https://lat.sputnikportal.rs/20261021/naucnici-pronasli-tragove-koji-bi-mogli-da-otkriju-tajnu-razmnozavanja-dinosaurusa-1204749603.html
Naučnici pronašli tragove koji bi mogli da otkriju tajnu razmnožavanja dinosaurusa
Naučnici pronašli tragove koji bi mogli da otkriju tajnu razmnožavanja dinosaurusa
Sputnik Srbija
Naučnici i dalje pokušavaju da utvrde kako su se dinosaurusi parili i razmnožavali, a fosilni ostaci, tragovi u stenama i povrede na kostima pružaju nove... 21.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-21T23:00+0200
2026-10-21T23:00+0200
2026-10-21T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
paleontologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/15/1204749768_0:448:2048:1600_1920x0_80_0_0_b925a9ef1b40ab12a7f77951625b8da6.png
Poznato je da su dinosaurusi polagali jaja iz kojih se izlegao njihov podmladak, ali detalji samog procesa parenja i dalje predstavljaju veliku naučnu nepoznanicu. Glavni problem je to što kosti i zubi mogu da se očuvaju milionima godina, dok se meka tkiva gotovo nikada ne fosilizuju.Jedan od retkih izuzetaka pronađen je kod psitakosaurusa, dinosaurusa veličine labradora, starog oko 120 miliona godina. Kod ovog fosila očuvan je spoljašnji deo kloake, telesnog otvora koji kod mnogih životinja služi za izlučivanje i razmnožavanje.Paleontolog Jakob Vinter sa Univerziteta u Bristolu istakao je da je to jedini poznati fosil dinosaurusa kod kojeg je očuvana ova regija. Istraživači su primetili i karakterističnu pigmentaciju, koja je možda imala ulogu u privlačenju partnera, dok se kao mogućnost razmatra i postojanje mirisnih žlezda.Tragovi mogućih rituala udvaranja pronađeni su i na više paleontoloških nalazišta, gde su otkrivene površine sa tragovima grebanja po tlu. Naučnici smatraju da bi oni mogli da predstavljaju ostatke ponašanja kojim su dinosaurusi privlačili partnere, slično ritualima koji postoje kod današnjih ptica, njihovih najbližih živih srodnika.Dodatne tragove pruža istraživanje hadrosaurusa, grupe biljojeda poznate i kao dinosaurusi pačjeg kljuna. Međunarodni tim naučnika proučavao je oko 550 povređenih koštanih nastavaka na repnim pršljenovima ovih životinja.Kompjuterski modeli pokazali su da su povrede najverovatnije nastale usled pritiska usmerenog ukoso odozgo. Budući da su zarasle prelome uglavnom imale odrasle jedinke, istraživači smatraju da je moguće da su nastali tokom parenja.Simone Konti, jedan od autora studije objavljene u naučnom časopisu „Spektrum“, naveo je da je istraživački tim razmatrao različita moguća objašnjenja, ali da se hipoteza o povredama nastalim tokom parenja najbolje uklopila u dobijene rezultate.Ipak, naučnici naglašavaju da ova pretpostavka još nije konačno potvrđena. Ako se pokaže tačnom, povrede na repnim pršljenovima mogle bi da pomognu i u utvrđivanju pola pojedinih dinosaurusa, što je na osnovu fosilnih ostataka inače moguće samo u retkim slučajevima.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, paleontologija
nauka i tehnologija, društvo, paleontologija
Naučnici pronašli tragove koji bi mogli da otkriju tajnu razmnožavanja dinosaurusa
Naučnici i dalje pokušavaju da utvrde kako su se dinosaurusi parili i razmnožavali, a fosilni ostaci, tragovi u stenama i povrede na kostima pružaju nove naznake o njihovom reproduktivnom ponašanju.
Poznato je da su dinosaurusi polagali jaja iz kojih se izlegao njihov podmladak, ali detalji samog procesa parenja i dalje predstavljaju veliku naučnu nepoznanicu. Glavni problem je to što kosti i zubi mogu da se očuvaju milionima godina, dok se meka tkiva gotovo nikada ne fosilizuju.
Jedan od retkih izuzetaka pronađen je kod psitakosaurusa, dinosaurusa veličine labradora, starog oko 120 miliona godina. Kod ovog fosila očuvan je spoljašnji deo kloake, telesnog otvora koji kod mnogih životinja služi za izlučivanje i razmnožavanje.
Paleontolog Jakob Vinter sa Univerziteta u Bristolu istakao je da je to jedini poznati fosil dinosaurusa kod kojeg je očuvana ova regija. Istraživači su primetili i karakterističnu pigmentaciju, koja je možda imala ulogu u privlačenju partnera, dok se kao mogućnost razmatra i postojanje mirisnih žlezda.
Tragovi mogućih rituala udvaranja pronađeni su i na više paleontoloških nalazišta, gde su otkrivene površine sa tragovima grebanja po tlu. Naučnici smatraju da bi oni mogli da predstavljaju ostatke ponašanja kojim su dinosaurusi privlačili partnere, slično ritualima koji postoje kod današnjih ptica, njihovih najbližih živih srodnika.
Dodatne tragove pruža istraživanje hadrosaurusa, grupe biljojeda poznate i kao dinosaurusi pačjeg kljuna. Međunarodni tim naučnika proučavao je oko 550 povređenih koštanih nastavaka na repnim pršljenovima ovih životinja.
Kompjuterski modeli pokazali su da su povrede najverovatnije nastale usled pritiska usmerenog ukoso odozgo. Budući da su zarasle prelome uglavnom imale odrasle jedinke, istraživači smatraju da je moguće da su nastali tokom parenja.
Simone Konti, jedan od autora studije objavljene u naučnom časopisu „Spektrum“, naveo je da je istraživački tim razmatrao različita moguća objašnjenja, ali da se hipoteza o povredama nastalim tokom parenja najbolje uklopila u dobijene rezultate.
Ipak, naučnici naglašavaju da ova pretpostavka još nije konačno potvrđena. Ako se pokaže tačnom, povrede na repnim pršljenovima mogle bi da pomognu i u utvrđivanju pola pojedinih dinosaurusa, što je na osnovu fosilnih ostataka inače moguće samo u retkim slučajevima.
