih ograničenja, Kristoforos Kotsakis, profesor geodezije na Aristotelovom univerzitetu u Solunu, razvio je novu metodu za analizu GNSS podataka, koja omogućava preciznije sagledavanje promena na površini planete.
Njegova analiza pokazala je da su se između 2011. i 2015. godine polovi izdizali, dok se ispupčenje Zemlje na ekvatoru smanjivalo. Obe promene iznosile su približno jedan milimetar godišnje.
Iako je reč o veoma malim pomeranjima u odnosu na prečnik Zemlje na ekvatoru, koji iznosi oko 12.756 kilometara, njihov tempo bio je veći nego krajem devedesetih godina. U periodu od 1997. do 2000. godine, planeta je postajala zaobljenija brzinom od oko 0,5 milimetara godišnje.
Poređenje ovih podataka ukazuje na to da se stopa promene oblika čvrstog dela Zemlje povećava za približno 0,4 milimetra godišnje sa svakom narednom decenijom.
Topljenje leda menja pritisak na Zemljinu koru
Promene su povezane sa topljenjem polarnog leda, koje smanjuje pritisak na Zemljinu koru i omogućava joj da se postepeno izdiže. Kotsakis je ovaj proces uporedio sa testom za hleb koje se vraća u prvobitni oblik nakon što ga pritisnemo prstom.
Istovremeno, povećanje mase u oblasti ekvatora pojačava pritisak na Zemljinu koru, zbog čega se njeno ispupčenje smanjuje.
Međutim, kada se posmatraju i čvrsti deo planete i okeani, slika je drugačija. Prema istraživanju, Zemlja u celini postaje sve spljoštenija, brzinom od oko 0,8 milimetara godišnje. Razlog je preraspodela okeanske vode, koja povećava ispupčenje na ekvatoru dok se masa vode pomera iz oblasti polova.
Tako promena oblika okeana nadjačava proces zaobljavanja koji se odvija u čvrstom delu planete.
Druga istraživanja pokazala su i da ovakve preraspodele mase utiču na Zemljinu rotaciju i mogu da je uspore.
Oblik Zemlje i njeno gravitaciono polje ne menjaju se potpuno usklađeno
Naučnici promene oblika planete prate i pomoću merenja njenog gravitacionog polja, koje zavisi od rasporeda mase u različitim oblastima Zemlje.
Kotsakis je utvrdio da se rezultati GNSS merenja i podaci o gravitacionom polju ne poklapaju u potpunosti. To ukazuje na to da promene oblika Zemlje i promene njenog gravitacionog polja nisu potpuno usklađene.
Ipak, kombinovanje ove dve metode omogućava praćenje glavnih posledica klimatskih promena, posebno topljenja ledenih pokrivača na Grenlandu i Antarktiku, kao i promena u raspodeli okeanske vode.
Praćenje ovih procesa naučnicima pruža dodatni način da sagledaju kako klimatske promene utiču ne samo na led i okeane već i na fizičke karakteristike same planete.
