Nova analiza fosila baca senku na ono što smo znali o pojavi Homo erektusa /foto/
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Nova analiza fosila iz Južnoafričke Republike pomera pojavu našeg drevnog pretka, Homo erektusa (Homo erectusa), za gotovo 200.000 godina u prošlost.
Prema istraživanju, ova vrsta, poznata kao prvi hominin koji se prilagodio životu na tlu zahvaljujući dužim nogama i kraćim rukama, postojala je već pre dva miliona godina. Otkriće se zasniva na analizi fosila sa nalazišta Drimolen, dela kompleksa poznatog kao „Kolevka čovečanstva“.
Potvrda starosti vrste
Međunarodni tim istraživača u časopisu The Annals of Human Biology opisao je novi fosil odrasle jedinke Homo erectusa, označen kao DNH 127. „Ovaj rad dodatno potvrđuje da se vrsta prvi put pojavila u južnoj Africi pre dva miliona godina“, pojasnio je arheolog Džesi Martin sa Univerziteta La Trob u Australiji.
Iako ovo nije prvi put da se starost vrste pomera toliko unazad, prethodni dokaz bio je fragment lobanje deteta (DNH 134), što je otežavalo poređenja sa odraslim jedinkama. Novi fosil odraslog primerka stoga pruža znatno čvršću podlogu za ovu teoriju.
Istraživači su na nalazištu Drimolen Mejn Kvari pronašli više od 100 fosilnih fragmenata.
Suživot sa drugom vrstom hominina
Istraživanjem je analizirano ukupno 18 fosila sa nalazišta Drimolen. Naučnici su fizičkim karakteristikama kostiju identifikovali vrste, a geološkim tehnikama, uključujući radiometrijsko datiranje, odredili su njihovu starost. Uz fosil DNH 127, tim je još 14 fragmenata pripisao drugoj vrsti hominina, Paranthropus robustus.
18 nuevos fósiles de homininos publicados de Drimolen (Martin et al., 2026), de los que uno se asigna a Homo erectus, 14 a Paranthropus robustus y tres sin asignación específica. https://t.co/MXl0rqXauF
— Roberto Sáez (@robertosaezm) October 16, 2026
Reč je o daljem ljudskom srodniku koga su karakterisale snažne čeljusti i veliki zubi prilagođeni žvakanju tvrde hrane. Dok se kod Homo erectusa razvijao veći mozak i manji zubi, P. robustus je evoluirao u smeru još jačih mišića za žvakanje i većih zuba.
Evolucijska utrka za opstanak
Obe vrste delile su isti okruženje, a njihovi ostaci pronađeni su zajedno u pećini Drimolen. „Iako znamo da je loza Homo erectusa, koja vodi do nas, na kraju bila uspešna, pre dva miliona godina u Drimolenu je bilo deset puta više jedinki vrste P. robustus“, rekao je Martin. Nalazi fosila P. robustusa takođe potvrđuju tezu da se i ta vrsta s vremenom menjala.
U poređenju sa primercima sa drugih lokaliteta, ovi su bili krupniji i snažniji, a otkrivene su i dosad nepoznate varijacije u strukturi čeljusti. „Velik broj fosila iz Drimolena daje nam jedinstven uvid u mikroevolucijske promene koje su oblikovale ljudske pretke“, istakao je Martin.
Studija dodatno potvrđuje da je poreklo čoveka bilo složeno i da su različite vrste hominina živele istovremeno na istim područjima, umesto da su se jednostavno smenjivale jedna za drugom. Istraživači napominju da se radi o relativno malim fragmentima kostiju i da će biti potrebna dalja istraživanja kako bi se nalazi potvrdili.
S obzirom na bogatstvo nalazišta, naučnici se nadaju novim otkrićima koja bi mogla objasniti zašto je evolucijska linija P. robustusa izumrla, dok je Homo erectus preživeo i verovatno doveo do pojave modernog čoveka. „U tom se razdoblju činilo da naši preci imaju najmanje šanse za preživljavanje“, zaključio je Martin.
Pogledajte i:
