https://lat.sputnikportal.rs/20261021/zelenski-treba-da-dodje-u-moskvu-i-potpise-kapitulaciju-rusija-olivera-ikodinovic-1204756913.html
Zelenski treba da dođe u Moskvu i potpiše kapitulaciju
Zelenski treba da dođe u Moskvu i potpiše kapitulaciju
Sputnik Srbija
Sastanak Vladimira Zelenskog sa predstavnicima SAD, Norveške i Finske ne predstavlja korak ka miru, ocenjuje ruski politikolog Jurij Svetov, ukazujući da se, dok... 21.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-21T18:02+0200
2026-10-21T18:02+0200
2026-10-21T18:02+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet
sad
ukrajina
stiven vitkof
vladimir zelenski
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/15/1204768085_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_ec73ced5a9dd6f361b037424bd181257.jpg
Sastanak ukrajinskog lidera sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom u Oslu, uz učešće norveškog premijera Jonasa Gara Sterea i finskog predsednika Aleksandra Stuba, održan je u trenutku sve izraženijih nesuglasica između Zelenskog i Donalda Trampa oko uslova za okončanje rata u Ukrajini.Posle razgovora u Oslu sa Zelenskim i evropskim zvaničnicima, specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof nastavlja diplomatske aktivnosti u Rusiji, gde je planiran njegov susret sa Vladimirom Putinom, u nastojanju da se približe stavovi o okončanju rata u Ukrajini.„Zato je Vitkof sada doputovao u Sankt Peterburg Mislim da će se taj sastanak završiti onako kako smo već govorili, pre svega da Zelenski treba da dođe u Moskvu ako želi da se sastane sa Putinom, i drugo - treba razmisliti o čemu uopšte razgovarati. Drugim rečima, po našem mišljenju, on treba da dođe i potpiše kapitulaciju. On to ne želi da uradi“, ocenjuje ekspert.Svetov navodi da Evropa razmatra dva moguća scenarija za okončanje rata u Ukrajini. Prvi podrazumeva zamrzavanje sukoba duž postojeće linije fronta, uz garancije da Ukrajina neće postati članica NATO-a, dok bi prema drugom Kijev prepustio Rusiji ceo Donbas, a zauzvrat dobio mogućnost ulaska u Alijansu.„Dakle, ili se Ukrajina odriče Donbasa, a zatim ulazi u NATO, ili se ne odriče Donbasa, pa joj se u tom slučaju daju neke druge bezbednosne garancije. Dakle, ponovo se uopšte ne govori o tome da treba uzeti u obzir stav Rusije. Igraju neke druge igre“, kaže Svetov.Garancije po uzoru na član 5 NATO-aSvetov ocenjuje da Ukrajina nije spremna na konkretne ustupke radi okončanja rata, već da Kijev i njegovi zapadni saveznici nastavljaju da postavljaju uslove Rusiji. Prema njegovim rečima, takav pristup vodi u ćorsokak, jer se od Rusije očekuju konkretni potezi, dok su ustupci ukrajinske strane i dalje neizvesni.„Tramp to u određenoj meri i sam priznaje kada kaže da Zelenski mora da prihvati postojeće realnosti. Da je Zelenski pre dve godine pristao na ono što mu je Putin predlagao imao bi daleko manje gubitke. Ali, on na to ne pristaje. Zato od ovog sastanka u Oslu ne očekujem nikakve rezultate“, ističe Svetov.Na pitanje o predlozima koje je Zelenski izneo tokom sastanka, Svetov je ocenio da on nije ponudio ništa novo, već je ponovio ranije stavove.Zelenski je izjavio da su tokom razgovora sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom u Oslu razmatrani predlozi za različite formate prekida vatre, bezbednosne garancije za Ukrajinu i pitanja teritorija. Rekao da je Ukrajina spremna za pregovore i da je važno pokazati znake deeskalacije.Zelenski je rekao da su sa američkom stranom razmatrane bezbednosne garancije po uzoru na član 5 NATO-a o kolektivnoj odbrani, kao i mogućnost takozvanog modela „član 5 lajt“. Prema njegovim rečima, dokument sa različitim predlozima bezbednosnih garancija Vitkof bi trebalo da preda ruskoj strani, a odgovor se očekuje u roku od jednog dana.Govoreći o teritorijalnim pitanjima, Zelenski je naglasio da se o njima mora razgovarati na najvišem nivou. Ponovio je da je spreman za trilateralni sastanak sa ruskim i američkim predsednikom, ističući da se nijedno pitanje koje se tiče Ukrajine ne može rešavati bez njenog učešća.Svetov, međutim, oštro dovodi u pitanje moguće bezbednosne garancije za Ukrajinu po uzoru na član 5 NATO-a, ističući da se zapadni pregovarači usredsređuju isključivo na zaštitu Kijeva, dok ruski bezbednosni interesi ostaju u drugom planu.„Pitanje je zašto se sve vreme govori o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, a šta je sa bezbednosnim garancijama za Rusiju? Kako će one biti obezbeđene?! Iz toga proizlazi da bezbednost Rusije možemo da osiguramo isključivo sami. Te garancije vidimo u tome da Ukrajina neće postati članica NATO-a i da se evropske oružane snage ni na koji način neće mešati u situaciju u Ukrajini“, naglasio je Svetov.Putin, Tramp i Si pred teškim razgovorimaSvetov ocenjuje da sastanak u Oslu nije predstavljao korak ka miru, a „da li nas je udaljio od mira ili ne, tek će se videti“. Kao pokazatelj da mir nije blizu, naveo je da se i dalje razmatra evropska vojna pomoć Kijevu.Govoreći o daljem razvoju događaja, Svetov izdvaja tri ključne tačke koje bi mogle da utiču na narednu fazu diplomatskih aktivnosti - ishod razgovora Vladimira Putina sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom, izbore u SAD zakazane za 3. novembar i mogući trilateralni sastanak u Kini 18. i 19. novembra. Prema njegovoj oceni, upravo će ti događaji pokazati u kom pravcu će se dalje razvijati pregovori o okončanju rata u Ukrajini.Govoreći o mogućem trilateralnom sastanku u Kini, Svetov je naveo da se stavovi učesnika razlikuju u pogledu tema o kojima bi trebalo razgovarati.„Mi smo predložili da se razgovara o Ukrajini i međusobnoj saradnji. Kinezi kažu da treba razgovarati o izbegavanju carina i sankcija, a Tramp kaže: ‘Hajde da razgovaramo o tome kako da smanjimo količinu nuklearnog naoružanja'. Mi odgovaramo da ta tema nije na dnevnom redu. Kinezi kažu da nemaju toliko nuklearnog oružja da bi ga smanjivali. Zato ćemo za sada sačekati i videti šta će se dogoditi. Možda će već samo održavanje sastanka biti značajno, ali teško da će on doneti neke konkretne rezultate. Oni koji ovo nazivaju ‘Jalta 2’ duboko greše“, zaključio je Svetov.
https://lat.sputnikportal.rs/20261021/kremlj-rusiji-potreban-trajan-mir-u-ukrajini-a-ne-primirje--stav-moskve-ostaje-nepromenjen-1204744285.html
sad
ukrajina
norveška
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, sad, ukrajina, stiven vitkof, vladimir zelenski, norveška, finska, mirovni pregovori, vladimir putin
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, sad, ukrajina, stiven vitkof, vladimir zelenski, norveška, finska, mirovni pregovori, vladimir putin
Zelenski treba da dođe u Moskvu i potpiše kapitulaciju
Sastanak Vladimira Zelenskog sa predstavnicima SAD, Norveške i Finske ne predstavlja korak ka miru, ocenjuje ruski politikolog Jurij Svetov, ukazujući da se, dok se govori o uslovima za okončanje rata i bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, istovremeno traži dodatnih 70 milijardi dolara za njeno naoružavanje.
Sastanak ukrajinskog lidera sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom u Oslu, uz učešće norveškog premijera Jonasa Gara Sterea i finskog predsednika Aleksandra Stuba, održan je u trenutku sve izraženijih nesuglasica između Zelenskog i Donalda Trampa oko uslova za okončanje rata u Ukrajini.
„Pre svega, ono što je važno u vezi sa ovim sastankom jeste da se održao u Evropi i da su se pojavili Evropljani. Dakle, nisu se sastali samo Zelenski i Vitkof. Oni sve vreme nastoje da utiču na ove pregovore. Rekli su da su solidarni sa Ukrajinom i insistiraju na trilateralnom sastanku Putina, Trampa i Zelenskog. U suštini, oni se ne slažu sa predlozima Rusije, već situaciju tumače na sledeći način - Zelenski je na nešto pristao i sada ga u tome treba podržati. Mi smo na to odgovorili, Lavrov je rekao: ‘Saslušaćemo sve što imaju da kažu, ali sa naše strane neće biti nikakvih političkih ustupaka’“, kaže Svetov.
Posle razgovora u Oslu sa Zelenskim i evropskim zvaničnicima, specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof nastavlja diplomatske aktivnosti u Rusiji, gde je planiran njegov susret sa Vladimirom Putinom, u nastojanju da se približe stavovi o okončanju rata u Ukrajini.
„
Zato je Vitkof sada doputovao u Sankt Peterburg Mislim da će se taj sastanak završiti onako kako smo već govorili, pre svega da Zelenski treba da dođe u Moskvu ako želi da se sastane sa Putinom, i drugo - treba razmisliti o čemu uopšte razgovarati. Drugim rečima, po našem mišljenju, on
treba da dođe i potpiše kapitulaciju. On to ne želi da uradi“, ocenjuje ekspert.
Svetov navodi da Evropa razmatra dva moguća scenarija za okončanje rata u Ukrajini. Prvi podrazumeva zamrzavanje sukoba duž postojeće linije fronta, uz garancije da Ukrajina neće postati članica NATO-a, dok bi prema drugom Kijev prepustio Rusiji ceo Donbas, a zauzvrat dobio mogućnost ulaska u Alijansu.
„Dakle, ili se Ukrajina odriče Donbasa, a zatim ulazi u NATO, ili se ne odriče Donbasa, pa joj se u tom slučaju daju neke druge bezbednosne garancije. Dakle, ponovo se uopšte ne govori o tome da treba uzeti u obzir stav Rusije. Igraju neke druge igre“, kaže Svetov.
Garancije po uzoru na član 5 NATO-a
Svetov ocenjuje da Ukrajina nije spremna na konkretne ustupke radi okončanja rata, već da Kijev i njegovi zapadni saveznici nastavljaju da postavljaju uslove Rusiji. Prema njegovim rečima, takav pristup vodi u ćorsokak, jer se od Rusije očekuju konkretni potezi, dok su ustupci ukrajinske strane i dalje neizvesni.
„Tramp to u određenoj meri i sam priznaje kada kaže da Zelenski mora da prihvati postojeće realnosti. Da je Zelenski pre dve godine pristao na ono što mu je Putin predlagao imao bi daleko manje gubitke. Ali, on na to ne pristaje. Zato od ovog sastanka u Oslu ne očekujem nikakve rezultate“, ističe Svetov.
Na
pitanje o predlozima koje je Zelenski izneo tokom sastanka, Svetov je ocenio da on nije ponudio ništa novo, već je ponovio ranije stavove.
„Isti su predlozi kao i ranije - rat mora da se zaustavi, mora da dođe do primirja. Amerikanci treba hitno da isporuče rakete Ukrajini, a Evropljani da daju novac. On je govorio o svojim zahtevima, a ne o miru“, ocenio je ekspert.
Zelenski je izjavio da su tokom razgovora sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom u Oslu razmatrani predlozi za različite formate prekida vatre, bezbednosne garancije za Ukrajinu i pitanja teritorija. Rekao da je Ukrajina spremna za pregovore i da je važno pokazati znake deeskalacije.
Zelenski je rekao da su sa američkom stranom razmatrane bezbednosne garancije po uzoru na član 5 NATO-a o kolektivnoj odbrani, kao i mogućnost takozvanog modela „član 5 lajt“. Prema njegovim rečima, dokument sa različitim predlozima bezbednosnih garancija Vitkof bi trebalo da preda ruskoj strani, a odgovor se očekuje u roku od jednog dana.
Govoreći o teritorijalnim pitanjima, Zelenski je naglasio da se o njima mora razgovarati na najvišem nivou. Ponovio je da je spreman za trilateralni sastanak sa ruskim i američkim predsednikom, ističući da se nijedno pitanje koje se tiče Ukrajine ne može rešavati bez njenog učešća.
Svetov, međutim, oštro dovodi u pitanje moguće bezbednosne garancije za Ukrajinu po uzoru na član 5 NATO-a, ističući da se zapadni pregovarači usredsređuju isključivo na zaštitu Kijeva, dok ruski bezbednosni interesi ostaju u drugom planu.
„Pitanje je zašto se sve vreme govori o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, a šta je sa bezbednosnim garancijama za Rusiju? Kako će one biti obezbeđene?! Iz toga proizlazi da bezbednost Rusije možemo da osiguramo isključivo sami. Te garancije vidimo u tome da Ukrajina neće postati članica NATO-a i da se evropske oružane snage ni na koji način neće mešati u situaciju u Ukrajini“, naglasio je Svetov.
Putin, Tramp i Si pred teškim razgovorima
Svetov ocenjuje da sastanak u Oslu nije predstavljao korak ka miru, a „da li nas je udaljio od mira ili ne, tek će se videti“. Kao pokazatelj da mir nije blizu,
naveo je da se i dalje razmatra evropska vojna pomoć Kijevu.
Govoreći o daljem razvoju događaja, Svetov izdvaja tri ključne tačke koje bi mogle da utiču na narednu fazu diplomatskih aktivnosti - ishod razgovora Vladimira Putina sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom, izbore u SAD zakazane za 3. novembar i mogući trilateralni sastanak u Kini 18. i 19. novembra. Prema njegovoj oceni, upravo će ti događaji pokazati u kom pravcu će se dalje razvijati pregovori o okončanju rata u Ukrajini.
Govoreći o mogućem trilateralnom sastanku u Kini, Svetov je naveo da se stavovi učesnika razlikuju u pogledu tema o kojima bi trebalo razgovarati.
„Mi smo predložili da se razgovara o Ukrajini i međusobnoj saradnji. Kinezi kažu da treba razgovarati o izbegavanju carina i sankcija, a Tramp kaže: ‘Hajde da razgovaramo o tome kako da smanjimo količinu nuklearnog naoružanja'. Mi odgovaramo da ta tema nije na dnevnom redu. Kinezi kažu da nemaju toliko nuklearnog oružja da bi ga smanjivali. Zato ćemo za sada sačekati i videti šta će se dogoditi. Možda će već samo održavanje sastanka biti značajno, ali teško da će on doneti neke konkretne rezultate. Oni koji ovo nazivaju ‘Jalta 2’ duboko greše“, zaključio je Svetov.
