Srbi pretrpeli tri genocida, Zapad bi sad da ih optuži da su genocidni – i da ih izbriše sa Kosmeta
19:01 22.10.2026 (Osveženo: 19:37 22.10.2026)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Zapad pokušava da optuži srpski narod, koji je teško stradao od genocida u Evropi, da je i sam genocidan, što predstavlja veliku nepravdu i paradoks. Srbi su u 20. veku pretrpeli tri genocida – u I i II svetskom ratu i tokom ratova u Jugoslaviji, dok su danas na Kosovu i Metohiji izloženi pritiscima čiji je cilj brisanje tragova njihovog postojanja.
Ove ocene iznete su na drugoj međunarodnoj konferenciji pod nazivom „Genocid nad slovenskim narodima u dvadesetom veku“, koja je održana u Ruskom domu u Beogradu u organizaciji neprofitnog Centra za javnu i medijsku saradnju „Evropa“ iz Moskve, ruskog časopisa „Međunarodni život“, kao i Odbora za zaštitu Kosova i Metohije.
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko ukazao je na potrebu da se stradanje slovenskih naroda proučava ne samo u kontekstu dva svetska rata već i kroz širu istorijsku perspektivu. Posebnu pažnju posvetio je stradanju Srba, ocenama o dešavanjima u Donbasu i, kako je rekao, nastojanjima Zapada da prikrije sopstvenu odgovornost za zločine nad slovenskim stanovništvom.
Proširiti istorijski okvir istraživanja
Prema ambasadorovim rečima, istraživanja genocida nad Slovenima ne bi trebalo da se zaustave na XX veku, već bi trebalo da obuhvate i ranije periode, budući da, kako je ocenio, pritisci i progoni slovenskih naroda imaju dublje istorijske korene.
„Mnogo toga još treba da se razmotri kada je reč o Prvom svetskom ratu i njegovim posledicama, o stradanju Srba i drugih slovenskih naroda. Treba govoriti i o prvim koncentracionim logorima koji su stvarani za slovensko stanovništvo, kao i o Drugom svetskom ratu i blokadi Lenjingrada, što predstavlja primere otvorenog genocida ili zločina sa jasnim genocidnim obeležjima“, rekao je Bocan-Harčenko.
On je dodao da bi buduće konferencije trebalo da prošire vremenski okvir istraživanja i na periode pre XX veka.
„Nadam se da ćemo u budućnosti uspeti da proširimo hronologiju ovih istraživanja, jer pritisci na slovenske narode nisu počeli u XXveku. Ta istorija seže i dalje u prošlost, a, nažalost, ni u XXI veku nismo svedoci njenog okončanja“, poručio je ruski ambasador.
Donbas i opasnost od dehumanizacije stanovništva
Govoreći o savremenim sukobima, Bocan-Harčenko je ocenio i da pojedini događaji u Donbasu imaju obeležja genocida i posebno je ukazao na izjave kojima se pravi razlika između naroda i pojedinaca koji mu pripadaju. Takva retorika, kaže on, opasan je početak dehumanizacije.
„Kada se govori o tome da postoji ukrajinski narod, ali da istovremeno postoje i nekakve ‘jedinke’, to nije samo pitanje formulacije. Takve izjave, po mom mišljenju, predstavljaju početak procesa u kojem se ljudi lišavaju svog identiteta i posmatraju kao nešto što se može izdvojiti iz zajednice“, rekao je Bocan-Harčenko.
On je ocenio da se upravo takvim postupcima stvaraju preduslovi za opravdavanje nasilja nad određenim stanovništvom.
„Dehumanizacija je početna tačka. Najpre se određena grupa ljudi predstavlja kao nešto što nije ravnopravno sa ostalima, kao nešto što ne pripada zajednici. Posle toga mogu da uslede postupci usmereni na uništavanje stanovništva i njegovog identiteta. Zato je važno da se o takvim pojavama govori i da se one proučavaju“, istakao je ruski ambasador.
Galuzin: Zapad želi da sačuva dominaciju i izbriše identitete
U pisanoj poruci koju je pročitao Bocan-Harčenko, zamenik šefa ruske diplomatije Mihail Galuzin podsetio je da su slovenski narodi više puta bili žrtve spoljne agresije, izdvajajući Srbiju tokom Prvog svetskog rata.
„Posebno teško je bilo Srbiji tokom Prvog svetskog rata, kada se našla na ivici opstanka“, navedeno je u Galuzinovoj poruci.
On je ukazao na misli ruskog filozofa Nikolaja Danilevskog koji je pisao o tome da Evropa Rusiju i Slovene ne doživljava kao deo sopstvenog sveta, već kao tuđe i nesvodive na njene obrasce.
„Zapadne zemlje i danas pokušavaju da sačuvaju svoju dominaciju, unište nezavisne centre moći i izbrišu identitete pod zastavom takozvanih evropskih vrednosti“, navodi se u poruci.
Paradoksalne zapadne optužbe protiv Srba
Bocan-Harčenko se saglasio s ocenom da su Srbi tokom više vekova bili izloženi pritiscima i postupcima koji su, kako je naveo, u svojoj suštini imali obeležja genocida. Kao posebno teške periode izdvojio je Prvi i Drugi svetski rat.
„Srpski narod zaslužuje posebnu pažnju, jer se tokom više vekova suočavao sa pritiscima i postupcima koji su, u suštini, predstavljali genocid. Govorimo o tome kao o de fakto genocidu, kako u Prvom, tako i u Drugom svetskom ratu. To stradanje mora da bude predmet ozbiljnog istorijskog proučavanja“, rekao je ambasador.
On je ukazao i na paradoks da na Zapadu pokušavaju da srpski narod, koji je u novijoj istoriji bio žrtva teških zločina predstave kao genocidan.
„Postoji velika nepravda i paradoks u tome što Zapad pokušava da optuži srpski narod, koji je u Evropi teško stradao od genocida, da je i sam genocidan. To je, po mom mišljenju, pokušaj da se prikrije genocidni karakter postupaka Zapada i njegovo delovanje protiv slovenskog stanovništva“, rekao je ruski ambasador.
Tri genocida nad Srbima u XX veku
Prema rečima istoričara i člana Odbora za odbranu Kosova i Metohije, dr Miloša Kovića, Srbi su u XX veku pretrpeli tri genocida: tokom Prvog svetskog rata, u Drugom svetskom ratu i u ratovima tokom razbijanja Jugoslavije. Prema njegovoj oceni, posledice tih procesa prisutne su i danas, naročito na Kosovu i Metohiji, ali i u položaju srpskog stanovništva u drugim delovima regiona.
Ković je uzroke istorijskog neprijateljstva prema Srbima i drugim slovenskim narodima tražio u procesima koji su se razvijali vekovima. Kao važne činioce izdvojio je etničke i rasne predrasude, versku netrpeljivost i rusofobiju.
„Da bismo odgovorili na pitanje porekla i uzroka genocida nad Slovenima i Srbima, treba se vratiti u Srednji vek, u vreme nemačkog uništavanja i asimilacije Polapskih Slovena. Tu se vide dva faktora koji ostaju prisutni sve do današnjih dana: etnički i rasni prezir Germana prema Slovenima i verska mržnja prema onima koji su smatrani pripadnicima pogrešne vere“, rekao je Ković.
On je ocenio da su rasne teorije XIX veka dale ideološko opravdanje hijerarhijskom shvatanju naroda i težnjama pojedinih evropskih sila ka političkoj dominaciji. Posebno je govorio o tome kako su Srbi zbog pravoslavne vere, slovenskog porekla i veza sa Rusijom posmatrani u evropskim prestonicama.
„Srbe su zbog vere, slovenstva i pomoći koju im je pružala Rusija u borbi za stvaranje sopstvene države i nacionalno oslobođenje, u Londonu, Parizu, Beču i Berlinu videli kao „male Ruse“, kao večite prethodnice ruskih kozaka u njihovom pohodu ka južnim morima. Sve što nisu smeli ili mogli da urade Rusima, radili su Srbima“, rekao je Ković.
Kosovo i Metohija: mesto gde genocid nad Srbima i dalje traje
Govoreći o Prvom i Drugom svetskom ratu, Ković ističe masovne zločine austrougarskih snaga nad srpskim civilima i zarobljenicima, kao i zločine ustaškog režima u NDH, posebno u logorima Jasenovac i Jadovno. Prema njegovim rečima, stradanja su pratili progoni i pokušaji uništavanja srpskog nacionalnog i verskog identiteta.
Što se položaja Srba na Kosovu i Metohiji tiče, Ković je ukazao na hapšenja, pritiske na srpske institucije, bezbednosne probleme i ugrožavanje kulturnog i verskog nasleđa.
„Danas Srbe na Kosovu i Metohiji gotovo svakodnevno hapse, osuđuju u sudskim procesima koje smatramo montiranim, privode i ponižavaju, ukidaju im nacionalne ustanove i osnovne uslove za život. Oni žive u getu, u svakodnevnoj brizi za fizičku bezbednost svoje dece“, rekao je Ković.
On je upozorio i na ugroženost srpskih svetinja i grobalja.
„One srpske svetinje i spomenici kulture koji nisu uništeni proglašavaju se za albansko nasleđe. Na Kosovu i Metohiji gotovo da nema srpskog groblja koje nije oštećeno ili uništeno. Cilj je izbrisati sve tragove postojanja srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji“, istakao je on.
Problemi sa asimilacijom i ostvarivanjem prava Srba javljaju se i u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, dodao je Ković.
Prema njegovim rečima, proučavanje istorijskih stradanja ne sme da podstiče mržnju prema drugim narodima, već da doprinese razumevanju prošlosti i sprečavanju novih zločina.
„Proučavanje ove teme nema samo akademski značaj. Neophodno je da narod koji je pretrpeo genocid postane svestan onoga što se dogodilo. Cilj ne sme biti mržnja, niti udaranje žiga kolektivnim pripadnicima drugih naroda. Zlo se mora poznati i zaustaviti, jer Srbi, kao i drugi narodi, imaju pravo da se od njega odbrane i sačuvaju“, zaključio je Ković.
Na drugoj međunarodnoj konferenciji posvećenoj pitanju genocida nad slovenskim narodima u dvadesetom veku, koja se održava u Ruskom domu, učestvuju političari i naučnici iz Srbije, Rusije, Crne Gore, Republike Srpske, Belorusije, Slovačke, Češke, Rumunije i Bugarske.
