Priština podvila rep pred Briselom – zakon se ne menja kad vam se ne sviđa presuda
© REUTERS Valdrin Xhemaj
Pratite nas
Moglo se pretpostaviti da će Zakon o specijalizovanim većima u Hagu biti vraćen u prištinsku skupštinu ili poslat na ocenu ustavnosti. On nikada nije mogao da zaživi ili da se sprovede u delo, tim pre što je iz Brisela vrlo oštro i vrlo jasno stavljeno do znanja da je ovako nešto neprihvatljivo, te da može imati posledice na odnose Prištine i EU.
Ovako politikolog Ognjen Gogić komentariše razvoj situacije vezane za sporne zakone o tužilaštvu u Hagu. Nezadvoljna prvostepenom presudom liderima OVK, Priština je ovim zakonom prvobitno pokušala da suzi nadležnosti i mandate Specijalizovanih veća, kao i da smanji visine kazni Hašimu Tačiju i ostalim osuđenicima. Zakoni nikada nisu bili ustavni, ali su poslužili svrsi i umirili tenzije među kosovskim Albancima.
Sada, kad je prošlo zatišje, predsednica privremenih institucija u Prištini Justina Široka Pulja odlučila je da vrati sporni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu u Hagu na razmatranje Skupštini.
Odugovlačenje i kozmetičke izmene
Gogić kaže da je zakon bio neustavan od samog starta i podseća da postoji međunarodni sporazum između takozvanog Kosova i Evropske unije iz 2014. godine, koji definiše ovu oblast. Zakon ne može biti u suprotnosti sa tim sporazumom, već moraju biti međusobno usklađeni. Demokratska partija Kosova (PDK), čiji je Hašim Tači osnivač, znala je to dobro kada je započela čitavu priču oko donošenja zakona – vrlo svesno su ušli u prekršaj radi političkih poena.
Tu je PDK hteo politički da profitira i pokaže sebe kao zaštitnika Tačija i ostalih. Išli su logikom da nemaju šta da izgube i da ih ništa ne košta da probaju, pa ako prođe – prođe. Međutim, nije prošlo. Svesno su krišili međunarodne obaveze, to su znali i zbog toga ih je Brisel i opomenuo. Došla je vrlo jasna poruka iz Brisela, u vidu pet ili šest izjava u kojima se govori da zakon nije prihvatljiv i da se ne može ograničavati sudska nadležnost samo zato što se nekome ne dopada presuda, kaže Gogić za Sputnjik.
On kao interesantnu izdvaja ostavku predsednika PDK Bedrija Hamze. Takva odluka je, po njegovom mišljenju, nesumnjivo povezana sa čitavom situacijom. Kada je došlo do toga da se zakon mora povući, što su oni znali od početka, Hamza je kao neko ko je ovaj zakon zagovarao, odlučio da se povuče.
Zakon je vraćen u zakonodavnu proceduru na zahtev samog PDK. Pretpostavljam da su svi vrlo dobro shvatili poruku iz Brisela, kad je stranka koja je najviše zagovarala tu inicijativu, na osnovu čije je inicijative, da ne kažem i ucene, zakon usvojen, kad je čak i ona podvila rep i prihvatila da se to izmeni, znači da su shvatili poruku.
Gogić smatra da će sporni zakoni biti izmenjeni tako da suštinski ništa ne menjaju u režimu rada specijalnih veća, ali da će se na taj način odugovlačiti i kupovati vreme, te da će novousvojene izmenebiti čisto kozmetičke prirode.
Može li doći do nereda?
Naš sagovornik objašnjava da nasilni protesti na Kosovu i Metohiji nakon presuda liderima OVK nisu planuli spontano, već da ih je organizovala i podsticala upravo PDK. Ukoliko sada ne bude imao ko da ih potpiruje, neće ih ni biti. Ne postoji opasnost od „albanskog scenarija“, odnosno nasilnih demonstracija protiv režima, jer protesti na Kosovu nisu bili spontani, već politički dirigovani, a stranka koja ih je podsticala je ona koja sada menja svoju priču.
Ne vidim preteranu mogućnost da dođe do toga da se veterani OVK nezadovoljni ovom odlukom sami okupe i sprovedu nekakve nasilne demonstracije. Veterani OVK zapravo su deo PDK, oni su njihova ispostava. Takođe, ovo neće biti predstavljeno tamošnjoj javnosti kao odustajanje. Njima će biti rečeno da se radi o kupovini vremena i sređivanju detalja, Pored toga, vrlo je značajno i to što je zakon povučen navodno na inicijativu PDK od strane predsednice, koja je takođe iz redova PDK, jer se njima veruje. Da je neko drugi to pokušao da suspenduje, onda bi možda bilo drugačije. Niko ne može reći da je PDK bio protiv toga da se Tači oslobodi i ne može ih niko optuživati za bilo šta slično, kad su oni bili najzainteresovanija strana da se on oslobodi. Ako oni povuku zakon na doradu, neće niko u njih da sumnja.
Protesti su bili deo strategije PDK i naš sagovornik ne vidi neku drugu snagu koja bi mogla da ih pokrene. Po njegovim navodima, šira javnost nije toliko zainteresovana oko čitave priče, a protesti nisu bili masovno rašireni. Na njima je bilo stranačke omladine PDK koju su predstavljali kao studente i nikada nisu dobili veći zamah jer ljude ta priča, tvrdi Gogić, na kraju krajeva i ne zanima.
Za razliku od Albanije i drugih zemalja gde ljudi protestuju zbog onih stvari koje se tiču njihovih života – plata, školovanja, stanova i tome sličnih životnih pitanja, ovo je stvar koja se tiče nekoliko komandanata OVK. To ne može da pokrene ljude mimo neke stranačke platforme.
Kada je reč o Srbima, naš sagovornik smatra da oni ni na jedan način neće biti pogođeni ovim izmenama, već da je ovo jedna od retkih stvari koju Albanci rešavaju među sobom.
Ovo je nešto što se događa među samim Albancima. Oni moraju da reše neke svoje stvari, a čitava ta situacija i sa presudom i sa protestima i sa izmenama zakona, nije se do sada odrazila na Srbe. Da li od svega ovoga može možda kasnije nastati neka kriza, to je već „šta bi bilo kad bi bilo“ razmišljanje, međutim, sve što se dešavalo do sada nije se ticalo Srba, zaključuje Gogić.
Pogledajte i:
