https://lat.sputnikportal.rs/20261020/tajne-nepoznatih-dubina-bliski-susret-naucnika-sa-dzinovskom-meduzom-video-1204721534.html
Tajne nepoznatih dubina: Bliski susret naučnika sa džinovskom meduzom /video/
Tajne nepoznatih dubina: Bliski susret naučnika sa džinovskom meduzom /video/
Sputnik Srbija
U opasnom okeanskom okruženju manje životinje često traže zaštitu uz veće i snažnije vrste. Dok se neke ribe skrivaju među koralima ili prate morske pse, jedna je... 20.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-20T22:45+0200
2026-10-20T22:45+0200
2026-10-20T22:48+0200
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/14/1204723913_0:0:1169:657_1920x0_80_0_0_7ca0e1125de2b53000a03a89934d07e9.jpg
Naučnici su na tu povezanost sumnjali više od 50 godina, a sada su je prvi put zabeležili stotinama metara ispod površine mora kod Patagonije.Snimili meduzu okruženu jatom ribaTokom zarona daljinski upravljanom ronilicom (ROV) u vodama uz obalu Argentine istraživači su snimili golemu meduzu kako se kreće kroz tamu.Pratilo ju je celo jato mladih riba vrste Centrolophus niger, koje su plivale tik ispod njenog klobuka i među golemim lovkama.Lovke joj mogu narasti do 10 metaraDivovska fantom-meduza jedna je od najvećih meduza na svetu. Njen klobuk može dostići prečnik veći od jednog metra, a četiri vrpčaste lovke (pipci) mogu narasti i do 10 metara. Uprkos golemoj veličini, ljudi je izuzetno retko viđaju.Prvi primerak prikupljen je 1899. godine, a od tada je širom sveta zabeleženo manje od 120 opažanja, verovatno zato što živi u teško dostupnim okeanskim dubinama.Situacija se poslednjih godina menja zahvaljujući modernim daljinski upravljanim ronilicama. One mogu dosegnuti dubine koje su ljudima teško dostupne i omogućavaju istraživačima posmatranje morskih životinja u njihovom prirodnom okruženju. Upravo je to bio cilj ekspedicije koja se odvijala od decembra 2025. do januara 2026. godine.Tim sa istraživačkog broda Falkor (too) Instituta Šmit Oušn poslao je ronilicu SuBastian u niz zarona duž argentinske obale. Time su dobili „dosad neviđen uvid u brojne dubokomorske ekosisteme“. Tokom ekspedicije otkriveno je i 28 vrsta za koje se sumnja da su dosad bile nepoznate nauci.Zašto se ribe skrivaju među njenim lovkama?Susret sa fantom-meduzom dogodio se na dubini od oko 250 metara. Meduza duga otprilike šest metara plutala je u polumraku, a oko nje se kretalo jato od 19 malih, plavosivih riba.Mlade jedinke vrste Centrolophus niger zadržavale su se oko lovaka i ulazile pod klobuk meduze. Istraživači smatraju da ribe verovatno koriste meduzu kao pokretno sklonište od grabljivaca.Iako fantom-meduze nemaju snažan otrov, njihova veličina i duge lovke verovatno predstavljaju ozbiljnu prepreku grabljivcima.Meduza bi ribama mogla služiti i kao izvor hrane. Jedna od njih snimljena je kako nešto uzima s lovke, no istraživači nisu mogli utvrditi je li krala ulovljeni plen, čistila parazite ili se hranila tkivom meduze.Zbog toga se postavlja pitanje imaju li obe vrste korist od takvog odnosa ili ribe samo iskorišćavaju velikog domaćina.Na potvrdu su čekali više od 50 godinaOvo nije prvi put da su ribe viđene uz fantom-meduzu. Na severnoj polutki zabeleženo je kako se odrasle jedinke druge vrste, Thalassobathia pelagica, skrivaju uz nju i hrane se njenim parazitima. Takođe, mlade ribe Centrolophus niger već su viđene uz meduzu morska pluća (Rhizostoma pulmo) u plićim vodama Jadrana.Pretpostavka o povezanosti sa fantom-meduzom pojavila se još 1973. godine, kada su istraživači obe vrste zajedno pronašli u mrežama u severnom Atlantiku. Ipak, bez izravnog posmatranja u prirodnom staništu tu povezanost nisu mogli potvrditi sve do sada.Novo opažanje sugeriše da su odnosi među vrstama u okeanu možda prilagodljiviji nego što se ranije mislilo i da zavise od lokalnih uslova. Ujedno pokazuje koliko malo znamo o životu u morskim dubinama i ulogama pojedinih vrsta u ekosistemu.Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Ecology.Pogledajte:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
živi svet i genetika
Tajne nepoznatih dubina: Bliski susret naučnika sa džinovskom meduzom /video/
22:45 20.10.2026 (Osveženo: 22:48 20.10.2026) U opasnom okeanskom okruženju manje životinje često traže zaštitu uz veće i snažnije vrste. Dok se neke ribe skrivaju među koralima ili prate morske pse, jedna je vrsta snimljena uz jednog od najzagonetnijih stanovnika dubina – divovsku fantom-meduzu (Stygiomedusa gigantea).
Naučnici su na tu povezanost sumnjali više od 50 godina, a sada su je prvi put zabeležili stotinama metara ispod površine mora kod Patagonije.
Snimili meduzu okruženu jatom riba
Tokom zarona daljinski upravljanom ronilicom (ROV) u vodama uz obalu Argentine istraživači su snimili golemu meduzu kako se kreće kroz tamu.
Pratilo ju je celo jato mladih riba vrste Centrolophus niger, koje su plivale tik ispod njenog klobuka i među golemim lovkama.
„Obe su vrste kosmopolitski stanovnici dubina o kojima se malo zna i koji se retko viđaju. Ovo je prvo dokumentovano opažanje njihove povezanosti u dubokom okeanu“, naveo je tim koji predvodi morska ekologinja Marija Emilija Bravo sa Univerziteta u Buenos Ajresu.
Lovke joj mogu narasti do 10 metara
Divovska fantom-meduza jedna je od najvećih meduza na svetu. Njen klobuk može dostići prečnik veći od jednog metra, a četiri vrpčaste lovke (pipci) mogu narasti i do 10 metara. Uprkos golemoj veličini, ljudi je izuzetno retko viđaju.
Prvi primerak prikupljen je 1899. godine, a od tada je širom sveta zabeleženo manje od 120 opažanja, verovatno zato što živi u teško dostupnim okeanskim dubinama.
Situacija se poslednjih godina menja zahvaljujući modernim daljinski upravljanim ronilicama. One mogu dosegnuti dubine koje su ljudima teško dostupne i omogućavaju istraživačima posmatranje morskih životinja u njihovom prirodnom okruženju. Upravo je to bio cilj ekspedicije koja se odvijala od decembra 2025. do januara 2026. godine.
Tim sa istraživačkog broda Falkor (too) Instituta Šmit Oušn poslao je ronilicu SuBastian u niz zarona duž argentinske obale. Time su dobili „dosad neviđen uvid u brojne dubokomorske ekosisteme“. Tokom ekspedicije otkriveno je i 28 vrsta za koje se sumnja da su dosad bile nepoznate nauci.
Zašto se ribe skrivaju među njenim lovkama?
Susret sa fantom-meduzom dogodio se na dubini od oko 250 metara. Meduza duga otprilike šest metara plutala je u polumraku, a oko nje se kretalo jato od 19 malih, plavosivih riba.
Mlade jedinke vrste Centrolophus niger zadržavale su se oko lovaka i ulazile pod klobuk meduze. Istraživači smatraju da ribe verovatno koriste meduzu kao pokretno sklonište od grabljivaca.
Iako fantom-meduze nemaju snažan otrov, njihova veličina i duge lovke verovatno predstavljaju ozbiljnu prepreku grabljivcima.
Meduza bi ribama mogla služiti i kao izvor hrane. Jedna od njih snimljena je kako nešto uzima s lovke, no istraživači nisu mogli utvrditi je li krala ulovljeni plen, čistila parazite ili se hranila tkivom meduze.
Zbog toga se postavlja pitanje imaju li obe vrste korist od takvog odnosa ili ribe samo iskorišćavaju velikog domaćina.
Na potvrdu su čekali više od 50 godina
Ovo nije prvi put da su ribe viđene uz fantom-meduzu. Na severnoj polutki zabeleženo je kako se odrasle jedinke druge vrste, Thalassobathia pelagica, skrivaju uz nju i hrane se njenim parazitima. Takođe, mlade ribe Centrolophus niger već su viđene uz meduzu morska pluća (Rhizostoma pulmo) u plićim vodama Jadrana.
Pretpostavka o povezanosti sa fantom-meduzom pojavila se još 1973. godine, kada su istraživači obe vrste zajedno pronašli u mrežama u severnom Atlantiku. Ipak, bez izravnog posmatranja u prirodnom staništu tu povezanost nisu mogli potvrditi sve do sada.
Novo opažanje sugeriše da su odnosi među vrstama u okeanu možda prilagodljiviji nego što se ranije mislilo i da zavise od lokalnih uslova. Ujedno pokazuje koliko malo znamo o životu u morskim dubinama i ulogama pojedinih vrsta u ekosistemu.
„Ostaje nejasno pruža li ova zajednica ribama samo utočište ili uključuje i prehrambene koristi, no ovakva opažanja pomažu u postavljanju novih hipoteza o skrivenom životu dubokomorskih vrsta“, zaključili su istraživači.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Ecology.
