Zašto je Tolstoj bio rastrzan između ljubavi prema Slovenima i svojih uverenja /video/
© Sputnik / V. Babaйlov
/ Pratite nas
Lav Tolstoj je smatrao da čovek, kako bi promenio svet, mora prvo da se usavršava i postaje bolji, ne samo u fizičkom i intelektualnom, već pre svega u moralnom i duhovnom smislu. Jedna od njegovih najvažnijih bila je univerzalna, sveopšta ljubav, kaže Galina Aleksejeva, naučni rukovodilac Muzeja-imanja Lava Tolstoja u Jasnoj Poljani.
Lav Tolstoj i slovenski svet
U Ruskom domu u Beogradu od 12. do 14. oktobra održan je seminar „Tolstoj je čitav jedan svet“ u susret 200. godišnjici rođenja velikog ruskog, koja će biti obeležena 2028. godine. Uvodno predavanje, pod nazivom „Dijalog Lava Nikolajeviča Tolstoja sa slovenskim svetom“ održala je Galina Aleksejeva.
„Tolstoj je tokom čitavog života bio zainteresovan za slovenski svet, mada je to interesovanje naročito počelo da raste u drugoj polovini njegovog života. Pisao je o tome u svojim književnim delima, u religiozno-filozofskim spisima, kao i u svojim razmišljanjima i raspravama. I naravno, bavio se tom idejom kroz lične kontakte“, kaže Galina Aleksejeva.
Ona ističe da je Tolstoj naročito u poslednjim decenijama svog života postao popularan u celom svetu, ne samo kao umetnik, već i kao filozof i verski propovednik, zato što su njegova dela prevođena na sve jezike.
„U Tolstojevoj ličnoj biblioteci se nalaze prevodi njegovih dela na mnoge slovenske jezike. Tu ima i mnogo knjiga koje su mu slali predstavnici zemalja kao što su Srbija, Bugarska, Makedonija i druge zemlje, poput Poljske i Češke. Tolstoja je, naravno, veoma zanimalo šta se događa u tim zemljama. S jedne strane, protivio se svakoj primeni nasilja i revolucionarnim metodama menjanja života u tim zemljama. S druge strane, nije mogao da ne vidi obespravljeni, ponekad veoma težak položaj naroda u slovenskim zemljama“, navodi naša sagovornica.
Jedan od najvažnijih uticaja na Tolstoja imao je njegov prijatelj i kućni lekar Dušan Petrovič Makovicki, poreklom Slovak, koji se s piscem upoznao 1894. godine.
„Tolstoj ga je odmah zavoleo, jer je u njemu video plemenitog, poštenog i čistog čoveka, čistog u duhovnom i moralnom smislu. Kasnije, kada je Tolstojeva supruga Sofija Andrejevna tražila ličnog lekara za Tolstoja, odlučili su se za Makovickog. On je postao kućni lekar ne samo Tolstoju, već i članovima njegove porodice“, navodi Galina Aleksejeva.
Iako je bio skeptičan prema ideji panslavizma, Tolstoj je, kako objašnjava naša sagovornica, bio uznemiren žestokom eksploatacijom i teškim položajem slovenskih naroda. On je, međutim, „slovenskoj ideji“ suprotstavio ideju hrišćanskoj ujedinjenja, zasnovanu na moralu i etici.
„Pravi ujedinjeni ljudi su najviša vrednost i cilj života, ali to ujedinjenje mora biti sveopšte, zajedničko za sve ljude“, smatrao je Tolstoj i nadao se da će upravo Sloveni, pre nego drugi narodi, uspeti da postignu takvo ujedinjenje.
Nenasilje kao oblik borbe protiv zla
Prema rečima naše sagovornice, jedna od najvažnijih Tolstojevih ideja bila je univerzalna, sveopšta ljubav, koja bi trebalo da ujedini celo čovečanstvo. Tolstoj je snažno odbacivao nasilje kao način borbe protiv zla. Njegove ideje zasnivale su se na religiozno-moralnim načelima, na čijim se temeljima razvio i takozvani tolstojevski pokret u svetu.
„Tolstojevske komune i kolonije nastajale su ne samo u Rusiji, nego doslovno u svim evropskim zemljama, u Severnoj Americi, Japanu, na severu Afrike i u Indiji. Sam pisac je govorio: 'Ja sam Tolstoj, nisam tolstojevac', ali su njegove ideje bile veoma privlačne. To su bile ideja sveopšte ljubavi, ideja suprotstavljanja zlu bez upotrebe nasilja, ideja moralnog usavršavanja, ideja fizičkog rada i davanja estetske vrednosti fizičkom radu. Tolstoj je fizički rad nazivao 'radom za hleb'. Smatrao je da, ako ljudi počnu da se zlu ne suprotstavljaju nasiljem, tada će intervenisati viša, božanska sila i zlo će biti uništeno“, navodi Galina Aleksejeva.
Ona podseća na Mahatmu Gandija koji je uspeo da oslobodi Indiju od britanske vlasti, zasnivajući svoju politiku i odnos prema toj situaciji na načelima koja je propovedao Lav Tolstoj: nenasilju i građanskoj neposlušnosti.
„Gandi je u Južnoj Africi osnovao komunu koja je nosila ime Lava Tolstoja. Ljudi su prestali da kupuju britansku robu. Indijci su počeli sami da proizvode ono što im je bilo potrebno. I tako su, tim mirnim, nenasilnim putem, postali nezavisna država. Možemo reći da je postojalo konkretno rešenje zasnovano na Tolstojevim idejama“, ukazuje naša sagovornica.
Kada je reč o ruskom dobrovoljačkom pokretu, Tolstoj je, kako kaže Galina Aleksejeva, imao veoma dvosmislen odnos prema tom pitanju, što se može videti i u njegovom romanu „Ana Karenjina“.
„S jedne strane, Tolstoj je svim srcem želeo da podrži srpski narod u njegovoj borbi za oslobođenje od turske vlasti, ali njegova filozofija nenasilja i moralnog usavršavanja na neki način mu nije dozvoljavala da to učini. Zato postupak jednog od glavnih junaka romana, grofa Vronskog, koji pati nakon Anine smrti, ne možemo jednoznačno tumačiti. Prototip Vronskog bio je Nikolaj Nikolajevič Rajevski. A on je, ispostavlja se, direktni potomak, odnosno unuk Nikolaja Rajevskog, junaka rata iz 1812. godine. U Tolstojevom epskom romanu 'Rat i mir' Nikolaj Rajevski jedan je od junaka. Zato, naravno, ne možemo zanemariti pozitivan odnos koji je Tolstoj imao prema Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom“, ocenjuje Galina Aleksejeva.
Zašto mladi danas treba da čitaju Tolstoja
Prema rečima Galine Aleksejeve, svi Tolstojevi junaci, poput Pjera Bezuhova, Andreja Bolkonskog, Konstantina Levina, Dmitrija Nehljudova, ali i Nataše Rostove ili Ane Karenjine, na neki način mogu da budu zvezda vodilja svakome od nas.
„Tolstoj je 'čitav jedan svet', kako glasi i naziv seminara održanog u Beogradu. Svako njegovo delo, svaki zapis u dnevniku otvara neku novu perspektivu, neki novi prozor kroz koji možemo bolje da razumemo Tolstoja, ali i da bolje razumemo sebe. Tolstoja ne čitamo samo da bismo shvatili šta je želeo da izrazi ovim ili onim delom, već i da bismo bolje razumeli sami sebe“, ocenjuje naša sagovornica.
Ona dodaje da je posebno važno da njegova dela čitaju mladi ljudi, oni koji su danas navikli da sve što ih zanima pitaju veštačku inteligenciju.
„Odgovor koji bi dobili od Tolstoja bio bi sasvim sveobuhvatan, veoma aktuelan i veoma relevantan za vreme u kojem danas živimo. Razumem da je Tolstoj stvaralac ogromnih razmera, a njegova dela ponekad su veoma obimna. Moguće je da mlade ljude odbija taj broj stranica u njegovim romanima 'Rat i mir', 'Vaskrsenje' i „Ana Karenjina“. Ipak, neka čitaju „Anu Karenjinu“! Nije slučajno Tomas Man nazvao 'Anu Karenjinu' najvećim društvenim romanom u čitavoj svetskoj književnosti. A može se početi i od kraćih dela. Na primer, od Tolstojeve pripovetke 'Tri smrti'. Ona će odmah otvoriti tako širok i slojevit svet Tolstojevog stvaralaštva da će mnoge stvari mladim ljudima postati jasnije i doći na svoje mesto“, zaključuje naša sagovornica.
Muzej Jasna Poljana
Muzej-imanje Lava Tolstoja u Jasnoj Poljani jedan je od najvećih i najstarijih književnih muzeja ne samo u Rusiji, već i u Evropi i svetu. Osnovan je 1921. godine, a u njemu se neguju naučna, memorijalna i konzervatorsko-restauratorska delatnost, kao i organizovanje ekskurzija. Jasnu Poljanu godišnje poseti više od 200.000 ljudi iz celog sveta.
„Reč je o jednom od retkih muzeja u kojima su svi predmeti autentični i originalni i čuvaju uspomenu ne samo na Tolstoja već i na njegove pretke. Tamo nema predmeta koji samo pripadaju određenoj epohi, nema kopija niti imitacija, već su to isključivo predmeti koji su pripadali Tolstoju, članovima njegove porodice i njegovim precima. Zato Tolstojevu kuću pažljivo čuvamo. Postoje posebni sanitarni propisi i ograničenja, zbog čega ne mogu svi posetioci da uđu u nju. Međutim, postoji mnogo alternativnih ekskurzija i drugih mogućnosti za posetioce“, ističe naša sagovornica.
U Jasnoj Poljani održavaju se međunarodne naučne konferencije, forumi i seminari. Od 1998. godine, na osnovu Tolstojeve lične biblioteke, koja predstavlja spomenik pod zaštitom UNESKA, održava se međunarodna naučna konferencija „Tolstoj i svetska književnost“. Na tu konferenciju dolaze naučnici iz raznih zemalja, stručnjaci za Tolstojevo stvaralaštvo.
Od 2006. godine u Jasnoj Poljani održava se i međunarodni seminar prevodilaca Tolstoja i drugih ruskih klasika.
„Tolstoja su počeli da prevode još za njegovog života. Kada prolazite kroz njegovu kuću, možete da vidite prve prevode njegovih dela na policama njegove biblioteke. Ta dela prevodili su prevodioci koji danas zauzimaju istaknuto mesto u kanonu prevođenja ruske književnosti na evropske i istočne jezike. Na seminar nam dolaze prevodioci koji predstavljaju svoja nova dela i nove prevode, pa čak i nove verzije onih dela koja su već mnogo puta prevođena“, navodi Galina Aleksejeva.
