Šta se iza brda valja? Trampovi potezi prema Rusiji i Ukrajini – deo šireg plana /video/
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Zahlađenje odnosa lidera SAD Donalda Trampa prema šefu kijevskog režima Vladimiru Zelenskom uz istovremeno odustajanje od „paklenih antiruskih sankcija“ može biti deo nekog šireg geopolitičkog plana ali nije isključeno ni da je to tek njegova igra kupovine vremena na koju Rusija pristaje jer i sama kupuje vreme dok „kuva žabu“ u Ukrajini i na Zapadu.
Novinar i urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija ovako komentariše poslednje Trampove poteze, od dogovora o isporuci ruskog dizela preko poruka da Zelenski nije čovek za sporazum do odluke o suspenziji sankcija protiv Rusije predloženih od već pokojnog antiruskog jastreba Lindžija Grema, uz ocenu da to tek ukazuje da se „nešto iza nekih brda valja“.
Šta hoće Tramp
Nije ni čudo, dodaje naš sagovornik, što je Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicionu saradnju, tu Trampovu odluku nazvao istorijskim trenutkom i tačno objasnio da to nije samo dogovor o dizelu, već i zajednički veliki projekti na Arktiku i drugde.
„Ruski eksperti kažu da Trampa interesuje da Rusiju pokuša da odvoji od Kine ili da je barem u tom nadgornjavanju učini neutralnom, a treba mu i Severni morski put, i oslanac na ruske energente i retke metale. A sve milijarde koje on može da dobije na Ukrajini - to je sitniš.“
Bilbija zato ne isključuje da je sve, kako smatra i američki profesor Džon Miršajmer, prvi znak da počinje realizacija velikog tajnog geopolitičkog plana Trampa i Putina.
„S obzirom da se vidi ko negde tamo kmeči i ko je nezadovoljan povodom toga možda u tome i realno nečeg ima“, primećuje novinar a stanje u taboru nezadovoljnih objašnjava formulom ruskog politikologa Rostislava Iščenka:
„Što Ukrajina više teži na Zapad, u EU i NATO, to je u ubrzanijem procesu sopstvene degradacije a što više Evropa i onaj deo Zapada koji je mimo Trampa pomažu Ukrajinu, to sami više ulaze u proces degradacije.“
Na pitanje da li su, kako tvrde i pojedini zapadni mediji, odnosi Trampa i Zelenskog nikad gori, Bilbija kaže da je tu teško dati jednoznačan odgovor jer ostaje činjenica da Ukrajina u najbitnijim stvarima za vođenje rata potpuno zavisi od Amerike.
„To je tako nezavisno od toga da li američko oružje plaća Evropa ili Amerika daje gratis, na kredit, na poček… Nije tu samo Starlink Ilona Maska. To je Staršild i tu je Palantir koji na osnovu podataka projektuje trase za napade na ciljeve u dubini Rusije“, objašnjava on.
Trampu takođe odgovara, uveren je Bilbija, da se nastavlja igra sa američkom ulogom koju plaćaju Evropljani u Ukrajini, da se Rusija preko toga slabi, da se ukrajinski projekat održava i da što više ukrajinske teritorije ostane pod kontrolom Zapada kad se sve upakuje u neke mirovne celofane.
„I on to radi vrlo surovo. Ja pretpostavljam da Moskva pristaje na tu njegovu igru i ne smeta mu u tome jer joj to omogućava vreme da se Specijalna vojna operacija nastavi onoliko dugo koliko je Rusiji potrebno da ostvari svoje ciljeve… Mogu Rusi sad da Trampu učine neki plezir i da otvore neke pregovore povodom Ukrajine. Ali Lavrov govori javno: budu li pregovori, Specijalna operacija će trajati do završetka pregovora.“
Evropa ne može bez tvrde moći Amerike
Politikolog Mihajlo Savić objašnjava burno negodovanje Evrope na Trampove poslednje odluke, podsećajući da je ovo već treća takva situacija: prva je svađa Trampa i Zelenskog u Beloj kući u februaru 2025, drugi put se to desilo nakon sastanka Putina i Trampa u Enkoridžu i sad treći put.
„Što se tiče kritika iz Evrope, to često zvuči polunerazumno, često apsolutno rusofobno, često čak i kontradiktorno po interese njihovih država. Ali moramo da razumemo da oni funkcionišu u modelu gde smatraju da je jedini način da njihov sistem preživi, ne oni kao individue, već oni kao određena elitna politička grupa u Evropi, da SAD i dalje investiraju veliki deo svoje meke i tvrde moći u Evropu. Zato je njima bitno da po svaku cenu zadrže što veći uticaj Amerike“, navodi naš sagovornik.
Za tu grupu evropskih lidera, prema mišljenju Savića, to je i pitanje preživljavanja - i njih lično, i centrističkog neoliberanog sistema koji je zaostavština posthladnoratovskog unipolarnog sveta kada je Amerika dominirala i kada su te kvazitehnokrate uspele da nametnu mišljenje da su oni jedini mogući izbor, čak i na morannom planu.
Kao jedan od problema on vidi pomoć koju u ometanju Trampovih mirovnih planova ti evropski krugovi imaju unutar Amerike, ne samo od demokrata već i u republikanskim redovima, uključujući državnog sekretara Marka Rubija.
„U tome i jeste problem. Ne radi se samo o nekom delu duboke države, pa mi ne znamo ko su ti ljudi. Doskora smo imali njihovog primarnog predstavnika Lindžija Grema, koji je rekao 2016. da bude li Tramp postao predsednik uništiće Republikansku stranku, ali 2025. i 2026. smo mogli konstantno da ih vidimo zajedno… To što je on preminuo ništa suštinski ne rešava. Zato što je šef američke spoljne politike Marko Rubio iz istog ešalona ljudi“, konstatuje Savić.
Kuvanje zapadne žabe
Bilbija ocenjuje kao apsurdno ponašanje Evropljana koji ulažu ogromnu energiju u ometanje Trampovih mirovnih napora u trenutku kad niz evropskih zemalja potresa talas nasilnih protesta i dodaje:
„Neka se oni u tome zapetljavaju i na toj svojoj vatri na kojoj su mislili da su je potpalili pod nogama svojih protivnika vani, neka sad sami gore. Ne mislim da to treba da budu inkvizicijske lomače, ali sami su sve to zamesili, pa nek se sami u tom svom kotlu i kuvaju.“
S druge strane, kako primećuje novinar, Putin i sa Trampom i sa Evropljanima igra igru kuvanja žabe.
„Za Putina je u ovom slučaju i Evropa, i NATO, i Amerika žaba koju on kuva. On im kaže, obustavite svaku vojnu pomoć i podršku Ukrajini, pa onda možemo da pregovoramo. I tako im polako otkida komad po komad hegemonije, a Ameriku dovodi u situaciju da se mora vratiti na svoj kontinent, u svoju hemisferu i da na kraju mora da pristane da se ono što Rusija uradi sa Ukrajinom, u Ukrajini i povodom Ukrajine, međunarodno legalizuje – dakle, kroz odluku UN i potpisane sporazume“, veruje naš sagovornik.
Šanse za Jaltu-2
Na pitanje da li je moguć neki dogovor o Ukrajini kad se Putin i Tramp u novembru sastanu na samitu APEK-a u Šangaju čiji će domaćin biti Si Đinping ili na sastanku G20 u decembru u Majamiju Bilbija kaže da su šanse za to mršave.
„Prvo nije sigurno da će Putin ići u Majami i ne vidim nikakav poseban razlog da on na taj skup ide. A nijedan veliki špil karata još uvek nije otvoren. Tramp čak i kad bi nešto iskreno hteo što ne bi bilo po volji Kijevu, Zelenskom, onima iz Evrope koji ga podržavaju, pa i iz Amerike, on nema ni vremena, ni snage da to izvede. Ne govori se slučajno da treba Evropa da bude spremna da li za rat ili u svakom slučaju, da se do tada naoružava 2029-2030. Zašto tada? Pa novi predsednik Amerike preuzima vlast u januaru 2029. a Vladimiru Putinu sadašnji mandat ističe 2030. Zato ne verujem da je išta zrelo za recimo makar neko predvorje Jalte dva.“
Savić kaže da sve direktno zavisi od šansi da se zaustavi rat:
„Ukoliko se Tramp zaista uplaši i zaista dozvoli sebi da kaže - ja ću ozbiljno izgubiti sledeće izbore i brzo moram da uradim nešto popularno, možda će mu pasti na pamet, a šanse za to su nekih pet odsto, da kaže Ukrajincima: ja znam da tehnički kao predsednik Amerike imam sposobnost da vas nateram da pristanete na ruske zahteve. Ja ću sada da prestanem da vam pomažem, zabraniću da oružje iz Amerike stiže do vas, zabraniću da bilo kako koristite Staršild i zaustaviću bilo kakvo prebacivanje informacija. U tom trenutku, a Zelenski je bukvalno to rekao, ukoliko Tramp to uradi, Ukrajina će kapitulirati.“
Pogledajte i:
