Čekajući samit u Kini: Mogu li lideri tri sile postići kompromis
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Različita agenda razgovora lidera Kine, Amerike i Rusije koji bi trebalo da se desi na marginama samita APEK-a u Kini idućeg meseca ne bi trebalo da bude prepreka za ovaj susret koji bi pokazao pre svega da su sva tri lidera više nego odgovorna za dešavanja na svetskoj geopolitičkoj sceni, smatra profesor Dragana Mitrović.
Na trilateralnom susretu u Šenženu u novembru koji se očekuje na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK), lideri Rusije, Kine i SAD idu svaki sa svojom agendom i sa razlikama u stavovima maltene po svakom pitanju.
Svest o odgovornosti
Na pitanje da li je kompromis ipak moguć profesor Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović kaže da bi susret tri lidera, bez obzira na nepoklapanje stavova, bio pre svega pokazatelj odgovornosti.
„Da li će doći do susreta trojice predsednika tokom samita APEK-a u Šenženu ostaje otvoreno pitanje zbog toga oni što imaju različite ambicije u smislu da li je potrebno i da li je nužno da se tamo pojave sa stanovišta trenutnih, akutnih interesa njihovih zemalja, onoga što se dešava, pa na kraju i sa stanovišta toga kakvi bi trebalo da budu ishodi tog susreta,“ kaže Mitrovićeva.
Ona dodaje da bi kineski predsednik kao domaćin, zajedno sa kineskim diplomatskim aparatom, svakako trebalo da koordinira i pripremi taj sastanak i da ga dogovori sa Moskvom i Vašingtonom.
Rusija mudro odmerava
„Tri zemlje imaju nešto drugačija i očekivanja i stavove o tome o čemu bi trebalo da se govori. S jedne strane, naravno, svetski mediji su prepuni nagađanja da li će to biti neki novi sastanak na kome će se izvršiti neka nova podela sfera uticaja i slično. Međutim, čini mi se da tu tri strane stoje dosta različito. Naravno, Amerika sebe vidi kao globalnog hegemona, i uvek, kao što njihova bezbednosna strategija i govori i kao što se oni i ponašaju, oni žele da produže, ostvare globalnu dominaciju, da je steknu tamo gde je nemaju na uporišnim tačkama, gde nisu imali, a da postojeće obnove, zapravo pojačaju. Ali bez obzira na to mogu se dogovoriti, jer Kina i Rusija nisu na čelu nikakvog bloka i nisu na čelu nikakvog vojnog saveza koji je pod svoju kontrolu stavio sve one brojne zemlje, zapravo tu svetsku većinu, koja sa njima sarađuje kroz različite formate ili bilateralno, već se oni baziraju na nekim potpuno drukčijim principima, a kada su u pitanju BRIKS+. Tu su dosta i labavi principi, sve se dogovara i potrebno je da postoji konsenzus i oko završnih deklaracija i konkretnih mera i odluka,“ navodi ona.
Mitrovićeva kaže da Rusija veoma mudro odmerava u aktualnom stanju stvari, gde je pametno da popusti, gde treba da se trenutno povuče, a gde je nužno da se pojavi, i nije uopšte orijentisana ka tome da svoje kapacitete uloži u to da sada brani nekakve dogovore, zamišljene crvene linije i linije podela sfera uticaja, pogotovo u situaciji kada se sa Zapadom.
Tema denuklearizacije neprihvatljiva za Kinu
„Naravno, Republika Kina pak sebe u svojoj zvaničnoj spoljnopolitičkoj orijentaciji predstavlja i u strateškim dokumentima kao vodeću zemlju trećeg sveta, kao zemlju koja predvodi u borbi za pravednost, za humane i, kako oni kažu, demokratske međunarodne odnose, u borbi za ostvarenje te njihove četiri strategije koje je lansirao Si Đinping - zajedničke sudbine čovečanstva, zajedničke bezbednosti, razvoja i zajedničkog globalnog upravljanja. Dakle, njoj tek ne pada napamet da sa bilo kim, pa i sa američkim predsednikom, razgovara na takav način. U tom smislu posmatrati ovaj samit kao nekakav istorijski susret, gde će se sada oni dogovoriti o budućim podelama sfera uticaja širom sveta - mislim da su takve pretpostavke potpuno neosnovane. Sa druge strane, pominju se teme nuklearnog naoružanja i zaista je američka strana više puta pominjala ovu ideju. Međutim, kineska strana je uvek, a ja očekujem da će to biti i ubuduće, odbacivala ovu američku ideju, govoreći da oni što se tiče posedovanja nuklearnih glava, izuzetno mnogo zaostaju za Ruskom Federacijom i Amerikom. Naravno, s druge strane moramo se setiti da su Amerikanci jednostrano istupili iz strateškog dogovora sa Rusijom koja je onda rekla da takav dogovor više ni nju ne interesuje i da su čak istupili i iz formata otvorenog neba. A sada Amerika hoće da uvuče u Kinu ovo ali to sigurno neće uspeti jer za Kinu čak više nije prihvatljiva ni tema denuklearizacija Korejskog poluostrva u smislu denuklearizacije Severne Koreje. To više nije tema, to više zvanični kineski stav, Kinezi to ne govore,“ podseća ona.
Ukrajina nije glavna tema
Mitrovićeva kaže da ima mnogo drugih aktuelnih tema poput Ukrajine, ali tu isto ne vidi Kinu osim da govori o aktualnim sukobima na nivou nekih opštih načela i pozivanja na mir, pregovore, razgovore kao put do ostvarenja mira.
„Mogli bi da razgovaraju i o Ormuskom moreuzu, o napadu na Iran, ali opet svakako više na nivou nekog opšteg mesta, s tim što znamo da je Moskva ponudila Vašingtonu pomoć oko razrešenja ove krize i izlaska iz nje. Međutim, to nije tema, odnosno, to je bilateralna tema. Naravno Kina se može pridružiti, ali opet to bi bio rogobatan i asimetričan format. Druge teme vezano za veštačku inteligenciju, propise oko upotrebe veštačke inteligencije, razne bezbednosne izazove, energetsku globalnu krizu, to jeste tema i to bi se verovatno našlo na dnevnom redu, kao i neke druge aktuelne, sitnije ili krupnije. Međutim, vrlo je komplikovano pripremiti takav neki samit u ovom vremenskom roku, u momentu da bi on zapravo imao nekakav toliko bitan sadržaj koji će ostati upisan u istoriji i koji će opravdati barem delimično ovakve pompezne najave,“ veruje naša sagovornica.
Važan i bilateralni format
Sa druge strane, dodaje Mitrovićeva, opet je bitno da se istakne da ako bi do sastanka došlo, bilo bi zanimljivo šta bi se desilo.
„Ali to su opet sada bilateralni formati i nekakvi bilateralni sadržaji razgovora, a ne trojni samit. Ali ako bi se takav sastanak desio onda bi svakako on pokazao da sve tri strane kao velike sile poklanjaju veliki značaj svojoj odgovornosti kao velikih država od kojih mnogi očekuju odgovore, očekuju ponašanja koje treba da doprinese svetskom miru i rešavanju globalnih problema koji svima jesu bitni i koje mogu dati neke konstruktivne i odgovorne odgovore,“ smatra ona.
Iz tog razloga, ističe Mitrovićeva, uvek je bolje da do susreta dođe jer se pokazuje dobra volja velikih država.
„Pokazuje se da one imaju međusobne konstruktivne odnose i to bi sigurno bila optimistična poruka upućena ka čitavom svetu. Dakle, svakako je pozitivno da se tako nešto desi, jer bi pokazalo njihovu političku volju i spremnost da se u moru izuzetno negativnih i opasnih dešavanja pošalje jedna drugačija poruka, da prvo treba da se razgovara, a da je onda moguće kroz razgovor pokrenuti i kanale rešavanja mnogih pitanja koja se tiču svih,“ kaže ona.
Sve zavisi od dobre volje
Što se tiče Ukrajine naša sagovornica kaže da je moguće da se desi neki razgovor tokom susreta američkog i ruskog predsednika na tu temu ali to ne bi značilo da se nešto radi iza leđa Ukrajini.
Dnevni red mogućeg sastanka lidera Rusije, Kine i SAD, Vladimira Putina, Si Đinpinga i Donalda Trampa, na marginama samita APEK-a, ne bi trebalo da bude ograničen na jednu temu, izjavio je za Sputnjik zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Andrej Rudenko. Dok sa druge strane Amerika smatra da se razgovor treba voditi oko nuklearnog naoružanja. Kina je neutralna po ovim pitanjima.
Pripremama se bavi Kina kao zemlja domaćin, ali Peking još nije zvanično potvrdio sastanak, dok je Kremlj ranije naglasio da susret za sada nije planiran.
Čak i uz političku volju, sve zavisi od usaglašavanja protokola, termina i zajedničke formulacije tema o kojima bi se razgovaralo.
