https://lat.sputnikportal.rs/20261021/sport-kosarka-evroliga-prica-se-o-milionima-a-velikan-otisao-u-stecaj-prica-se-o-ekspanziji-a-rusa-i-dalje-nema-1204182655.html
Priča se o milionima, a velikan otišao u stečaj, priča se o ekspanziji, a Rusa i dalje nema – dokle?
Priča se o milionima, a velikan otišao u stečaj, priča se o ekspanziji, a Rusa i dalje nema – dokle?
Sputnik Srbija
Dok se na jezeru Komo raspravljalo o milijardama evra, trajnim franšizama, proširenju takmičenja i odbijanju ponude NBA lige, iz Monaka je stigla vest koja otvara... 21.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-21T20:47+0200
2026-10-21T20:47+0200
2026-10-21T20:47+0200
sport
sport
košarka
evroliga (košarka)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/03/1182244163_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_eeff263a68e555964b6e1edf1241b6a6.jpg
Košarkaški klub Monako otišao je u stečaj i prestao da postoji do daljeg. Nije reč o klubu koji se godinama borio na margini evropske košarke, već o šampionu Francuske iz 2026. godine, osvajaču Evrokupa iz 2021. i ekipi koja je do samog kraja pripadala evropskom vrhu. Pre samo 17 meseci igrala je na Fajnal-foru Evrolige.Zato vest o Monaku teško može da se posmatra samo kao izolovani problem jednog kluba.Stigla je praktično istovremeno sa sastankom 13 akcionara Evrolige u Italiji, na kojem je utvrđen pravac u kojem takmičenje želi da ide. Postojeće desetogodišnje licence trebalo bi da budu pretvorene u trajne franšize, a nastavlja se i proces proširenja. Evroligini planovi predviđaju rast vrednosti čitavog sistema na više od četiri milijarde evra, dok su ponude kandidata za nove franšize već merene stotinama miliona.Nezavisna procena koju je objavila sama Evroliga vrednost lige i licenciranih klubova stavila je na više od 3,2 milijarde evra, uz projekciju da bi prelazak na franšizni sistem mogao da je podigne na 4,3 milijarde. Pojedinačne vrednosti klubova procenjivane su od više od 60 do preko 320 miliona evra.Sve to zvuči kao priča o takmičenju koje je ušlo u novu finansijsku eru.A onda se ugasi Monako.Upravo tu nastaje kontrast koji je teško zanemariti. Dok Evroliga pokušava da vrednost svojih klubova pretvori u dugoročnu investicionu imovinu, jedan od njenih donedavnih najuspešnijih sportskih projekata nije uspeo da obezbedi nastavak funkcionisanja. Finansijski problemi Monaka nisu nastali preko noći: klub je ostao bez finansiranja, nije uspeo da obezbedi registraciju ni u nižem rangu francuske košarke, a poslednji pokušaji da pronađe novog investitora nisu doneli spas.To ne znači da je Evroliga izazvala propast Monaka. Ali slučaj Monaka postavlja pitanje koliko je sadašnji model evropske košarke zdrav ispod njegovog najskupljeg sloja.I to pitanje postaje još zanimljivije kada se pogleda šta je Evroliga odlučila samo dan ranije.Klubovi akcionari odbili su ponudu NBA lige o saradnji na novom evropskom takmičenju, iako vrata za buduće razgovore nisu potpuno zatvorena. Evroliga je, drugim rečima, izabrala da za sada nastavi sopstvenim putem: franšize, proširenje i izgradnja sopstvenog komercijalnog sistema nasuprot NBA projektu koji takođe želi deo evropskog tržišta.Istovremeno, ruski klubovi i dalje nisu vraćeni u takmičenje. Posebno je neobičan položaj CSKA, koji ne igra Evroligu, ali i dalje ostaje jedan od njenih akcionara i nalazi se među 13 klubova čije bi licence trebalo da budu pretvorene u franšize. Izvršni direktor Evrolige Čus Bueno ranije je objasnio da povratak ruskih klubova zavisi od šireg sistema sankcija i odluka institucija, dok je bivše rukovodstvo takmičenja isticalo da bi CSKA, kao akcionar, imao poseban status prilikom eventualnog povratka.Tako se došlo do neobične slike evropske košarke.CSKA, osmostruki prvak Evrope, ima vlasnički status, ali ne može da igra. Monako je do juče igrao završnice Evrolige, ali više nema klub. Istovremeno se razmatraju nove franšize vredne desetine miliona evra, širenje na nova tržišta i projekcije vrednosti koje se mere milijardama.Čak je i sama Evroliga uvela novi sistem finansijske kontrole i raspodele prihoda sa obrazloženjem da želi veću održivost i konkurentsku ravnotežu. Prosečni definisani prihodi licenciranih klubova za sezonu 2026/27 iznose nešto više od 22 miliona evra, a liga ističe da prihodi rastu.Međutim, upravo tu leži suštinski problem evropske košarke: rast vrednosti franšize nije isto što i sposobnost kluba da svake godine samostalno finansira svoje poslovanje.Veliki deo evropske elite i dalje zavisi od bogatih vlasnika, kompanija, fudbalskih sekcija ili drugih izvora kapitala. Rojters je upravo uoči sastanka na jezeru Komo ukazao na skepsu oko finansijske održivosti modela, podsećajući i na gubitke koje godinama beleže neki od najvećih klubova.Zbog toga propast Monaka dolazi u najnezgodnijem mogućem trenutku za priču o novoj Evroligi.Može li evropska košarka zaista da gradi sistem trajnih franšiza ako čak i klub koji osvaja nacionalne titule i stiže do samog vrha Evrolige može za kratko vreme da ostane bez finansijske osnove? Da li vrednost od 50, 100 ili 300 miliona evra na papiru nešto znači ako poslovni model kluba i dalje zavisi od toga da jedan vlasnik nastavi da pokriva gubitke? I da li je prioritet širenje na nova tržišta ili pronalaženje načina da postojeći vrh evropske košarke postane samoodrživ?To su pitanja koja postaju važnija upravo sada, kada se Evropa nalazi pred mogućnošću stvaranja dva konkurentska elitna sistema.Evroliga je odlučila da ne prihvati ponuđeni dogovor sa NBA i veruje da sama može da poveća vrednost svog proizvoda. Ima pravo da izabere taj put. Njeni komercijalni pokazatelji zaista rastu, a interesovanje investitora za franšize pokazuje da tržište u evropskoj košarci postoji.Ali Monako je istovremeno upozorenje da vrednost takmičenja i ekonomska stabilnost njegovih klubova nisu ista stvar.Evroliga danas govori jezikom velikih profesionalnih liga: franšize, vrednovanje, investicije, nova tržišta i milijarde evra. Ako želi da zaista postane takav sistem, njen najveći test možda neće biti da li može da odbije NBA, niti koliko će novih franšiza prodati.Mnogo važnije biće da li može da napravi takmičenje u kojem učesnik Fajnal-fora ne može samo 17 meseci kasnije da nestane.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, košarka, evroliga (košarka)
sport, košarka, evroliga (košarka)
Priča se o milionima, a velikan otišao u stečaj, priča se o ekspanziji, a Rusa i dalje nema – dokle?
Dok se na jezeru Komo raspravljalo o milijardama evra, trajnim franšizama, proširenju takmičenja i odbijanju ponude NBA lige, iz Monaka je stigla vest koja otvara daleko neprijatnije pitanje za evropsku košarku: koliko je sistem koji želi da postane još veći zapravo finansijski održiv?
Košarkaški klub Monako otišao je u stečaj i prestao da postoji do daljeg. Nije reč o klubu koji se godinama borio na margini evropske košarke, već o šampionu Francuske iz 2026. godine, osvajaču Evrokupa iz 2021. i ekipi koja je do samog kraja pripadala evropskom vrhu. Pre samo 17 meseci igrala je na Fajnal-foru Evrolige.
Zato vest o Monaku teško može da se posmatra samo kao izolovani problem jednog kluba.
Stigla je praktično istovremeno sa sastankom 13 akcionara Evrolige u Italiji, na kojem je utvrđen pravac u kojem takmičenje želi da ide. Postojeće desetogodišnje licence trebalo bi da budu pretvorene u trajne franšize, a nastavlja se i proces proširenja. Evroligini planovi predviđaju rast vrednosti čitavog sistema na više od četiri milijarde evra, dok su ponude kandidata za nove franšize već merene stotinama miliona.
Nezavisna procena koju je objavila sama Evroliga vrednost lige i licenciranih klubova stavila je na više od 3,2 milijarde evra, uz projekciju da bi prelazak na franšizni sistem mogao da je podigne na 4,3 milijarde. Pojedinačne vrednosti klubova procenjivane su od više od 60 do preko 320 miliona evra.
Sve to zvuči kao priča o takmičenju koje je ušlo u novu finansijsku eru.
Upravo tu nastaje kontrast koji je teško zanemariti. Dok Evroliga pokušava da vrednost svojih klubova pretvori u dugoročnu investicionu imovinu, jedan od njenih donedavnih najuspešnijih sportskih projekata nije uspeo da obezbedi nastavak funkcionisanja. Finansijski problemi Monaka nisu nastali preko noći: klub je ostao bez finansiranja, nije uspeo da obezbedi registraciju ni u nižem rangu francuske košarke, a poslednji pokušaji da pronađe novog investitora nisu doneli spas.
To ne znači da je Evroliga izazvala propast Monaka. Ali slučaj Monaka postavlja pitanje koliko je sadašnji model evropske košarke zdrav ispod njegovog najskupljeg sloja.
I to pitanje postaje još zanimljivije kada se pogleda šta je Evroliga odlučila samo dan ranije.
Klubovi akcionari odbili su ponudu NBA lige o saradnji na novom evropskom takmičenju, iako vrata za buduće razgovore nisu potpuno zatvorena. Evroliga je, drugim rečima, izabrala da za sada nastavi sopstvenim putem: franšize, proširenje i izgradnja sopstvenog komercijalnog sistema nasuprot NBA projektu koji takođe želi deo evropskog tržišta.
Istovremeno, ruski klubovi i dalje nisu vraćeni u takmičenje. Posebno je neobičan položaj CSKA, koji ne igra Evroligu, ali i dalje ostaje jedan od njenih akcionara i nalazi se među 13 klubova čije bi licence trebalo da budu pretvorene u franšize. Izvršni direktor Evrolige Čus Bueno ranije je objasnio da povratak ruskih klubova zavisi od šireg sistema sankcija i odluka institucija, dok je bivše rukovodstvo takmičenja isticalo da bi CSKA, kao akcionar, imao poseban status prilikom eventualnog povratka.
Tako se došlo do neobične slike evropske košarke.
CSKA, osmostruki prvak Evrope, ima vlasnički status, ali ne može da igra. Monako je do juče igrao završnice Evrolige, ali više nema klub. Istovremeno se razmatraju nove franšize vredne desetine miliona evra, širenje na nova tržišta i projekcije vrednosti koje se mere milijardama.
Čak je i sama Evroliga uvela novi sistem finansijske kontrole i raspodele prihoda sa obrazloženjem da želi veću održivost i konkurentsku ravnotežu. Prosečni definisani prihodi licenciranih klubova za sezonu 2026/27 iznose nešto više od 22 miliona evra, a liga ističe da prihodi rastu.
Međutim, upravo tu leži suštinski problem evropske košarke: rast vrednosti franšize nije isto što i sposobnost kluba da svake godine samostalno finansira svoje poslovanje.
Veliki deo evropske elite i dalje zavisi od bogatih vlasnika, kompanija, fudbalskih sekcija ili drugih izvora kapitala. Rojters je upravo uoči sastanka na jezeru Komo ukazao na skepsu oko finansijske održivosti modela, podsećajući i na gubitke koje godinama beleže neki od najvećih klubova.
Zbog toga propast Monaka dolazi u najnezgodnijem mogućem trenutku za priču o novoj Evroligi.
Može li evropska košarka zaista da gradi sistem trajnih franšiza ako čak i klub koji osvaja nacionalne titule i stiže do samog vrha Evrolige može za kratko vreme da ostane bez finansijske osnove? Da li vrednost od 50, 100 ili 300 miliona evra na papiru nešto znači ako poslovni model kluba i dalje zavisi od toga da jedan vlasnik nastavi da pokriva gubitke? I da li je prioritet širenje na nova tržišta ili pronalaženje načina da postojeći vrh evropske košarke postane samoodrživ?
To su pitanja koja postaju važnija upravo sada, kada se Evropa nalazi pred mogućnošću stvaranja dva konkurentska elitna sistema.
Evroliga je odlučila da ne prihvati ponuđeni dogovor sa NBA i veruje da sama može da poveća vrednost svog proizvoda. Ima pravo da izabere taj put. Njeni komercijalni pokazatelji zaista rastu, a interesovanje investitora za franšize pokazuje da tržište u evropskoj košarci postoji.
Ali Monako je istovremeno upozorenje da vrednost takmičenja i ekonomska stabilnost njegovih klubova nisu ista stvar.
Evroliga danas govori jezikom velikih profesionalnih liga: franšize, vrednovanje, investicije, nova tržišta i milijarde evra. Ako želi da zaista postane takav sistem, njen najveći test možda neće biti da li može da odbije NBA, niti koliko će novih franšiza prodati.
Mnogo važnije biće da li može da napravi takmičenje u kojem učesnik Fajnal-fora ne može samo 17 meseci kasnije da nestane.
