Bajatović za Sputnjik: Ovaj ekonomski model je iscrpljen, sada nam treba – intervencija države!
Pratite nas
Vodeći računa pre svega o nacionalnim interesima, o pomirenju, o društvenoj stabilnosti, platili smo kao partija visoku cenu. U javnosti nam spočitavaju da smo mi privezak. A mi smo vodili računa o državi i političkoj stabilnosti - teška je situacija, otimaju nam Kosovo i Metohiju, prave nas genocidnim narodom, hoće da unište Republiku Srpsku.
Ovo u razgovoru za Sputnjik kaže Dušan Bajatović, potpredsednik SPS, direktor Srbijagasa i šesti na listi „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“ na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji.
Na često pitanje koja je osnovna razlika između SNS-a i SPS-a, naš sagovornik odgovara da im se stavovi poklapaju kad je reč o Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj, o interesu Srba u Crnoj Gori, pa i o odnosu prema Rusiji – tamo gde postoji pritisak Evrope, pa i Amerike.
Osnovna i najvažnija razlika je, navodi on, u činjenici da „SNS očigledno promoviše kapitalizam“.
„Uostalom, narod je 2000. godine glasao za kapitalizam. Za surovi kapitalizam. Zemlje u tranziciji ni nemaju priliku za kapitalizam sa ljudskim likom“.
Potrebna jača intervencija države
Uprkos tome, Bajatović ističe da se zalaže za državni intervencionizam. Dosadašnji ekonomski model smatra iscrpljenim, a uništavanje bankarskog sistema - većom štetom od pljačkaške privatizacije.
„Sve banke rade s ekstra-profitom i izvoze kapital. Kao i svi strani investitori. To bi se moglo urediti tako što bi ih država obavezala da investira 30 posto. Neophodna nam je razvojna banka koja mora da bude pod državnom kontrolom. Kako bi se ta banka formirala? Jednim delom direktnim ulaganjem države, a drugim pravom da emituje hartije od vrednosti. Jer mi kao Srbi, koliko vidim, nemamo poverenja u te hartije od vrednosti. Država mora da garantuje prinos na tim hartijama,“ kaže Bajatović.
Sve zemlje tipa Češke, Slovačke pa čak i Poljske u početku su morale tako da rade. Država mora da se pojavi kao investitor u svim onim oblastima u kojima ne postoji privatni interes.
„Mi sada imamo relativno visoke kamate, svesna toga je ova vlast. Sa EXPO će biti završen taj model“.
Privatne investicije su dosad bile, bez obzira da li su strane ili domaće, na nivou 18 posto BDP-a ali to je samo za rast do 4 posto, a nama je neophodan veći rast. Ja sam za državni intervencionizam. Država interveniše i u Americi. Samo što, recimo, Angela Merkel u svoje vreme, kad joj padne potrošnja, emituje potrošačke kredite da bi kupovali njihovu robu. A mi ne imamo dovoljno robe da bi smo emitovali potrošačke kredite na taj način.
Dušan Bajatović i Ljubinka Milinčić u studiju Sputnjika
© Sputnik
Bajatović se pita zašto i mi ne uvedemo pravilo da i u prodavnicama u stranom vlasništvu mora da bude 30 posto domaćih proizvoda.
„Naš proizvođač mora da plaća policu, i druge namete. Treba nam brži razvoj. Rekao sam već da se previše kapitala izvozi iz Srbije. Što znači da ovde neko ekstra-profitira. Imamo IT sektor koji dobro napreduje, ali se svodi samo na iznajmljivanje znanja. A ne i na, kako bih to rekao, tu kreativnu komponentu koju bi smo mi mogli da imamo. Znači mi ne treba pravimo delove softvera nego da prodajemo softver“.
Za fiksni kurs dinara
Bajatović smatra da kurs dinara treba da ostane fiksni.
„Opravdanje za fluktuirujući je da to podstiče izvoz. Ali mi imamo malo proizvoda koje možemo da izvozimo. Fiksni kurs je izvesnost za građanina i za privrednika u ovom momentu.
„Opravdanje za fluktuirujući je da to podstiče izvoz. Ali mi imamo malo proizvoda koje možemo da izvozimo. Fiksni kurs je izvesnost za građanina i za privrednika u ovom momentu.
Ako bi smo uveli porast kursa, što hoće Šoškić sa Studentske liste, to bi automatski značilo da ti ljudi ne mogu da vrate kredite. To bi značilo smanjenje plata i penzije. Da li to hoćemo? Ne, naravno".
Na pitanje, kako sprečiti strane banke da izvoze kapital naš sagovornik kaže da država ne treba da se pojavljuje kao igrač na tržištu, već kao sudija.
„Svugde država ima to pravo. To je suverenizam države. I druga stvar, da bismo ostvarili rast od 6 posto plus, privatne investicije moraju da narastu 25-26 procenata. Mora da se uvede red. I tu treba državni intervencionizam. Da bi se napravio red na tržištu. Prema tome, ključ onoga što bih ja predložio jeste državni intervencionizam i reindustrializacija. Time ćemo peglati i budžet, napraviti veću fiskalizaciju i obezbediti porast privatnih investicija. Niko ko ima privatne investicije neće investirati ukoliko ne zna zašto investira ukoliko neko ne podeli rizik sa njim. I to je suština. Plus, treba nam suverenizam države, da nam ne nameću sa strane ekonomsku, političku i svaku drugu volju.
Nije istina da je EU najveći investitor
Potpredsednik SPS, i direktor Srbijagasa smatra da je ekonomija ključ svakog razvoja, a energetika često i presudna. On, egzaktnim podacima pobija teoriju da je EU najveći investitor u Srbiji:
„Kažu, Evropska unija nam je za 25 godina dala 8,4 milijarde. Ako to podelite po danu to je 900 hiljada evra. I kažu da su to nepovratna sredstva. Nije tačno. To su pare koje se daju za ostvarenje njihovih ciljeva. Suštinski, njima se te pare vraćaju. Sad je ruski gas za Srbiju 320 evra za 1000 kubnih metara. Koliko je na tržištu? Više od 800 evra. Mi samo u razlici u ceni svaki dan dobijamo od Rusije 3,5 miliona evra. Pa kako nam onda tu Rusija nije ništa pomogla?
I druga stvar, Bajatović navodi da Rusija nikada nije ispostavljala političke uslove.
„Sve pare koje dobijamo od Zapada imaju političke uslove. To je posledica neoliberalnog modela koji jeste propao, ali mi se čini da korporativni kapitalizam koji se nameće malim zemljama predstavlja problem i za nas“.
Ruskog gasa za nas ima – i jeftin je
A na pitanje zašto su ugovori s Gaspromom kratkoročni, Bajatović odgovara:
„Naš je interes da to budu kratkoročniji ugovori, da mogu obe strane da garantuju - jedna da će isporučiti gas, druga da će platiti. A najvažnije je - da gasa ima. A plus je i jeftin. To odgovara i nama i stranim investitorima“.
I naravno, kaže Bajatović, pitanje prodaje NIS-a za Srbiju je veoma važno:
„Do sada sam bio dobar u prognozama. Sada smatram da ako bude nekog brzog dogovora o miru, verovatno će NIS ostati u ruskom vlasništvu. Čak mislim da su Rusi spremni da deo paketa prodaju srpskoj strani ako to bude trebalo u nekom širem dogovoru. Neće Rusija ostaviti Srbiju ni bez gasa, ni bez derivata. To je sigurno“.
Bajatović naglašava da nam je Rusija najveći politički partner, kao i da nacionalni interes nema cenu.
„Da nije Rusija stavila veto u Savetu bezbednosti, nas bi Englezi proglasili za genocidnu državu. A ni po presudi Haškog tribunala nije bio genocid u Srebrenici.
Od početka čitave ove priče i krize Rusi su rekli - Ono što je stav Srbije biće i stav Rusije!
Opširnije gore u video prilogu
