https://lat.sputnikportal.rs/20261018/rat-protiv-korporacija-ruski-dizel-stize-u-ameriku--sta-to-donosi-trampu-video-1204528703.html
Rat protiv korporacija: Ruski dizel stiže u Ameriku – šta to donosi Trampu? /video/
Rat protiv korporacija: Ruski dizel stiže u Ameriku – šta to donosi Trampu? /video/
Sputnik Srbija
Uvoz ruskog dizela na američko tržište nije samo pitanje energetskog snabdevanja, već i deo šire strategije Donalda Trampa usmerene na ograničavanje uticaja... 18.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-18T22:31+0200
2026-10-18T22:31+0200
2026-10-18T22:31+0200
svet
analize i mišljenja
od četvrtka do četvrtka
svet
svet – politika
dizel
rusija
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112055/11/1120551181_0:176:3017:1873_1920x0_80_0_0_ca45c2b4788258ebb86181eac22fbbfc.jpg
Sjedinjene Države, smatra Petronijević, raspolažu dovoljnim energetskim resursima i uvoz ruskog dizela nije im neophodan za redovno snabdevanje domaćeg tržišta. Suštinu Trampovog poteza zato on vidi u pritisku na naftne kompanije, koje, kako tvrdi, koriste rast cena na svetskom tržištu da bi povećale zaradu i na domaćem tržištu.Prema njegovom tumačenju, uvozom ruskog goriva američki predsednik pokušao je da pokaže da domaće kompanije ne mogu automatski da prebacuju posledice međunarodnih kriza na američke potrošače, posebno kada SAD imaju sopstvene izvore energije i mogućnost da dodatno obezbede snabdevanje.Ruski dizel pritisak na gigantePetronijević smatra da bi dolazak ruskog dizela na američko tržište mogao da posluži kao instrument pritiska na energetske kompanije, jer bi im pokazao da država ima alternativu ukoliko domaći proizvođači i trgovci insistiraju na cenama koje odgovaraju globalnim tržišnim kretanjima.„Time je Donald Tramp doveo američke kompanije u nezgodnu poziciju: ako nastave da podižu cene prateći svetsko tržište, država može da potraži druge izvore snabdevanja. I onda će one biti uskraćene da povećavaju cenu. Treba naglasiti da ovde nije reč samo o jednom poslu sa ruskim energentima, već o pokušaju da se promeni odnos snaga između države i korporacija koje imaju veliki uticaj na energetsku politiku “, poručio je Petronijević.Da li je Amerika ispred korporacija?Govoreći o Trampovoj predizbornoj paroli „Amerika na prvom mestu“, naš sagovornik ocenjuje da njen značaj ne može da se svede samo na spoljnu politiku ili odnose sa drugim državama. Prema njegovom tumačenju, ta poruka podrazumeva i borbu protiv uticaja krupnog kapitala na američke institucije.Petronijević tvrdi da su velike korporacije tokom prethodnih decenija stekle prevelik uticaj na političke odluke u SAD, koristeći ekonomsku i političku moć za ostvarivanje sopstvenih interesa.„Korporacije su preko 30 godina upravljale državom tako što je korporativno bilo iznad etatističkog. Znači, korporacije su uređivale i politiku, rešavale izbore, drugim rečima kompletno su upravljale Sjedinjenim Američkim Državama“, ocenio je Petronijević.On smatra da Trampov pokušaj „suverenizacije“ Amerike podrazumeva vraćanje države u poziciju iz koje može da ograniči uticaj velikih kompanija i da energetske resurse usmerava u skladu sa interesima sopstvenih građana. U tom kontekstu, uvoz ruskog dizela vidi kao konkretan primer sukoba državne politike i interesa energetskih korporacija.Zašto su američke cene rasleIpak, jedna od ključnih dilema je pitanje zbog čega se rast cena nafte i goriva ipak osetio u SAD, uprkos velikim domaćim energetskim kapacitetima. Petronijević smatra da posedovanje sopstvenih resursa ne znači da će oni automatski biti prodati po cenama koje odgovaraju domaćim potrošačima. Prema njegovom objašnjenju, kompanije se rukovode cenama na međunarodnom tržištu i mogućnošću ostvarivanja veće zarade.Njegova argumentacija zasniva se na razlici između raspoloživosti energenata i njihove tržišne cene: zemlja može da ima dovoljno nafte i goriva, a da njeni građani ipak plaćaju više zbog kretanja cena na međunarodnom tržištu.Približavanje Vašingtona i Moskve?Petronijević upozorava da Trampov potez ne treba automatski da se tumači kao dokaz trajnog približavanja Vašingtona i Moskve. On smatra da saradnja u oblasti energetike može da bude deo šire političke strategije i da ne mora da znači odustajanje od dugoročnog pritiska Zapada na Rusiju.„Permanentnost napora neoliberalno-globalističkog Zapada i nastupanje ka Rusiji nije se promenilo ni za dlaku. Ovo je samo jedan segment, jedna pločica, jedan pokušaj da se dobije na vremenu i ništa više“, ocenio je on.U njegovom viđenju, ključni značaj uvoza ruskog dizela nije samo u količini goriva koja bi mogla da stigne na američko tržište, već u poruci da država može da interveniše kada proceni da korporativni interesi ugrožavaju interese domaćih potrošača.
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka, svet, svet – politika, dizel, rusija, sad
analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka, svet, svet – politika, dizel, rusija, sad
Rat protiv korporacija: Ruski dizel stiže u Ameriku – šta to donosi Trampu? /video/
Uvoz ruskog dizela na američko tržište nije samo pitanje energetskog snabdevanja, već i deo šire strategije Donalda Trampa usmerene na ograničavanje uticaja velikih naftnih kompanija, obuzdavanje rasta cena goriva i stavljanje interesa države i građana ispred korporativnog profita, ocenjuje advokat Goran Petronijević.
Sjedinjene Države, smatra Petronijević, raspolažu dovoljnim energetskim resursima i uvoz ruskog dizela nije im neophodan za redovno snabdevanje domaćeg tržišta. Suštinu Trampovog poteza zato on vidi u pritisku na naftne kompanije, koje, kako tvrdi, koriste rast cena na svetskom tržištu da bi povećale zaradu i na domaćem tržištu.
„Dakle, poremećaj na američkom tržištu nije poremećaj koji je rezultat nedostatka nafte i naftnih derivata, već cena na svetskom tržištu koje korporacije prate zarad svog profita i to je suština“, rekao je Petronijević u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.
Prema njegovom tumačenju, uvozom ruskog goriva američki predsednik pokušao je da pokaže da domaće kompanije ne mogu automatski da prebacuju posledice međunarodnih kriza na američke potrošače, posebno kada SAD imaju sopstvene izvore energije i mogućnost da dodatno obezbede snabdevanje.
Ruski dizel pritisak na gigante
Petronijević smatra da bi dolazak ruskog dizela na američko tržište mogao da posluži kao instrument pritiska na energetske kompanije, jer bi im pokazao da država ima alternativu ukoliko domaći proizvođači i trgovci insistiraju na cenama koje odgovaraju globalnim tržišnim kretanjima.
„Time je Donald Tramp doveo američke kompanije u nezgodnu poziciju: ako nastave da podižu cene prateći svetsko tržište, država može da potraži druge izvore snabdevanja. I onda će one biti uskraćene da povećavaju cenu. Treba naglasiti da ovde nije reč samo o jednom poslu sa ruskim energentima, već o pokušaju da se promeni odnos snaga između države i korporacija koje imaju veliki uticaj na energetsku politiku “, poručio je Petronijević.
Da li je Amerika ispred korporacija?
Govoreći o Trampovoj predizbornoj paroli „Amerika na prvom mestu“, naš sagovornik ocenjuje da njen značaj ne može da se svede samo na spoljnu politiku ili odnose sa drugim državama. Prema njegovom tumačenju, ta poruka podrazumeva i borbu protiv uticaja krupnog kapitala na američke institucije.
„Mnogi nisu razumeli šta znači parola koju je Tramp imao u svojoj predizbornoj kampanji: Amerika na prvom mestu koja zapravo znači, iščupati Ameriku iz kandži korporativne mafije. To je suština i borba protiv toga“, rekao je on.
Petronijević tvrdi da su velike korporacije tokom prethodnih decenija stekle prevelik uticaj na političke odluke u SAD, koristeći ekonomsku i političku moć za ostvarivanje sopstvenih interesa.
„Korporacije su preko 30 godina upravljale državom tako što je korporativno bilo iznad etatističkog. Znači, korporacije su uređivale i politiku, rešavale izbore, drugim rečima kompletno su upravljale Sjedinjenim Američkim Državama“, ocenio je Petronijević.
On smatra da Trampov pokušaj „suverenizacije“ Amerike podrazumeva vraćanje države u poziciju iz koje može da ograniči uticaj velikih kompanija i da energetske resurse usmerava u skladu sa interesima sopstvenih građana. U tom kontekstu, uvoz ruskog dizela vidi kao konkretan primer sukoba državne politike i interesa energetskih korporacija.
Zašto su američke cene rasle
Ipak, jedna od ključnih dilema je pitanje zbog čega se rast cena nafte i goriva ipak osetio u SAD, uprkos velikim domaćim energetskim kapacitetima. Petronijević smatra da posedovanje sopstvenih resursa ne znači da će oni automatski biti prodati po cenama koje odgovaraju domaćim potrošačima. Prema njegovom objašnjenju, kompanije se rukovode cenama na međunarodnom tržištu i mogućnošću ostvarivanja veće zarade.
„Dakle, Sjedinjene Američke Države imaju dovoljno goriva, energenata da njihovi građani ne osete potres na njihovom tržištu zbog dešavanja na Bliskom istoku i u Ukrajini. Problem se vidi u načinu upravljanja resursima i u činjenici da korporativni interesi mogu da prevagnu nad potrebama domaćeg tržišta”, ocenio je naš sagovornik.
Njegova argumentacija zasniva se na razlici između raspoloživosti energenata i njihove tržišne cene: zemlja može da ima dovoljno nafte i goriva, a da njeni građani ipak plaćaju više zbog kretanja cena na međunarodnom tržištu.
Približavanje Vašingtona i Moskve?
Petronijević upozorava da Trampov potez ne treba automatski da se tumači kao dokaz trajnog približavanja Vašingtona i Moskve. On smatra da saradnja u oblasti energetike može da bude deo šire političke strategije i da ne mora da znači odustajanje od dugoročnog pritiska Zapada na Rusiju.
„Permanentnost napora neoliberalno-globalističkog Zapada i nastupanje ka Rusiji nije se promenilo ni za dlaku. Ovo je samo jedan segment, jedna pločica, jedan pokušaj da se dobije na vremenu i ništa više“, ocenio je on.
U njegovom viđenju, ključni značaj uvoza ruskog dizela nije samo u količini goriva koja bi mogla da stigne na američko tržište, već u poruci da država može da interveniše kada proceni da korporativni interesi ugrožavaju interese domaćih potrošača.
