https://lat.sputnikportal.rs/20261020/kukavicka-objava-rata-rusiji-i-kini-evropa-otvara-novi-front-na-arktiku-rusija-olivera-ikodinovic-1204709931.html
Kukavička objava rata Rusiji i Kini: Evropa otvara novi front na Arktiku
Kukavička objava rata Rusiji i Kini: Evropa otvara novi front na Arktiku
Sputnik Srbija
Izjava Kaje Kalas, šefa evropske diplomatije, o suprotstavljanju Rusiji i Kini na Arktiku predstavlja, prema oceni ruskog politikologa Jurija Kota, kukavičku... 20.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-20T22:22+0200
2026-10-20T22:22+0200
2026-10-20T22:22+0200
rusija
rusija
rusija – politika
svet
svet – politika
arktik
kaja kalas
evropska unija (eu)
zapad
militarizacija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112093/49/1120934917_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_d3a09c0cca4228fe973decbfd2fc2877.jpg
Kaja Kalas je takođe izjavila da Zapad mora da zaustavi težnje Rusije i Kine ka arktičkoj dominaciji, ističući da bi Evropska unija u tom cilju trebalo da sarađuje sa Kanadom i SAD. Pored toga, ona smatra da EU treba da traži neograničen pristup Severnom morskom putu, strateškoj pomorskoj ruti duž ruske arktičke obale koja predstavlja najkraću pomorsku vezu između Evrope i Azije.Komentarišući ove izjave, Kot ocenjuje da Zapad nastoji da proširi kontrolu nad Arktikom, upozoravajući da bi takav pristup ne može da otvori prostor za saradnju. On je istakao da Rusija ima dovoljno snage i kapaciteta da zaštiti svoje strateške interese i Severni morski put, koji smatra ruskom logističkom magistralom.Kot ocenjuje da Evropska unija ima velike ambicije na Arktiku, ali da su njene stvarne mogućnosti ograničene.„Oni imaju želje, ali su im mogućnosti prilično ograničene, jer da su zaista mogli nešto da učine, odavno bi nas kolonizovali ili zatvorili Severni morski put. Ali to im ne polazi za rukom, jer nemaju dovoljno snage za tako nešto. Rusija, međutim, ima više nego dovoljno snage da zaštiti sopstvenu logistiku. Pred nama su još prilično ozbiljne bitke, ali ćemo se zajedno sa Kinom izboriti. Što se tiče njihove želje da u konfrontaciju na Arktiku uključe Kanadu i Ameriku to je povezano sa činjenicom da globalno zagrevanje topi glečere, otvara nova područja koje su prepune prirodnih bogatstava. I naravno da bi EU da se ubaci u to kako bi džabe, kako su i navikli, za ogledalca i perlice od tamošnjeg stanovništva uzimali ono što je najskuplje i najprofitabilnije. Neće moći i to im treba reći“, kaže Kot.EU ima kolonijalne ambicije na ArktikuEkspert ističe da Rusija ima sopstvene ljudske, tehnološke i druge kapacitete neophodne za samostalan razvoj arktičkih područja, ali očekuje da će Zapad nastaviti da otežava ruske aktivnosti u regionu, posebno imajući u vidu najave evropskih zvaničnika o pripremama za mogući sukob sa Rusijom do 2030. godine.Kot poručuje da Rusija neće odustati od odbrane svojih interesa i upozorava da bi eventualni sukob sa Moskvom imao ozbiljne posledice po one koji bi se na njega odlučili.Takođe ocenjuje da je uloga Evropske unije na Arktiku znatno manja u poređenju sa Rusijom, ali da Brisel nastoji da proširi svoje prisustvo i uticaj u regionu.„Oni imaju jedan mali deo svoje teritorije koji bi mogli da razvijaju, ali to im nije dovoljno. Već su iscrpeli sopstvene resurse i sada se guše jer njihova potrošnja prevazilazi mogućnosti. Zato žele da se prošire, ali nisu oni prvi na svetu koji su to poželeli i krenuli da ostvare takve ciljeve, naročito kada je reč o evropskoj civilizaciji. U suštini, imamo posla sa još jednom manifestacijom Rajha, ovog puta oličenog u Evropskoj uniji. To su apsolutno nacističke izjave i apsolutno nacističke akcije. Prema tome, suprotstavljaćemo im se! Njihov uticaj zaista nije toliko veliki koliko oni žele da prikažu“, ocenio je ekspert.Rusija je najveća arktička država, sa najdužom arktičkom obalom i značajnim prirodnim resursima u tom regionu. Za razliku od Rusije, Kina nije arktička država, ali se pozicionira kao „bliska arktička zemlja“ koja svoje ambicije na Arktiku nastoji da ostvari kroz saradnju sa Moskvom, uključujući razvoj Severnog morskog puta i koncept „Polarnog puta svile“.Takođe, poput Rusije, Kina u svojoj arktičkoj politici insistira na saradnji i poštovanju međunarodnog prava.Kot smatra da je saradnja na Arktiku moguća i da bi bila u interesu svih strana, ističući da Rusija i Kina nemaju ništa protiv toga da evropske zemlje koriste Severni morski put za transport robe. On naglašava da bi umesto politike ekspanzije i kolonizacije, EU trebalo da se opredeli za saradnju i ravnopravne odnose.„Reći ću vam i više od toga - ni ljudi koji danas žive u Evropskoj uniji ne bi imali ništa protiv, jer bi to za njih bilo veoma isplativo. Ali, ako govorimo o aktuelnom rukovodstvu EU, gde su globalisti praktično svuda, u gotovo svim evropskim zemljama, postavili svoje marionete, kako bi preko njih manipulisali javnim mnjenjem, sa tim ljudima nema dogovora. Ipak, proces se odvija. Ljudi, svejedno, sve vide“, kaže politikolog.Kot ukazuje na političke promene u Evropi, izdvajajući Alternativu za Nemačku (AfD) i Nacionalno okupljanje Marin le Pen u Francuskoj, koje predstavlja kao snage okrenute nacionalnim interesima. On takođe ukazuje na unutrašnje podele u Velikoj Britaniji i obnovljene zahteve za nezavisnost Škotske, Velsa i Severne Irske, ocenjujući da bi promene u vodećim evropskim zemljama mogle da dovedu do toga da se ostatak evropskog političkog poretka uruši kao kula od karata.Istovremeno ističe da Rusija neće čekati promene u evropskoj politici, već će nastaviti da radi na zaštiti svojih interesa. Poručuje da je saradnja sa Evropskom unijom moguća ukoliko se ona opredeli za normalne partnerske odnose, ali da ne može očekivati povlašćen položaj, već će morati da učestvuje pod istim uslovima kao i ostali.„A moguće je i da će morati da prihvate nešto strože uslove, jer će, imajući u vidu da su napali Rusiju, morati da plate reparacije. Moguće je da će neki budući zajednički projekti i partnerski odnosi biti osmišljeni tako da se kroz njih nadoknade te reparacije Rusiji”, dodao je ekspert.Zapad militarizuje ArktikKot ne isključuje mogućnost da militarizacija Arktika može dovesti do nove trke u naoružanju u regionu koji ima ogroman značaj za nacionalnu bezbednost Rusije, ali ističe da za to nisu dovoljni samo tehnologije i politička volja, već su neophodni i značajni materijalni resursi kojima se takva trka može finansirati i održavati.U tom kontekstu, Kot ističe da Zapad nastavlja sa militarizacijom Arktika, nastojeći da tamo rasporedi svoje snage i uključi tehnološki napredne strukture, primenjujući, kako ocenjuje, pristup sličan onom u Ukrajini — ako ne može da ostvari svoje ciljeve, pokušaće bar da stvori probleme Rusiji.„Ako ne pojedem, da bar probam. Tako je i ovde“, dodao je Kot.Prema njegovoj oceni, takvi potezi možda neće doneti značajnije rezultate, ali mogu da „pokvare raspoloženje i stvore dodatne probleme Rusiji“, što smatra jednim od ciljeva zapadne strategije.Kot precizira da je stvaranje problema, podizanje tenzija i potom korišćenje takve situacije za pregovore deo zapadne taktike. On poručuje da Rusija više neće pristajati na takav pristup i upozorava da će, ukoliko Zapad ne bude razumeo njene stavove, morati da se suoči sa drugačijim, oštrijim odgovorom Moskve.
https://lat.sputnikportal.rs/20260831/lavrov-vojna-aktivnost-nato-a-na-arktiku-preti-katastrofalnim-posledicama-1202859328.html
arktik
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, arktik, kaja kalas, evropska unija (eu), zapad, militarizacija, konflikt
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, arktik, kaja kalas, evropska unija (eu), zapad, militarizacija, konflikt
Kukavička objava rata Rusiji i Kini: Evropa otvara novi front na Arktiku
Izjava Kaje Kalas, šefa evropske diplomatije, o suprotstavljanju Rusiji i Kini na Arktiku predstavlja, prema oceni ruskog politikologa Jurija Kota, kukavičku objavu rata Moskvi i Pekingu i pokušaj Evropske unije da proširi svoj uticaj na Arktiku.
Kaja Kalas je takođe izjavila da Zapad mora da zaustavi težnje Rusije i Kine ka arktičkoj dominaciji, ističući da bi Evropska unija u tom cilju trebalo da sarađuje sa Kanadom i SAD. Pored toga, ona smatra da EU treba da traži neograničen
pristup Severnom morskom putu, strateškoj pomorskoj ruti duž ruske arktičke obale koja predstavlja najkraću pomorsku vezu između Evrope i Azije.
Komentarišući ove izjave, Kot ocenjuje da Zapad nastoji da proširi kontrolu nad Arktikom, upozoravajući da bi takav pristup ne može da otvori prostor za saradnju. On je istakao da Rusija ima dovoljno snage i kapaciteta da zaštiti svoje strateške interese i Severni morski put, koji smatra ruskom logističkom magistralom.
„Severni morski put je apsolutno ruska magistrala, ruska logistička ruta, s kojom Evropska unija nema nikakve veze. Oni mogu samo da pokušavaju da je koriste, ali umesto toga oni nam poručuju: ‘Mi ćemo vas kolonizovati, nećemo dozvoliti da se razvijate’. Tako bi se, otprilike, moglo shvatiti ono što poručuju“, kaže ekspert.
Kot ocenjuje da Evropska unija ima velike ambicije na Arktiku, ali da su njene stvarne mogućnosti ograničene.
„Oni imaju želje, ali su im mogućnosti prilično ograničene, jer da su zaista mogli nešto da učine, odavno bi nas kolonizovali ili zatvorili Severni morski put. Ali to im ne polazi za rukom, jer nemaju dovoljno snage za tako nešto. Rusija, međutim, ima više nego dovoljno snage da zaštiti sopstvenu logistiku. Pred nama su još prilično ozbiljne bitke, ali ćemo se zajedno sa Kinom izboriti. Što se tiče njihove želje da u konfrontaciju na Arktiku uključe Kanadu i Ameriku to je povezano sa činjenicom da globalno zagrevanje topi glečere, otvara nova područja koje su prepune prirodnih bogatstava. I naravno da bi EU da se ubaci u to kako bi džabe, kako su i navikli, za ogledalca i perlice od tamošnjeg stanovništva uzimali ono što je najskuplje i najprofitabilnije. Neće moći i to im treba reći“, kaže Kot.
EU ima kolonijalne ambicije na Arktiku
Ekspert ističe da Rusija ima sopstvene ljudske, tehnološke i druge kapacitete neophodne za samostalan razvoj arktičkih područja, ali očekuje da će Zapad nastaviti da otežava ruske aktivnosti u regionu, posebno imajući u vidu najave evropskih zvaničnika o pripremama za mogući sukob sa Rusijom do 2030. godine.
Kot poručuje da Rusija neće odustati od odbrane svojih interesa i upozorava da bi eventualni sukob sa Moskvom imao ozbiljne posledice po one koji bi se na njega odlučili.
Takođe ocenjuje da je uloga Evropske unije na Arktiku znatno manja u poređenju sa Rusijom, ali da Brisel nastoji da proširi svoje prisustvo i uticaj u regionu.
„Oni imaju jedan mali deo svoje teritorije koji bi mogli da razvijaju, ali to im nije dovoljno. Već su iscrpeli sopstvene resurse i sada se guše jer njihova potrošnja prevazilazi mogućnosti. Zato žele da se prošire, ali nisu oni prvi na svetu koji su to poželeli i krenuli da ostvare takve ciljeve, naročito kada je reč o evropskoj civilizaciji. U suštini, imamo posla sa još jednom manifestacijom Rajha, ovog puta oličenog u Evropskoj uniji. To su apsolutno nacističke izjave i apsolutno nacističke akcije. Prema tome, suprotstavljaćemo im se! Njihov uticaj zaista nije toliko veliki koliko oni žele da prikažu“, ocenio je ekspert.
Rusija je najveća arktička država, sa najdužom arktičkom obalom i značajnim prirodnim resursima u tom regionu. Za razliku od Rusije, Kina nije arktička država, ali se pozicionira kao „bliska arktička zemlja“ koja svoje ambicije na Arktiku nastoji da ostvari kroz saradnju sa Moskvom, uključujući razvoj Severnog morskog puta i koncept „Polarnog puta svile“.
Takođe, poput Rusije, Kina u svojoj arktičkoj politici insistira na saradnji i poštovanju međunarodnog prava.
Kot smatra da je saradnja na Arktiku moguća i da bi bila u interesu svih strana, ističući da Rusija i Kina nemaju ništa protiv toga da evropske zemlje koriste Severni morski put za transport robe. On naglašava da bi umesto politike ekspanzije i kolonizacije, EU trebalo da se opredeli za saradnju i ravnopravne odnose.
„Reći ću vam i više od toga - ni ljudi koji danas žive u Evropskoj uniji ne bi imali ništa protiv, jer bi to za njih bilo veoma isplativo. Ali, ako govorimo o aktuelnom rukovodstvu EU, gde su globalisti praktično svuda, u gotovo svim evropskim zemljama, postavili svoje marionete, kako bi preko njih manipulisali javnim mnjenjem, sa tim ljudima nema dogovora. Ipak, proces se odvija. Ljudi, svejedno, sve vide“, kaže politikolog.
Kot ukazuje na političke promene u Evropi, izdvajajući Alternativu za Nemačku (AfD) i Nacionalno okupljanje Marin le Pen u Francuskoj, koje predstavlja kao snage okrenute nacionalnim interesima. On takođe ukazuje na unutrašnje podele u Velikoj Britaniji i obnovljene zahteve za nezavisnost Škotske, Velsa i Severne Irske, ocenjujući da bi promene u vodećim evropskim zemljama mogle da dovedu do toga da se ostatak evropskog političkog poretka uruši kao kula od karata.
Istovremeno ističe da Rusija neće čekati promene u evropskoj politici,
već će nastaviti da radi na zaštiti svojih interesa. Poručuje da je saradnja sa Evropskom unijom moguća ukoliko se ona opredeli za normalne partnerske odnose, ali da ne može očekivati povlašćen položaj, već će morati da učestvuje pod istim uslovima kao i ostali.
„A moguće je i da će morati da prihvate nešto strože uslove, jer će, imajući u vidu da su napali Rusiju, morati da plate reparacije. Moguće je da će neki budući zajednički projekti i partnerski odnosi biti osmišljeni tako da se kroz njih nadoknade te reparacije Rusiji”, dodao je ekspert.
Zapad militarizuje Arktik
Kot ne isključuje mogućnost da militarizacija Arktika može dovesti do nove trke u naoružanju u regionu koji ima ogroman značaj za nacionalnu bezbednost Rusije, ali ističe da za to nisu dovoljni samo tehnologije i politička volja, već su neophodni i značajni materijalni resursi kojima se takva trka može finansirati i održavati.
„Pogledajte Evropu - ona nema resursa. Približava se zima, a oni nemaju čime da greju svoje domove. O kakvim resursima onda možemo da govorimo? Pre svega, reč je o gasu i nafti. Pokušali su da napadnu Iran preko Izraela i Amerike i šta se dogodilo? Ništa nisu postigli. Naprotiv, sada viču, kukaju i zapomažu: ‘Jao, gotovo je, sve je propalo!’. Dakle, želja da nešto preduzmu svakako postoji, ali da mogu, da su zaista sposobni da nešto urade, ne bi toliko pričali, već bi to već odavno sprovodili u delo. Oni više pričaju nego što rade, ali ipak ponešto i preduzimaju”, kaže ekspert.
U tom kontekstu, Kot ističe da
Zapad nastavlja sa militarizacijom Arktika, nastojeći da tamo rasporedi svoje snage i uključi tehnološki napredne strukture, primenjujući, kako ocenjuje, pristup sličan onom u Ukrajini — ako ne može da ostvari svoje ciljeve, pokušaće bar da stvori probleme Rusiji.
„Ako ne pojedem, da bar probam. Tako je i ovde“, dodao je Kot.
Prema njegovoj oceni, takvi potezi možda neće doneti značajnije rezultate, ali mogu da „pokvare raspoloženje i stvore dodatne probleme Rusiji“, što smatra jednim od ciljeva zapadne strategije.
Kot precizira da je stvaranje problema, podizanje tenzija i potom korišćenje takve situacije za pregovore deo zapadne taktike. On poručuje da Rusija više neće pristajati na takav pristup i upozorava da će, ukoliko Zapad ne bude razumeo njene stavove, morati da se suoči sa drugačijim, oštrijim odgovorom Moskve.
