Više ruskog dizela — niže cene: Šta povratak Moskve znači za svetsko tržište
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Pratite nas
Povratak Rusije na izvozno tržište dizel-goriva već je doprineo padu cena na svetskim berzama za pet do šest odsto, a povećanje izvoza moglo bi da smanji deficit goriva, podstakne proizvodnju nafte i poveća prihode ruskog budžeta, izjavio je vodeći ekspert Finansijskog univerziteta i Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Igor Juškov.
Prema njegovim rečima, sama vest o dogovoru o isporukama ruskog dizel-goriva na svetsko tržište uticala je na pad cena, jer učesnici na berzama očekuju da će se ruske količine ponovo pojaviti na tržištu.
Juškov je podsetio da je Rusija do uvođenja zabrane izvoza bila drugi najveći svetski izvoznik dizel-goriva, posle Sjedinjenih Američkih Država, dok je Saudijska Arabija zauzimala treće mesto. Četvrto mesto zauzima Indija, koja prerađuje pre svega rusku naftu i izvozi dobijeno dizel-gorivo, dodao je on.
Zato je jasno da redovan rad ruskih rafinerija i povratak velikom obimu izvoza snažno utiču na svetsko tržište, ukazao je ekspert.
Kako je naveo, kritičari ovog dogovora ističu da je potrošnja dizel-goriva u SAD mnogo veća od količina koje Rusija namerava da izvozi, pa čak i od ukupne svetske potrošnje.
O ponudi i potražnji
On je ocenio da Rusija ne mora da zadovolji celokupnu svetsku potražnju da bi uticala na cene, već da je dovoljno da poveća ponudu i smanji deficit na tržištu.
Prema njegovim rečima, veći izvoz mogao bi da ograniči dalji rast cena, a u zavisnosti od obima isporuka i tržišnih okolnosti, i da ih dodatno snizi.
„Našim količinama želimo da smanjimo deficit ponude. To zaista dovodi do pada cena nafte. Što više budemo izvozili, cene će biti niže ili, u najmanju ruku, neće rasti. Ako se deficit smanji, cene neće rasti. Taj cilj je neophodno ostvariti barem u određenoj meri“, napomenuo je Juškov.
On smatra da bi bez ruskog dizela, deficit na svetskom tržištu bio znatno veći.
„Kao što sam već rekao, Rusija je bila drugi najveći izvoznik na svetu. Zapravo, nije toliko važno ni gde ćemo konkretno isporučivati dizel-gorivo, u SAD ili na naša tradicionalna tržišta u Brazilu, Turskoj i na Bliskom istoku, gde smo takođe isporučivali gorivo. Najvažnije je da snabdevamo svetsko tržište“, kazao je stručnjak.
„Izvozni terminali za transport sirove nafte već su praktično opterećeni do punog kapaciteta. Ako deo nafte budemo usmeravali na preradu i izvozili gotove naftne derivate, moći ćemo da u potpunosti iskoristimo i kapacitete izvoznih terminala za sirovu naftu. Sve to zajedno omogućiće nam da povećamo obim proizvodnje“, objasnio je Juškov.
Prema rečima eksperta, u ruski budžet se od nafte pre svega slivaju prihodi od poreza na eksploataciju mineralnih sirovina. Što više proizvodimo, to su veći prihodi federalnog budžeta. Zato je ovo situacija u kojoj će dobiti i ruski budžet i kompanije, a istovremeno će se stabilizovati stanje na svetskom tržištu, naglasio je on.
O ukidanju sankcija Rusiji
On je napomenuo da nije neophodno da dizel-gorivo isporučujemo upravo na američko tržište, ali je važno da pokažemo da ublažavanje ili ukidanje sankcija Rusiji donosi pozitivne efekte i onima koji takve odluke donose. Drugim rečima, i samim Sjedinjenim Državama se isplati da ukinu ili zamrznu antiruske sankcije, rekao je Juškov.
„Zato bi bilo korisno da isporučimo barem jedan tanker dizel-goriva upravo na američko tržište. SAD su ukinule sankcije kojima je bio zabranjen uvoz ruskog dizel-goriva na njihovu teritoriju. Trebalo bi da iskoristimo tu opštu licencu, odnosno to izuzeće, i zaista isporučimo gorivo na američko tržište. Ipak, smatram da će najveći deo količina biti izvezen na naša nova tržišta, poput Turske, Brazila i drugih zemalja“, zaključio je Juškov.
Podsetimo, predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Donald Tramp, postigli su 9. oktobra dogovor o isporukama ruskog dizel-goriva na svetsko tržište.
Pogledajte i:
