https://lat.sputnikportal.rs/20261024/kako-cemo-znjeti-ako-kasno-sejemo-video-1204871819.html
Kako ćemo žnjeti ako kasno sejemo /video/
Kako ćemo žnjeti ako kasno sejemo /video/
Sputnik Srbija
Odlaganje setve pšenice čak i do sredine novembra, kako bi uz još koju kišu mogla da bude obavljena što bolje, neće joj kasnije naškoditi. To kašnjenje će... 24.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-24T13:03+0200
2026-10-24T13:03+0200
2026-10-24T13:03+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
ratarstvo
analize i mišljenja
energija sputnjika
žito
žetva
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/16/1188106490_0:154:2428:1520_1920x0_80_0_0_e9619d2c72c7f551e9f53f6f9a200984.jpg
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao zamenik šefa katedre za ratarstvo i povrtarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, profesor dr Ljubiša Kolarić.Umesto 200 palo 20 litaraOn napominje da je u normalnim uslovima očekivano da tokom dva letnja meseca padne od 200 do 250 litara kiše po metru kvadratnom, a da je to ovog leta bilo svedeno na par desetina litara, a negde ni toliko. U takvim uslovima zemlja je maltene pretvorena u beton i prva kiša u septembru koja je dala je maksimalno 15 mililitara po kvadratnom metru bila je nedovoljna za početak setve.Setva ozimih strnih žita je u nekim delovima Vojvodine već počela, a južno od Save i Dunava ona i inače, u „redovnim“ uslovima, obično kreće dve nedelje kasnije. Nedavne padavine će, svakako, olakšati pripremu zemlje za setvu ne samo pšenice nego i ječma, raži, ovsa, a da li će biti i dovoljne za „normalnu“ setvu zavisiće od kraja do kraja i rasporeda količine padavina kojih je ovih dana negde bilo i potrebnih 20 litara po metru kvadratnom.Sačekaćemo poslednju dekadu oktobra koja će dati odgovor na mnoga pitanja, kaže Kolarić.Snaćiće se pšenica„Svi oni koji su poslednjih godina sejali pšenicu, čak i do sredine novembra, su se hvalili relativno dobrim i solidnim prinosima, to je u nekom intervalu od šest, sedam, pa čak i do osam tona po hektaru. Pšenica i svaka druga biljna vrsta ne zna da priča, ali ona se snađe na sebi svojstven način. Ona će nadoknaditi to kašnjenje u vremenu setve za tih nekih 10 do 15 dana, da bi se to sve lepo pooralo ili potanjiralo do neke dubine makar do 15 - 20 centimetara, da bi bilo uslova za stvaranje tvrde posteljice, mekog rastresitog pokrivača, i da bi, naravno, sama setva bila omogućena na što bolji način“, ističe stručnjak za ratarstvo.Onima koji ne budu čekali ostaje mogućnost redukovane obrade zemlje na dubini manjoj od 15 centimetara gde se, kako kaže, pšenica seje na dubini od tri do pet centimetara najviše, uz povećanu količinu zasejanog semena.Više semena na pliće oranje„To više nije 220, ni 250 kilograma po hektaru, već je to nekih do 300 kilograma po hektara. Posle toga se ide drljačama takozvana inkorporacija semena na dubinu od dva, eventualno do tri centimetra. Žitnim sejalicama to je lako ostvarivo, podesivo”, objašnjava Kolarić.Povećanje količine semena se, kako kaže, naročito odnosi na naše domaće sorte koje nemaju tako dobar koeficijent bokorenja kao inostrane sorte. Naš domaći sortiment je, ističe on, jako kvalitetan, jer je zrno bogato proteinima, mnogo bogatije u odnosu na inostrani sortiment. Mana naših sorti je što imaju malo manji koeficijent bokorenja što se kasnije odražava na manji prinos od onog koji daje uvozno seme.Gazda k'o brazda„Naravno, uvek je debata da li poorati ili uraditi redukovanu obradu. Ja sam stanovišta da nema gazde bez duboke brazde. Dakle, čak i za pšenicu na tim lošim tipovima zemljišta, mislim da je za sada kratkoročnije i kvalitetnije bolje uraditi prevrtanje sloja zemlje i posle toga jednu predsetvenu pripremu zemljišta. To će mnogo više benefita dati budućem semenu i budućoj mladoj biljci da iznikne kako treba, da usev bude uniforman i na taj način da već od početka vegetacionog perioda možemo da planiramo i da očekujemo jedan dobar i stabilan prinos“, ističe stručnjak.Zamenik šefa Katedre za za ratarstvo i povrtarstvo pritom ističe da kad pričamo o pšenici tu nemamo nekih velikih problema, čak i ako zakasnimo sa setvom.Kukuruz je drugoPo pitanju vremena setve sada su, dodaje on, velike debate kod letnjih ratarskih useva- kukuruza, suncokreta, soje na čije smanjenje prinosa se u najvećoj meri odrazila suša u prethodne tri godine. Pod kukuruzom je površina od milion hektara od oko 3,5 miliona hektara ukupnih obradivih površina u Srbiji i to i dalje predstavlja našu strateški najbitniju biljnu vrstu i najveću izvoznu stavku našeg agrara.U ovoj godini prinos kukuruza će biti od tri do pet tona po hektaru u većini krajeva. Retki su proizvođači koji se mogu pohvaliti sa prinosom od sedam do osam tona, ističe on.Poljoprivrednim proizvođačima preporučujemo da ga ne seju između desetog i dvadesetog aprila, zato što se u gro slučajeva u mnogo godina on dokazao kao najmanje produktivan period, napominje sagovornik Sputnjika.To bi, kaže, trebalo da urade do 5. aprila, ili krajem aprila, pa čak i u maju, podsećajući da je majska setva prošle godine bila mnogo produktivnija.On se, nada da nema logike da bismo posle tri sušne godine imali još jednu takvu. U emisiji Energija Sputnjika stručnjak za ratarstvo podseća da smo posle 1991. godine, koja je važila za najrodniju godinu u prethodnih pola veka, imali zaredom tri sušne. To su bile '92, '93. i '94. koje sasvim liče na ovaj sad period, napomenuo je Kolarić.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, ratarstvo, analize i mišljenja, energija sputnjika, žito, žetva
ekonomija, srbija – ekonomija, ratarstvo, analize i mišljenja, energija sputnjika, žito, žetva
Kako ćemo žnjeti ako kasno sejemo /video/
Odlaganje setve pšenice čak i do sredine novembra, kako bi uz još koju kišu mogla da bude obavljena što bolje, neće joj kasnije naškoditi. To kašnjenje će nadoknaditi, na šta ukazuju prinosi ratara koji su poslednjih godina zbog suše kasnili sa žetvom.
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao zamenik šefa katedre za ratarstvo i povrtarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, profesor dr Ljubiša Kolarić.
Umesto 200 palo 20 litara
On napominje da je u normalnim uslovima očekivano da tokom dva letnja meseca padne od 200 do 250 litara kiše po metru kvadratnom, a da je to ovog leta bilo svedeno na par desetina litara, a negde ni toliko. U takvim uslovima zemlja je maltene pretvorena u beton i prva kiša u septembru koja je dala je maksimalno 15 mililitara po kvadratnom metru bila je nedovoljna za početak setve.
Setva ozimih strnih žita je u nekim delovima Vojvodine već počela, a južno od Save i Dunava ona i inače, u „redovnim“ uslovima, obično kreće dve nedelje kasnije. Nedavne padavine će, svakako, olakšati pripremu zemlje za setvu ne samo pšenice nego i ječma, raži, ovsa, a da li će biti i dovoljne za „normalnu“ setvu zavisiće od kraja do kraja i rasporeda količine padavina kojih je ovih dana negde bilo i potrebnih 20 litara po metru kvadratnom.
Sačekaćemo poslednju dekadu oktobra koja će dati odgovor na mnoga pitanja, kaže Kolarić.
„Svi oni koji su poslednjih godina sejali pšenicu, čak i do sredine novembra, su se hvalili relativno dobrim i solidnim prinosima, to je u nekom intervalu od šest, sedam, pa čak i do osam tona po hektaru. Pšenica i svaka druga biljna vrsta ne zna da priča, ali ona se snađe na sebi svojstven način. Ona će nadoknaditi to kašnjenje u vremenu setve za tih nekih 10 do 15 dana, da bi se to sve lepo pooralo ili potanjiralo do neke dubine makar do 15 - 20 centimetara, da bi bilo uslova za stvaranje tvrde posteljice, mekog rastresitog pokrivača, i da bi, naravno, sama setva bila omogućena na što bolji način“, ističe stručnjak za ratarstvo.
Onima koji ne budu čekali ostaje mogućnost redukovane obrade zemlje na dubini manjoj od 15 centimetara gde se, kako kaže, pšenica seje na dubini od tri do pet centimetara najviše, uz povećanu količinu zasejanog semena.
Više semena na pliće oranje
„To više nije 220, ni 250 kilograma po hektaru, već je to nekih do 300 kilograma po hektara. Posle toga se ide drljačama takozvana inkorporacija semena na dubinu od dva, eventualno do tri centimetra. Žitnim sejalicama to je lako ostvarivo, podesivo”, objašnjava Kolarić.
Povećanje količine semena se, kako kaže, naročito odnosi na naše domaće sorte koje nemaju tako dobar koeficijent bokorenja kao inostrane sorte. Naš domaći sortiment je, ističe on, jako kvalitetan, jer je zrno bogato proteinima, mnogo bogatije u odnosu na inostrani sortiment. Mana naših sorti je što imaju malo manji koeficijent bokorenja što se kasnije odražava na manji prinos od onog koji daje uvozno seme.
„Naravno, uvek je debata da li poorati ili uraditi redukovanu obradu. Ja sam stanovišta da nema gazde bez duboke brazde. Dakle, čak i za pšenicu na tim lošim tipovima zemljišta, mislim da je za sada kratkoročnije i kvalitetnije bolje uraditi prevrtanje sloja zemlje i posle toga jednu predsetvenu pripremu zemljišta. To će mnogo više benefita dati budućem semenu i budućoj mladoj biljci da iznikne kako treba, da usev bude uniforman i na taj način da već od početka vegetacionog perioda možemo da planiramo i da očekujemo jedan dobar i stabilan prinos“, ističe stručnjak.
Zamenik šefa Katedre za za ratarstvo i povrtarstvo pritom ističe da kad pričamo o pšenici tu nemamo nekih velikih problema, čak i ako zakasnimo sa setvom.
Po pitanju vremena setve sada su, dodaje on, velike debate kod letnjih ratarskih useva- kukuruza, suncokreta, soje na čije smanjenje prinosa se u najvećoj meri odrazila suša u prethodne tri godine. Pod kukuruzom je površina od milion hektara od oko 3,5 miliona hektara ukupnih obradivih površina u Srbiji i to i dalje predstavlja našu strateški najbitniju biljnu vrstu i najveću izvoznu stavku našeg agrara.
U ovoj godini prinos kukuruza će biti od tri do pet tona po hektaru u većini krajeva. Retki su proizvođači koji se mogu pohvaliti sa prinosom od sedam do osam tona, ističe on.
Poljoprivrednim proizvođačima preporučujemo da ga ne seju između desetog i dvadesetog aprila, zato što se u gro slučajeva u mnogo godina on dokazao kao najmanje produktivan period, napominje sagovornik Sputnjika.
To bi, kaže, trebalo da urade do 5. aprila, ili krajem aprila, pa čak i u maju, podsećajući da je majska setva prošle godine bila mnogo produktivnija.
On se, nada da nema logike da bismo posle tri sušne godine imali još jednu takvu. U emisiji Energija Sputnjika stručnjak za ratarstvo podseća da smo posle 1991. godine, koja je važila za najrodniju godinu u prethodnih pola veka, imali zaredom tri sušne. To su bile '92, '93. i '94. koje sasvim liče na ovaj sad period, napomenuo je Kolarić.
