https://lat.sputnikportal.rs/20261018/lavrov-zemlje-persijskog-zaliva-treba-da-imaju-odlucujucu-rec-u-bezbednosti-regiona-1204608396.html
Lavrov: Zemlje Persijskog zaliva treba da imaju odlučujuću reč u bezbednosti regiona
Lavrov: Zemlje Persijskog zaliva treba da imaju odlučujuću reč u bezbednosti regiona
Sputnik Srbija
Rusija podržava mirovne napore arapskih zemalja usmerene na sprečavanje povratka rata na Bliskom istoku, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. 18.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-18T12:48+0200
2026-10-18T12:48+0200
2026-10-18T12:48+0200
rusija
rusija
rusija – politika
savet za saradnju arapskih država persijskog zaliva
sergej lavrov
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/12/1204608237_0:0:3050:1716_1920x0_80_0_0_ea96f92066f89f52f2d27de28c943007.jpg
Stav Rusije je da bezbednost u regionu Persijskog zaliva treba da bude osigurana putem direktnog dijaloga između priobalnih država i njihovih suseda, istakao je Lavrov.„Polazimo od toga da same priobalne države moraju imati odlučujuću reč u određivanju načina da se osigura bezbedan razvoj ovog vitalnog strateškog regiona — konkretno, stvaranjem uslova za direktan dijalog između zemalja Persijskog zaliva i njihovih suseda, kao što su Irak i Jordan“, rekao je Lavrov.„Kako bi se stvorili takvi uslovi, predlažemo, kao što vam je poznato, da se uključe i akteri izvan regiona, uključujući rukovodstvo Arapske lige, Organizacije islamske saradnje i, ukoliko ste zainteresovani, stalnih članica Saveta bezbednosti UN, kako bi se pomoglo u jačanju ovog procesa“, dodao je ruski ministar.Prema njegovim rečima, Rusija kao svoj doprinos posmatra ažurirani koncept za osiguravanje kolektivne bezbednosti u regionu Persijskog zaliva. Lavrov je podsetio da se „u svojim prethodnim verzijama o ovom dokumentu decenijama raspravljalo sa predstavnicima političkih, akademskih i stručnih krugova u zemljama Saveta za saradnju“.Saradnja sa RusijomPrema rečima ruskog minista, ukupan trgovinski promet između Rusije i država-članica Saveta za saradnju arapskih država Persijskog zaliva zabeležio je prošle godine značajan rast.Ministar je napomenuo da se pozitivna dinamika u bilateralnim poslovnim vezama dodatno osnažuje sprovođenjem multilateralnog zajedničkog akcionog plana za period 2023–2028. godine, koji je usvojen nakon šestog ministarskog sastanka Strateškog dijaloga Rusija – Savet za saradnju arapskih država održanog u Moskvi.Savet za saradnju arapskih država Persijskog zaliva čini šest arapskih država: Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Bahrein, Oman i Katar.Kako je ranije navelo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, učesnici sastanka će detaljno razmotriti izglede za dalje jačanje obostrano korisnog partnerstva između Rusije i država članica Saveta, uključujući oblasti trgovine, ekonomije, kulture i humanitarne sfere.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20261018/lavrov-razgovarao-sa-kolegama-iz-saveza-za-saradnju-arapskih-drzava-1204607487.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, savet za saradnju arapskih država persijskog zaliva, sergej lavrov
rusija, rusija – politika, savet za saradnju arapskih država persijskog zaliva, sergej lavrov
Lavrov: Zemlje Persijskog zaliva treba da imaju odlučujuću reč u bezbednosti regiona
Rusija podržava mirovne napore arapskih zemalja usmerene na sprečavanje povratka rata na Bliskom istoku, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
„Rusija podržava mirovne napore koji se preduzimaju, uključujući i one koje ulažu ovde zastupljene zemlje, kako bi se u regionu sprečio povratak rata u punom obimu“, rekao je Lavrov na devetoj ministarskoj sednici Strateškog dijaloga između Rusije i Saveta za saradnju država Persijskog zaliva.
Stav Rusije je da bezbednost u regionu Persijskog zaliva treba da bude osigurana putem direktnog dijaloga između priobalnih država i njihovih suseda, istakao je Lavrov.
„Polazimo od toga da same priobalne države moraju imati odlučujuću reč u određivanju načina da se osigura bezbedan razvoj ovog vitalnog strateškog regiona — konkretno, stvaranjem uslova za direktan dijalog između zemalja Persijskog zaliva i njihovih suseda, kao što su Irak i Jordan“, rekao je Lavrov.
„Kako bi se stvorili takvi uslovi, predlažemo, kao što vam je poznato, da se uključe i akteri izvan regiona, uključujući rukovodstvo Arapske lige, Organizacije islamske saradnje i, ukoliko ste zainteresovani, stalnih članica Saveta bezbednosti UN, kako bi se pomoglo u jačanju ovog procesa“, dodao je ruski ministar.
Prema njegovim rečima, Rusija kao svoj doprinos posmatra ažurirani koncept za osiguravanje kolektivne bezbednosti u regionu Persijskog zaliva. Lavrov je podsetio da se „u svojim prethodnim verzijama o ovom dokumentu decenijama raspravljalo sa predstavnicima političkih, akademskih i stručnih krugova u zemljama Saveta za saradnju“.
Prema rečima ruskog minista, ukupan trgovinski promet između Rusije i država-članica Saveta za saradnju arapskih država Persijskog zaliva zabeležio je prošle godine značajan rast.
„Prošle godine, ukupan trgovinski promet Rusije sa državama članicama Saveta za saradnju porastao je za 45 odsto“, istakao je Lavrov.
Ministar je napomenuo da se pozitivna dinamika u bilateralnim poslovnim vezama dodatno osnažuje sprovođenjem multilateralnog zajedničkog akcionog plana za period 2023–2028. godine, koji je usvojen nakon šestog ministarskog sastanka Strateškog dijaloga Rusija – Savet za saradnju arapskih država održanog u Moskvi.
Savet za saradnju arapskih država Persijskog zaliva čini šest arapskih država: Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Bahrein, Oman i Katar.
Kako je ranije navelo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, učesnici sastanka će detaljno razmotriti izglede za dalje jačanje obostrano korisnog partnerstva između Rusije i država članica Saveta, uključujući oblasti trgovine, ekonomije, kulture i humanitarne sfere.
