Duboka destabilizacija Albanije: Da li je od Rame i Brisel digao ruke
© AP Photo / Hameraldi Agolli
Pratite nas
Optužujući Rusiju i Iran da stoje iza masovnih demonstracija u Albaniji Edi Rama je pokušao da pribegne manipulaciji jer je najlakše za sve danas okriviti Rusiju. Međutim, iznenadio ga je hladan tuš iz EU koja nije stala iza tog njegovog stava, ocena je političkog analitičara Nikosa Arvanitisa povodom dešavanja u Albaniji.
Masovne demonstracije koje su započeli studenti već danima potresaju Albaniju a pridružili su im se i univerzitetski profesori, sa jednim te istim zahtevom - da premijer Edi Rama podnese ostavku pre svega zbog, kako kažu, korupcije u zemlji.
Albanija ulazi u opasnu destabilizaciju
Rama ove prozivke uporno odbacuje i tvrdi da iza protesta stoje Rusija i Iran. S druge strane, demonstranti su odbacili premijerov poziv na dijalog. Evropska komisija i Delegacija EU u Tirani osudile su nasilje i pozvale učesnike u protestima na uzdržanost i poštovanje zakona, a albanske vlasti na zaštitu prava na miran protest i rešavanje krize kroz konstruktivan dijalog, uz poruku da je nasilje nespojivo sa evropskim vrednostima.
Zbog ovako blage osude Brisela na račun protesta koji su sve samo ne mirni pojedini analitičari smatraju Rama nema više tako jaku podršku iz EU.
Grčki novinar i analitičar Nikos Arvanitis, odličan poznavalac političkih prilika u Albaniji, smatra da je rano o tome govoriti ali napominje da Albanija ulazi u fazu duboke i opasne destabilizacije.
„Ono čemu svedočimo na ulicama Tirane i drugih velikih gradova nije samo erupcija mladalačkog gneva, već sistemska kriza vrha vlasti koja testira granice svemoći Edija Rame, razotkriva iluzije Brisela i izbacuje na površinu međusobno sukobljene interese organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu. Režim u Tirani nalazi se pod opsadom. Premijer kategorički odbija da napusti vlast, ističući narativ da svako njegovo svrgavanje predstavlja torpedovanje evropskog puta zemlje. Zemlje koja je članica NATO-a još od 2009. godine, status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji stekla je 2014, a pristupne pregovore zvanično otvorila u julu 2022. Međutim, stabilnost na koju se zapadni saveznici pozivaju pokazuje se kao staklena, jer počiva na krhkim demokratskim institucijama, generalizovanoj korupciji, kolapsu obrazovnog sistema i ograničenim profesionalnim mogućnostima za mlađe generacije,“ navodi naš sagovornik.
Šta je zapalilo fitilj
Arvanitis podseća da je iskra koja je zapalila fitilj bila planirana faraonska turistička investicija u laguni Narta i u Zvernecu, na jugozapadnoj obali.
„Reč je o ambicioznom projektu koji se direktno povezuje sa investicionim kapitalom Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa. Slogan „Albanija nije na prodaju“ i simbol flamingosa iz lagune pretvorili su se u barjake šireg antivladinog okupljanja. Dok vlada pokušava da predstavi ovu investiciju kao vrhunsku razvojnu priliku za ekonomiju, društvo u njoj prepoznaje skandaloznu rasprodaju javnog zemljišta i prirodnih resursa bez trunke transparentnosti, uz netransparentne ugovore i nultu korist za građane.“
Veoma brzo, studentski zahtevi dobili su oblik lavine, kaže naš sagovornik.
„Od nesnosnih troškova života i nemaštine zahtevi su prerasli u direktnu osudu vladine arogancije. Demonstracije su prešle granice prestonice i proširile se na Skadar, Elbasan i Korču. Eskalacija je bila munjevita. Barikade, molotovljevi kokteli, kamenice i pirotehnika naišli su na oštar odgovor specijalnih policijskih snaga uz masovnu upotrebu suzavca, vodenih topova i brutalne represije. Tragičan bilans koji je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova preko Ervina Dema zabeležio je 295 povređenih u samo šest dana — među kojima su demonstranti, policajci i novinari — dok je sedam policijskih zvaničnika suspendovano zbog prekoračenja ovlašćenja,“ podseća Arvanitis.
Prema njegovim rečima, masovni izlazak stotina univerzitetskih profesora na ulice u znak podrške studentima dao je pokretu snažno političko i akademsko uporište, uz direktan zahtev za ostavku Rame.
„Albanski premijer, neprikosnoveni vladar političke scene od 2013. godine, ističe „čist mandat“ koji je dobio četvrti uzastopni put na izborima u maju 2025. Ipak, izveštaj međunarodnih posmatrača OEBS/ODIHR za te izbore razbio je svaki privid normalnosti: nejednaki uslovi političke utakmice, sistematsko rasipanje javnog novca, ucene i pritisci na državne službenike, masovna kupovina glasova i narušavanje tajnosti glasanja. Ramina vlast počiva na duboko korumpiranom izbornom procesu. Međutim, iza vidljive površine društvene pobune odvija se nemilosrdan podzemni rat. Značajnu ulogu u ovim dešavanjima ima albanska mafija, jer se u ovom trenutku za pregovaračkim stolom nalazi perspektiva pomeranja tradicionalnih centara moći organizovanog kriminala,“ kaže on.
Rat u podzemlju
U krugovima podzemlja, otkriva Arvanitis, bukti oštar sukob: jedan moćan deo teži da težište aktivnosti premesti u Prištinu, dok se druge, suparničke frakcije bore da zadrže apsolutnu kontrolu nad strateškom lukom i čvorištem u Draču.
„Veličina i finansijski otisak albanskih kriminalnih mreža su ogromni, što se ogleda u profitima od međunarodnog šverca i prekograničnim operacijama — ilustrativan primer je nedavna međunarodna akcija pod okriljem Eurojusta, koja je rezultirala sa 24 hapšenja i zaplenom imovine i gotovine u vrednosti od tri miliona evra. Istovremeno, institucionalna ranjivost zemlje jasno je dokumentovana pa se tako Albanija na indeksu percepcije korupcije za 2025. godinu, nalazi na 91. mestu među 182 zemlje, sa ocenom od svega 39/100 (pri čemu indeks meri percepciju korupcije u javnom sektoru, a ne sam obim nelegalnog novca u opticaju).
Mafija bezobzirno eksploatiše teške društvene prilike. Prema zvaničnim podacima albanskog zavoda za statistiku (INSTAT) za 2025. godinu, 19 odsto stanovništva nalazi se u riziku od siromaštva, dok 31,2 odsto trpi tešku materijalnu i socijalnu deprivaciju. Iako je prosečna mesečna bruto plata u drugom kvartalu 2026. iznosila 92.150 leka, realna kupovna moć i svakodnevni bezizlazna pružaju kriminalnim organizacijama plodno tlo za regrutaciju. Društvena cena se uvećava usled eskalacije nasilja, „ugovora o likvidaciji“ i krvavih međusobnih obračuna za kontrolu teritorija,“ kaže on.
Najlakše okriviti Rusiju
Arvanitis kaže da je Rama pritisnut demonstracijama i potresima u podzemlju, pribegao klasičnoj manipulaciji tako što je unapred plasirao teorije o „spoljnoj zaveri“.
„Pred vrhom policije izjavio je da je zemlja izložena asimetričnom hibridnom ratu od strane Rusije i Irana, govoreći o desetinama hiljada lažnih digitalnih profila koji se predstavljaju kao ekolozi, kao i o podzemnom delovanju stranih tajnih službi i mreže ANTIFA. Moskva je, preko Marije Zaharove, odmah demantovala ove tvrdnje, ističući da se na ulicama nalaze gnevni albanski građani i pozivajući Tiranu da se suoči sa sopstvenim unutrašnjim ćorsokacima.“
Kako kaže naš sagovornik, Ramina taktika je jasna: nastoji da krizu upravljanja i socijalnog rasula pretvori u pitanje nacionalne bezbednosti i geopolitičkog opstanka, kako bi iznudio podršku Zapada.
„Međutim, njegove optužbe vise u vazduhu, budući da javnosti nije predočen nijedan opipljiv tehnički dokaz, nijedan trag prljavog novca niti bilo kakav dokaz operativnog navođenja. Čak je i on sam bio prinuđen da prizna da navodni hibridni rat pronalazi plodno tlo na realnim društvenim ranama: skupoći, stambenom problemu i nedostatku perspektive,“ naveo je naš sagovornik.
Arvanitis dodaje da Evropska unija sve ovo posmatra sa nelagodom.
Otvorena rana na Balkanu
„Tek 13. oktobra privremeno je zatvoreno pregovaračko poglavlje o industrijskoj politici — čime su otvorena sva 33 poglavlja, a privremeno zatvorena četiri — što potvrđuje žurbu Brisela da prikaže veštački napredak. Saopštenje Evropske komisije, iako osuđuje nasilje i napade na javne institucije, zadržalo je opreznu distancu: zatražilo je proporcionalnost u primeni policijske sile, poštovanje mirnih protesta, dijalog, i pažljivo izbeglo prihvatanje Raminih scenarija o ruskoj ili iranskoj umešanosti,“ zaključuje sagovornik Sputnjika.
Arvanitis smatra da će se ovako nestabilno stanje nastaviti sve dok vlada odbija da položi račune. I dok se ilegalni centri moći nasilno preraspodeljuju između Prištine i Drača, kriza u Tirani neće biti samo obična unutrašnja politička epizoda, već otvorena rana u bezbednosnoj arhitekturi celog Balkanskog poluostrva.
