https://lat.sputnikportal.rs/20261022/rusija-i-sad-traze-izlaz-evropa-sabotira-da-li-je-ovo-poslednja-ratna-zima-olivera-ikodinovic-1204833043.html
Rusija i SAD traže izlaz, Evropa sabotira: Da li je ovo poslednja ratna zima
Rusija i SAD traže izlaz, Evropa sabotira: Da li je ovo poslednja ratna zima
Sputnik Srbija
Rusija i SAD mogle bi da odigraju presudnu ulogu u okončanju rata u Ukrajini. Mir je blizu, s 80 odsto sigurnosti smatram da bi predstojeća zima mogla da bude... 22.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-22T22:25+0200
2026-10-22T22:25+0200
2026-10-22T22:25+0200
rusija
rusija
rusija – politika
svet
svet – politika
analize i mišljenja
evropska unija (eu)
sad
mirovni pregovori
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/0c/1196802808_0:286:2912:1923_1920x0_80_0_0_406e388bb31eb7a05066597d11748e73.jpg
Evropa bi, ukoliko ostane po strani tokom donošenja ključnih geopolitičkih odluka, uključila tek u posleratno uređenje i obnovu evropskog prostora.On smatra da Evropa trenutno, insistirajući na nastavku rata i opstruisanju mirovnih inicijativa, rizikuje da ostane „ispod pregovaračkog stola“ dok Rusija i SAD traže rešenje za sukob u Ukrajini, jer evropski lideri svojom politikom sami sebe isključuju iz procesa mogućeg mirovnog rešenja.Stankevič je ovu ocenu izneo povodom saznanja zapadnih medija da Evropska unija razmatra ko će voditi direktne pregovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.Među mogućim predstavnicima razmatraju se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, dok deo diplomata smatra da bi predsednik Finske Aleksandar Stub bio pogodniji kandidat.Stankevič ističe da je pre izbora predstavnika za eventualne pregovore c Moskvom neophodno da Evropa najpre usaglasi konkretan mirovni plan i definiše poruke koje želi da uputi Rusiji. Bez jasne pregovaračke platforme, smatra on, rasprave o tome ko bi trebalo da predstavlja Evropu su neproduktivne.Kada je reč o mogućim pregovaračima, on ocenjuje da Ursula fon der Lajen, Kaja Kalas i Antonio Košta nisu najpogodniji za tu ulogu.On ukazuje da Finska unutar EU nema dovoljnu težinu da bi sopstveni politički kurs mogla da prenese na ostatak Evrope.„Zato bih, ako tražimo čoveka koji bi u ovom trenutku mogao da vaskrsne evropsku mirovnu diplomatiju iz ruševina i pepela, mogao da pomenem, recimo, Franka-Valtera Štajnmajera, predsednika Nemačke. On je svojevremeno prilično uspešno sprovodio realističnu politiku u odnosima između Nemačke i Rusije. Evropa danas u veoma velikoj meri zavisi upravo od Nemačke. To je jedina evropska privreda koja je danas sposobna za stvarni razvoj, jedina zemlja koja raspolaže finansijskim sredstvima i sposobna je da finansira neki razuman razvoj evropske ekonomije. Zato bi uključivanje Nemačke imalo veliki značaj, jer Nemačka može ne samo da iznese svoj stav, već i da utiče na njegovo sprovođenje. Dakle, nekakav političar poput Franka-Valtera Štajnmajera, po mom mišljenju, mogao bi upravo sada da odigra pozitivnu ulogu“, smatra Stankevič.On podvlači da Evropa najpre mora da usaglasi zajednički mirovni plan koji je realističan i ostvariv, jer je u suprotnom besmisleno razmatrati ko bi je predstavljao u pregovorima sa Rusijom.Evropa podriva mirovne inicijativeStankevič smatra da su evropski lideri ponovo otvorili pitanje pregovora sa Kremljom jer suočeni sa sve težom situacijom u Ukrajini i promenom američke politike, te strahuju da bi mogli da ostanu izvan ključnih dogovora o okončanju rata. Kao dva glavna „okidača“ izdvaja iscrpljenost Ukrajine, koja bi, prema njegovoj proceni, tokom zime mogla da doživi ozbiljan sistemski kolaps državnog i privrednog sistema, i nastojanje Donalda Trampa da sa Rusijom pronađe način za okončanje sukoba, bez presudnog oslanjanja na stavove ukrajinskog rukovodstva.„Sjedinjene Američke Države, kao najmoćnija zapadna država, očigledno se okreću strateškom dijalogu i saradnji sa Rusijom, a aktuelni američki predsednik Donald Tramp očigledno traži način da zajedno sa Rusijom okonča sukob u Ukrajini. On više ne obraća naročito pažnju na to šta o tome misli ili govori Vladimir Zelenski. Evropa, međutim, ostaje po strani, kao posmatrač. Njen stav je toliko odvojen od realnosti da ga je besmisleno čak i razmatrati. Nemoguće je pozvati bilo kog evropskog predstavnika na neki forum, jer Evropa dolazi sa namerom da podriva svaki pregovarački proces. Drugim rečima, Evropa je i dalje odlučna da osigura da se rat nastavi. Zbog toga ostaje van tokova“, kaže Stankevič.On ocenjuje da evropski lideri sve više uviđaju da ih politika usmerena na nastavak rata i sabotiranje mirovnih inicijativa udaljava od procesa rešavanja sukoba, do kojeg može doći i bez njihovog učešća.Stankevič smatra da bi Evropa, ukoliko zaista želi da pokrene ozbiljan dijalog sa Moskvom, trebalo da podrži napore Donalda Trampa za okončanje rata i prihvati realističan pristup rešavanju sukoba. To, prema njegovoj oceni, podrazumeva priznavanje ukrajinskog poraza, utvrđivanje ishoda rata uz uvažavanje ključnih ruskih zahteva i otvaranje ozbiljnih razgovora o njima.„Pored toga, Evropa mora da se pomiri sa činjenicom da će posle ovog vojnog sukoba morati da odustane od politike izolacije Rusije i da pronađe način za saradnju sa Rusijom u posleratnom periodu. Takva realistična i trezvena razmišljanja moraju da počnu na državnom nivou u Evropi. Na ekspertskom nivou ona se već odavno vode, ali na državnom nivou i dalje se nastavlja politika samoubilačke samoizolacije aktuelnih evropskih elita“, ocenjuje ekspert.Odgovarajući na pitanje da li je ova inicijativa početak stvarnog diplomatskog zaokreta Evrope ili pokušaj da se prikrije gubitak evropskog političkog uticaja, sagovornik ocenjuje da bi promena evropskog kursa ka realizmu i pragmatizmu mogla da usledi tek nakon političkih promena u vodećim evropskim državama. Smatra da je Đorđa Meloni izgubila priliku da predvodi takav zaokret, dok bi eventualna pobeda Marin le Pen na izborima u Francuskoj mogla da označi početak promene evropske politike. Kao dodatnu mogućnost za preokret navodi prevremene izbore u Nemačkoj, koji bi mogli da dovedu do promene vlasti i, prema njegovoj oceni, otvore put političkom „otrežnjenju i ozdravljenju“ Evrope.„Tako će, izgleda, morati da se sačekaju izbori u Francuskoj, u aprilu sledeće godine. Ako pobedi Marin le Pen ona će biti prva u Evropi koja će reći: ‘Dosta je bilo ratnog ludila, okrećemo se realnosti i istinskom evropskom preporodu’“, smatra ekspert.Uloga Evrope u posleratnom perioduNa pitanje može li Evropa uopšte da nastupi jedinstveno prema Moskvi i Putinu kada su njene članice duboko podeljene oko Rusije, Ukrajine i načina okončanja rata, Stankevič ocenjuje da jedinstveni front u Evropi po ovim pitanjima nije moguć.Ključnu ulogu u eventualnoj promeni evropskog kursa, prema njegovoj oceni, imaju Nemačka i Francuska, osnivači Evropske unije i dve vodeće evropske države. On smatra da bi zaokret Berlina i Pariza mogao da podstakne i Italiju da im se pridruži. Ukoliko bi te tri zemlje promenile pristup, očekuje da bi im se postepeno pridružile i prilagodile i ostale članice EU, nastojeći da sačuvaju prednosti koje im donosi članstvo u Uniji.Stankevič zaključuje da Rusija i SAD mogu da odigraju presudnu ulogu u okončanju sukoba u Ukrajini, uključujući i promenu političkog rukovodstva u Kijevu, jer „bez smene vlasti u toj zemlji nikakav napredak ka miru u Ukrajini nije moguć“, dok će Evropa, ipak, biti neophodna u definisanju posleratnog statusa Ukrajine, njenih granica i mesta u evropskom poretku.Stankevič zaključuje da Evropa trenutno nema političko rukovodstvo sposobno da ponudi konstruktivan plan za rešavanje sukoba, ali očekuje da bi promene mogle da uslede već naredne godine.
https://lat.sputnikportal.rs/20261021/zelenski-treba-da-dodje-u-moskvu-i-potpise-kapitulaciju-rusija-olivera-ikodinovic-1204756913.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, analize i mišljenja, evropska unija (eu), sad, mirovni pregovori, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, vladimir putin, donald tramp, vladimir zelenski
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, analize i mišljenja, evropska unija (eu), sad, mirovni pregovori, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, vladimir putin, donald tramp, vladimir zelenski
Rusija i SAD traže izlaz, Evropa sabotira: Da li je ovo poslednja ratna zima
Rusija i SAD mogle bi da odigraju presudnu ulogu u okončanju rata u Ukrajini. Mir je blizu, s 80 odsto sigurnosti smatram da bi predstojeća zima mogla da bude poslednja ratna zima za Ukrajinu i Evropu, kaže sovjetski i ruski političar i politikolog Sergej Stankevič.
Evropa bi, ukoliko ostane po strani tokom donošenja ključnih geopolitičkih odluka, uključila tek u posleratno uređenje i obnovu evropskog prostora.
On smatra da Evropa trenutno, insistirajući na nastavku rata i opstruisanju mirovnih inicijativa, rizikuje da ostane „ispod pregovaračkog stola“ dok Rusija i SAD traže rešenje za sukob u Ukrajini, jer evropski lideri svojom politikom sami sebe isključuju iz procesa mogućeg mirovnog rešenja.
Među mogućim predstavnicima razmatraju se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, dok deo diplomata smatra da bi predsednik Finske Aleksandar Stub bio pogodniji kandidat.
Stankevič ističe da je pre izbora predstavnika za eventualne pregovore c Moskvom neophodno da Evropa najpre usaglasi konkretan mirovni plan i definiše poruke koje želi da uputi Rusiji. Bez jasne pregovaračke platforme, smatra on, rasprave o tome ko bi trebalo da predstavlja Evropu su neproduktivne.
Kada je reč o mogućim pregovaračima, on ocenjuje da Ursula fon der Lajen, Kaja Kalas i Antonio Košta nisu najpogodniji za tu ulogu.
„Što se tiče ličnosti koje se pominju teško da bi Ursula fon der Lajen ili Kaja Kalas mogle da postignu bilo šta pozitivno u pregovorima sa Moskvom. Ni Antonio Košta se nije istakao nekim značajnim diplomatskim dostignućima. Što se tiče Stuba, predsednika Finske, on je pogodniji za tu ulogu, između ostalog i zbog pozitivnog iskustva u razvoju finskih odnosa sa Rusijom nakon Drugog svetskog rata. To nasleđe bi moglo ponovo da se aktuelizuje. Ono bi odgovaralo i Ukrajini, ali pod uslovom da Stub zaista nastupi sa tih pozicija“, ocenjuje Stankevič.
On ukazuje da Finska unutar EU nema dovoljnu težinu da bi sopstveni politički kurs mogla da prenese na ostatak Evrope.
„Zato bih, ako tražimo čoveka koji bi u ovom trenutku mogao da vaskrsne evropsku mirovnu diplomatiju iz ruševina i pepela, mogao da pomenem, recimo, Franka-Valtera Štajnmajera, predsednika Nemačke. On je svojevremeno prilično uspešno sprovodio realističnu politiku u odnosima između Nemačke i Rusije. Evropa danas u veoma velikoj meri zavisi upravo od Nemačke. To je jedina evropska privreda koja je danas sposobna za stvarni razvoj, jedina zemlja koja raspolaže finansijskim sredstvima i sposobna je da finansira neki razuman razvoj evropske ekonomije. Zato bi uključivanje Nemačke imalo veliki značaj, jer Nemačka može ne samo da iznese svoj stav, već i da utiče na njegovo sprovođenje. Dakle, nekakav političar poput Franka-Valtera Štajnmajera, po mom mišljenju, mogao bi upravo sada da odigra pozitivnu ulogu“, smatra Stankevič.
On podvlači da Evropa najpre mora da usaglasi zajednički mirovni plan koji je realističan i ostvariv, jer je u suprotnom besmisleno razmatrati ko bi je predstavljao u pregovorima sa Rusijom.
Evropa podriva mirovne inicijative
Stankevič smatra da su evropski lideri ponovo otvorili pitanje pregovora sa Kremljom jer suočeni sa sve težom situacijom u Ukrajini i promenom američke politike, te strahuju da bi mogli da ostanu izvan ključnih dogovora o okončanju rata. Kao dva glavna „okidača“ izdvaja iscrpljenost Ukrajine, koja bi, prema njegovoj proceni, tokom zime mogla da doživi ozbiljan sistemski kolaps državnog i privrednog sistema, i nastojanje Donalda Trampa da sa Rusijom pronađe način za okončanje sukoba, bez presudnog oslanjanja na stavove ukrajinskog rukovodstva.
„Sjedinjene Američke Države, kao najmoćnija zapadna država, očigledno se okreću strateškom dijalogu i saradnji sa Rusijom, a aktuelni američki predsednik Donald Tramp očigledno traži način da zajedno sa Rusijom okonča sukob u Ukrajini. On više ne obraća naročito pažnju na to šta o tome misli ili govori Vladimir Zelenski. Evropa, međutim, ostaje po strani, kao posmatrač. Njen stav je toliko odvojen od realnosti da ga je besmisleno čak i razmatrati. Nemoguće je pozvati bilo kog evropskog predstavnika na neki forum, jer Evropa dolazi sa namerom da podriva svaki pregovarački proces. Drugim rečima, Evropa je i dalje odlučna da osigura da se rat nastavi. Zbog toga ostaje van tokova“, kaže Stankevič.
On ocenjuje da
evropski lideri sve više uviđaju da ih politika usmerena na
nastavak rata i sabotiranje mirovnih inicijativa udaljava od procesa rešavanja sukoba, do kojeg može doći i bez njihovog učešća.
Stankevič smatra da bi Evropa, ukoliko zaista želi da pokrene ozbiljan dijalog sa Moskvom, trebalo da podrži napore Donalda Trampa za okončanje rata i prihvati realističan pristup rešavanju sukoba. To, prema njegovoj oceni, podrazumeva priznavanje ukrajinskog poraza, utvrđivanje ishoda rata uz uvažavanje ključnih ruskih zahteva i otvaranje ozbiljnih razgovora o njima.
„Pored toga, Evropa mora da se pomiri sa činjenicom da će posle ovog vojnog sukoba morati da odustane od politike izolacije Rusije i da pronađe način za saradnju sa Rusijom u posleratnom periodu. Takva realistična i trezvena razmišljanja moraju da počnu na državnom nivou u Evropi. Na ekspertskom nivou ona se već odavno vode, ali na državnom nivou i dalje se nastavlja politika samoubilačke samoizolacije aktuelnih evropskih elita“, ocenjuje ekspert.
Odgovarajući na pitanje da li je ova inicijativa početak stvarnog diplomatskog zaokreta Evrope ili pokušaj da se prikrije gubitak evropskog političkog uticaja, sagovornik ocenjuje da bi promena evropskog kursa ka realizmu i pragmatizmu mogla da usledi tek nakon političkih promena u vodećim evropskim državama. Smatra da je Đorđa Meloni izgubila priliku da predvodi takav zaokret, dok bi eventualna pobeda Marin le Pen na izborima u Francuskoj mogla da označi početak promene evropske politike. Kao dodatnu mogućnost za preokret navodi prevremene izbore u Nemačkoj, koji bi mogli da dovedu do promene vlasti i, prema njegovoj oceni, otvore put političkom „otrežnjenju i ozdravljenju“ Evrope.
„Tako će, izgleda, morati da se sačekaju izbori u Francuskoj, u aprilu sledeće godine. Ako pobedi Marin le Pen ona će biti prva u Evropi koja će reći: ‘Dosta je bilo ratnog ludila, okrećemo se realnosti i istinskom evropskom preporodu’“, smatra ekspert.
Uloga Evrope u posleratnom periodu
Na pitanje može li Evropa uopšte da nastupi jedinstveno prema Moskvi i Putinu kada su njene članice duboko podeljene oko Rusije, Ukrajine i načina okončanja rata, Stankevič ocenjuje da jedinstveni front u Evropi po ovim pitanjima nije moguć.
Ključnu ulogu u eventualnoj promeni evropskog kursa, prema njegovoj oceni, imaju Nemačka i Francuska, osnivači Evropske unije i dve vodeće evropske države. On smatra da bi zaokret Berlina i Pariza mogao da podstakne i Italiju da im se pridruži. Ukoliko bi te tri zemlje promenile pristup, očekuje da bi im se postepeno pridružile i prilagodile i ostale članice EU, nastojeći da sačuvaju prednosti koje im donosi članstvo u Uniji.
Stankevič zaključuje da Rusija i SAD mogu da odigraju presudnu ulogu u okončanju sukoba u Ukrajini, uključujući i promenu političkog rukovodstva u Kijevu, jer „bez smene vlasti u toj zemlji nikakav napredak ka miru u Ukrajini nije moguć“, dok će Evropa, ipak, biti neophodna u definisanju posleratnog statusa Ukrajine, njenih granica i mesta u evropskom poretku.
„Ono što Rusija i Sjedinjene Države mogu zajedno da postignu jeste smena rukovodstva u Kijevu, kako bi se na vlasti našli ljudi sposobni da okončaju rat i stvore novu, posleratnu Ukrajinu. To je zadatak pre svega za SAD, ali i Rusija u tome može da bude saveznik. Što se tiče Evrope, sledeći korak je formalizacija novog imidža Ukrajine, uključujući nove granice i njen status u Evropi. Sve ovo treba razmotriti i formalizovati sa evropskim državama. Dakle, učešće Evrope je neizbežno. Pitanje je samo da li će se Evropa uključiti sada, dok se rešavaju geopolitička pitanja, ili tek kasnije, kada glavna pitanja budu rešena i kada ostane da se radi na posleratnoj obnovi evropskog prostora. Dakle, imamo jednu od te dve mogućnosti“, kaže ekspert.
Stankevič zaključuje da Evropa trenutno nema političko rukovodstvo sposobno da ponudi konstruktivan plan za rešavanje sukoba, ali očekuje da bi promene mogle da uslede već naredne godine.
