Kako zatvoriti rupe u budžetu EU - dug jednak polovini šestogodišnjeg budžeta /video/
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Podele u EU oko visine i koncepta budućeg dugoročnog budžeta od 2028. do 2036. godine su ne samo potvrda negativnog trenda koji ih sada karakteriše nego i toga da će izazovi, neizvesnost i pritisak vremenom samo rasti. Kako stvari sada stoje u EU, ali i globalno, teško da će moći da povrate konkurentnost i privredni uticaj u svetu.
U emisiji Energija Sputnjika na to ukazuje ekonomski analitičar, zamenik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, Bojan Stanić.
Nemci za vojsku, većina za hranu
Ovih dana članice EU su se opet podelile na nekolicinu razvijenih koje, kada je novac u pitanju, poslovično predstavljaju štediše i na znatno veći broj onih koje ne bi želele veće kresanje prvobitno predloženog budžeta od 2.000 milijardi evra.
Toliki budžet je predložen pre godinu i po dana, ali se slika EU privrede i finansija dodatno pogoršala da je svima jasno da će on morati da bude malji. Očekivanja su da dogovor o tome bude postignut do kraja godine. Irska, koja predsedava Savetom Evropske unije, podržavajući 17 zemalja Juga i Istoka EU je ovih dana predložila da budžet bude manji osam odsto, odnosno za 159 milijardi evra. Nemačka, međutim, smatra da bi trebalo da bude smanjen za više stotina milijardi evra, u čemu su je podržale Austrija, Holandija, Danska, Švedska i Finska.
Razlika je i u gledanju na to koje bi stavke prvenstveno trebalo da budu na udaru rezanja budžeta. Politiko prenosi da Irska podržava pristup da u poljoprivredu i regionalni razvoj, na koji odlazi gotovo polovina budžeta EU, ne bi trebalo dirati. Nemačka, sasvim suprotno, smatra da konkurentnost, istraživanja i odbrana treba da budu oblasti koje treba jačati.
Nemački kancelar Fridrih Merc, pritom, napominje da budžet mora biti prihvatljiv za zemlje koje snose najveći teret njegovog finansiranja. Naravno da je Nemačka ta pošto obezbećuje najviše, oko četvrtine budžeta EU.
Počeli sa ekonomijom, politika ih baca na kolena
Stanić podseća da je Evropska unija nastala kao ekonomska inicijativa, prvo kao Evropska zajednica za ugalj i čelik koja je potom prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu i širila se iz ekonomskih interesa. Od 1992. godine, od kako se i zove Evropska unija, pokušala je sa kreiranjem političke integracije.
„Došlo se u situaciju da sada geopolitika određuje pravce Evropske unije, a ne više toliko ekonomija. Ekonomija je otišla u stranu, ne zato što je sama privreda tako htela nego su jednostavno rekli: Morate se prilagođavati dok mi ne postignemo naše političke ciljeve. A ti politički ciljevi su jako dugoročni, jako magloviti, i postavlja se pitanje njihove realizacije u tom dugom roku i kako će to uticati dugoročno na ekonomski potencijal“, ističe Stanić.
Pritom, dodaje on, imate činjenicu da Evropska unija nije uspela u pokušajima da se formira kao jedna nadpolitička, nadnacionalna organizacija. Postavlja se pitanje na koji način vi da se politički integrišete kada nije mogao da bude postigne konsenzus ni oko povećanja izdataka za NATO, iako su sve članice EU, sa izuzetkom Austrije, članice tog vojnog saveza, napominje sagovornik Sputnjika.
Ako NATO članice u EU ne mogu da se dogovore oko toga kako će se dogovoriti da li je važnije izdvajanje za hranu ili za vojsku?
Stanić podseća da je mnogo toga maglovito u EU, pa i kada treba sagledavati izjave aktuelnog nemačkog kancelara koji je najnepopularniji ikad i ima podršku svega 13 odsto nemačkog stanovništva. Pri tom su očigledna i kolebanja u okviru stranke SPD, koja je koalicioni partner Mercove partije CDU-a.
On podseća da je nedavno za predsednika parlamenta u pokrajini Sakson-Anhalt izabran predstavnik AfD-a koji je, podseća on, nastao razdvajanjem od CDU pre svega zbog ekonomskih neslaganja, pa potom i drugih.
Napominje i da prema anketama javnog mnjenja koje su objavili nemački mediji AfD sada ima gotovo duplo više glasača na republičkom nivou nego što ima vladajući CDU.
Dužni k'o Francuska
Pitanje je kako u takvoj situaciji namaći EU budžet pored ogromnog EU duga. Na kraju 2019. on je iznosio 52,6 milijardi evra, a na kraju 2025. godine 738,9 milijardi.
Ovih dana je, kako piše Dojče vele, Evropski revizorski sud upozorio da bi dug Evropske unije u 2027. godini mogao da poraste na 1.000 milijardi evra, što je polovina ukupne sume budžeta EU planiranog za period 2028-2036. Član tog suda, nemački revizor Danijel Kaspari, kaže da će ubuduće svaki deseti evro iz evropskog budžeta odlaziti na otplatu duga.
A to je samo dug koji je napravljen tako što se Evropska komisija u ime EU zaduživala na međunarodnim finansijskim tržištima da bi ublažila posledice pandemije kovida (421 milijarda evra), a za finansiranje Ukrajine 170 milijardi evra, što su dve najveće stavke. U to ne ulaze dugovi pojedinačnih država članica, a ovih dana je objavljeno da je dug Francuske koja je posle Nečake druga privreda EU, izbio na prvo mesto, ispred Grčke i Italije.
Redefinisati odnos sa Kinom
Revizori smatraju da će rupu u budžetu EU moradti da krpi donošenjem „teških odluka“ poput povećanja doprinosa država članica ili „odustajanjem od dela političkih ciljeva“.
Na pitanje šta to znači, Stanić kaže da odustajanje od dela političkih ciljeva pretpostavlja da EU mora da vidi kako će redefinisati odnos sa Kinom. Ono što sada karakteriše Evropsku uniju je izražena militarizacija i izražen protekcionizam i sve veći pad konkurentnosti.
„Jednostavno, ne postoji veliko uverenje privrednika da će se popraviti makroekonomski okvir, da će se povratiti konkurentnost. U anketama koje sprovode u Nemačkoj, većina kompanija, 60 odsto, očekuje smanjenje broja zaposlenih u svojim pogonima do 2030. godine, a 25 odsto anketiranih smatra da će prebaciti svoje poslovanje ili deo poslovanja u inostranstvo, odnosno tamo gde su povoljniji ti makroekonomski pokazatelji i generalno poslovna klima. Dakle, u tom smislu imate jedan pesimistični pogled na evropsku budućnost u pogledu ekonomije, što će se kasnije odražavati na sve drugo“, kaže ovaj ekonomski analitičar.
On dodaje da uz bujanje kineske konkurencije postoji i jedan nepredvidivi odnos Amerike prema Evropi.
Kandidatima po „zasluzi“
U takvoj situaciji ono što Srbiju posebno zanima je kakvu će vajdu imati zemlje kandidati za članstvo u EU od tog dugoročnog budžeta. Za njih je prvobitno od tih 2.000 milijardi bilo namenjeno 42,6 milijardi evra, što je pitanje da li će i opstati u završnom dokumentu. Ali da li će neki novac iz budžeta stići do kandidata to niko ne može da kaže jer će za novi budžet važiti nova pravila. Nema više toga da svako garantovano dobije određenu svotu, već će se ceniti da li ju je zaslužio- odnosno da li je dostavio kvalitetan projekat, koliko je odmakao u reformama i u vladavini prava.
S obzirom na iskustva koja Srbija ima po pitanju dvostrukih aršina verovatno je teško tu biti optimista.
Ono što je bitno naglasiti je činjenica da vi sada imate jedan prostor za dodatno proširenje Evropske unije, ali isključivo na političkim odlukama, konstatuje Stanić.
Ukrajina je kandidat iako je zemlja u ratu, tamo nema ni vladavine prava, niti demokratije, iz prostog razloga što je to sve moralo biti suspendovano, a legitimnost države je osnov da bi uopšte neki kandidat bio pred vratima Evropske unije, dodaje on.
Ključ je mir
Tu jednostavno postoji jedan, pre svega, geopolitički interes da se verovatno zatvori jadranska obala, kao što je bila zatvorena i crnomorska 2007. godine, kada su preko reda ušle i Bugarska i Rumunija, ako ništa pre Hrvatske, koja je u tom ekonomskom smislu imala stvarno predispozicije da uđe pre njih, slikovito opisuje Stanić.
Ukoliko u EU ne bude privrede koja će polako vraćati svoju konkurentnost, neće, kako upozorava, biti ni potrebnog priliva u budžet iz koga će se finansirati ono što je potrebno, a da se pritom ne naruše neuralgične tačke kao što je pitanje socijalne zaštite, poljoprivreda, održivosti ekonomskog sistema, regionalnog razvoja i prijema novih članica.
„Ono što je ključno za Evropu, za taj makroekonomski ambijent, za poslovni ambijent, i što, naravno, shvata privreda, ali ne može još uvek da dopre do glava političara, je smanjenje političkog rizika. Da bi se taj politički rizik smanjio, vi morate imati mir u Evropi. Kada se to bude realizovalo, sigurno će se stvoriti bolji uslovi za oporavak evropske privrede nego što je sada“, zaključio je Stanić u emisiji Energija Sputnjika.
Pogledajte i:
