Obeležen Dan oslobođenja Beograda — položeni venci na Groblju oslobodilaca /video, foto/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Povodom 82. godišnjice od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, danas je održana centralna državna ceremonija na Groblju oslobodilaca Beograda u znak sećanja na završetak troipogodišnje okupacije glavnog grada.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu Milica Đurđević Stamenkovski, predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević, ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko, predstavnici SUBNOR-a, udruženja potomaka, udruženja boraca, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i diplomatskog kora prisustvovali su državnoj ceremoniji odavanja najviših državnih i vojnih počasti i položili vence na Groblju oslobodilaca Beograda.
Đurđević Stamenkovski rekla je da obeležavajući 82. godišnjicu od oslobođenja Beograda, odajemo poštu našim zajedničkim dedovima, koji su nam tu slobodu sačuvali.
„U susednom dvorištu nalazi se osnovna škola iz koje se, dok polažemo vence, čuje dečija graja, i to najbolje govori koliko nam je sloboda dragocena i koliko je važna, jer 82 godine kasnije i dalje ovde žive i stasavaju nove generacije u miru i slobodi koja nije pala s neba, već koju smo morali svaki put vrlo skupo da platimo“, rekla je ona.
Dodala je da je Beograd posebna prestonica, mnogo puta rušena, spaljivana, osvajana, okupirana, ali iznova oslobođena.
Obeležen Dan oslobođenja Beograda — položeni venci na Groblju oslobodilaca
© Sputnik / Lola Đorđević
„I u toj borbi za slobodu srpski narod, srećom, nije bio sam. Imali smo i naše saveznike, i naše prijatelje, ali i našu braću. Krčeći zajedno put ka slobodi, uspevali smo uvek da pružimo adekvatan odgovor okupaciji“, dodala je Đurđević Stamenkovski.
Istakla je da zbog toga danas srpsko-rusko prijateljstvo jeste istorijska konstanta, jeste savezništvo na kojem se marljivo radi, koje negujemo, bez obzira na složene geopolitičke okolnosti, verujući da stara savezništva treba sačuvati i u novim vremenima.
„Upravo danas, u 21.veku, kultura pamćenja jeste jedna od najčvršćih spona naših odnosa, ne samo sa ruskim narodom i sa ruskim institucijama, već i sa svima drugima sa kojima smo učestvovali u savezničkim borbama“, navela je Đurđević Stamenkovski.
Prema njenim rečima, naš zadatak danas, u 21. veku, jeste da se borimo protiv revizije istorije, protiv rekonstrukcije istine, protiv prekrajanja činjenica, i protiv pokušaja da se žrtve prikažu kao dželati, a dželati kao žrtve.
Obeležen Dan oslobođenja Beograda — položeni venci na Groblju oslobodilaca
© Sputnik / Lola Đorđević
„Vrlo je važno da se i danas, u 21.veku, suprotstavljamo svakom pokušaju relativizacije okupatorskih ideologija, fašizma i nacizma, koji su prolivali krv na desetine miliona naših Evropljana, ali i drugih naroda širom sveta“, rekla je ona.
Đurđević Stamenkovski je istakla da srpski narod možda najbolje razume koliko je svetu potreban mir, posebno evropskom kontinentu.
„Srpski narod najbolje razume koliko je važno da očuvamo našu vojnu neutralnost, da, čuvajući naš suverenitet i teritorijalnu celovitost, kao narod čije nebo u 20. veku gotovo nikada nije bilo mirno, pozovemo na dogovore, na razgovore, na pregovore i na uspostavljanje mira i geopolitičke stabilnosti“, rekla je ona.
Kako kaže, poruka koju želi da pošalje je i da danas nismo ovde zbog ideologija, nego zbog slobode.
„Naši dedovi nisu išli da brane svoj kućni prag zbog bilo kakvih ideoloških sufiksa i prefiksa, već zbog toga što su želeli da njihova deca stasavaju u slobodi i miru. Zato ja pozivam danas na jedinstvo“, rekla je ona.
Prema njenim rečima Srbija je ponosna na to što smo je imala dva antifašistička pokreta i što su se oba suprotstavljala okupatoru.
„I vreme je da budemo ona generacija koja će pomiriti ta dva antifašistička pokreta, odnosno vrednosti jednog i vrednosti drugog približiti, jer u tome vidim budućnost Srbije. Hvala našim saveznicima i pre 82 godine na zajedničkoj borbi, ali i na onome što danas činimo zajedno, gradeći stabilniju Evropu i gradeći međunarodno pravo onakvim kako treba da bude, ne kao pravo jačega, nego pravo pravde i pravičnosti“, istakla je ona.
Ambasador Rusije Bocan Harčenko rekao je da je ovo tradicionalna procedura, ali koja je veoma važna, duboka i srdačna.
„Želeo bih i da zahvalim rukovodstvu Srbije na našoj izvanrednoj saradnji. I tu, pored ministarke, želim da naglasim i izvanrednu saradnju u oblasti kulture sećanja i pamćenja, i njenom očuvanju, rekao je ambasador.
Posle višednevnih borbi Beograd je u Drugom svetskom ratu oslobođen od nemačkih okupatora pre 82 godine, 20. oktobra 1944, a tokom Beogradske operacije poginulo je 2.944 pripadnika Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) i 960 boraca Crvene armije.
Beograd je zauzet aprila 1941. i pod nemačkom okupacijom nalazio se do oktobra 1944, pune tri i po godine, kada su ga oslobodile snage sovjetske Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
Beogradska operacija, akcija oslobođanja glavnog grada Srbije i Jugoslavije, bila je ključna u procesu oslobađanja Jugoslavije, kako vojno strateški, tako i politički pošto je oslobađanjem Beograda određena i sudbina Jugoslavije, odnosno pitanje vlasti.
Pogledajte i:
