Za istu količinu minerala moramo da pojedemo otprilike dvostruko više hrane nego pre 60 godina
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Da bismo u telo uneli istu količinu minerala koju smo iz hrane dobijali pre šezdeset godina, danas bismo morali pojesti gotovo dvostruko više voća, povrća i drugih namirnica. Naučnici smatraju da je jedan od razloga sve lošiji kvalitet tla, ali i decenije uzgoja usmerenog prvenstveno na što veće prinose – ne i na kvalitet plodova.
Nova studija organizacije Dip Sajens Venčers pokazala je da su pšenica, jabuke, šargarepa i grašak od 1960-ih izgubili između 20 i 50 odsto pojedinih ključnih nutrijenata. To znači da je za jednaku količinu minerala poput kalijuma, magnezijuma ili bakra danas potrebno pojesti otprilike dvostruko više hrane nego pre 60 godina.
Istraživači upozoravaju da bi kombinacija pada nutritivne vrednosti hrane i sve veće upotrebe lekova za mršavljenje poput Ozempika i Mundžara mogla dodatno povećati problem. Prema njihovim procenama, oko pet miliona radno sposobnih Britanaca moglo bi se naći ispod sigurnih nivoa unosa nekih ključnih vitamina i minerala, prenose mediji.
Povećanje prinosa, smanjenje hranljivosti
„Šezdeset godina bezbednost hrane merili smo kalorijama i tonama po hektaru i prema tim smo merilima postigli izuzetan uspeh. Ali istovremeno smo tiho ispraznili ono što se nalazi unutar naše hrane“, rekao je Vil Samers, viši saradnik za klimatska pitanja u Dip Sajens Venčersu.
„Kako lekovi za mršavljenje dovode do toga da ljudi jedu manje, nutritivni kvalitet svakog zalogaja postaje mnogo važniji. Dobra je vest da već imamo alate kojima to možemo popraviti – kroz uzgoj biljaka, zdravlje tla, tržište i javne politike. Ono što je nedostajalo jeste spoznaja da je ovaj problem vredan merenja i rešavanja na samom izvoru.“
Autori studije smatraju da je višedecenijsko selektivno uzgajanje biljaka radi povećanja prinosa doprinelo smanjenju koncentracije brojnih hranljivih materija. Prinos žitarica po hektaru od 1960-ih povećao se za 215 odsto, dok je udeo pothranjenih ljudi u zemljama u razvoju pao sa 35 na 12 odsto.
No, više od dve milijarde ljudi i dalje ima barem jedan klinički nedostatak mikronutrijenata. Problem postoji i u razvijenim zemljama poput Velike Britanije i SAD, gde ishrana može sadržavati dovoljno kalorija, ali premalo nutrijenata poput selena i folata.
Obnova tla može pomoći
Primer je selen, kojeg ima u celovitim žitaricama i brazilskim oraščićima. Zbog pada njegove koncentracije u pšenici, žene bi danas morale pojesti četiri kriške integralnog hleba kako bi dobile tek trećinu preporučenog dnevnog unosa selena, navodi se u izveštaju. Istraživači su takođe utvrdili da manje od trećine sorti pšenice za proizvodnju hleba uvedenih nakon 1960-ih zadovoljava preporučen nivo cinka.
Posledice nedostatka pojedinih nutrijenata mogu biti ozbiljne. Manjak selena slabi imuni sistem i povećava rizik od srčanih bolesti, dok nedostatak cinka može uticati na kožu, kosu i imunitet. Manjak gvožđa povezuje se sa umorom i slabijom koncentracijom, a nizak unos kalijuma može povećati rizik od moždanog udara za čak 21 odsto.
„Zdravo tlo temelj je zdrave hrane. Ovaj izveštaj pokazuje da je obnova zdravlja tla jedna od retkih mera koja istovremeno može poboljšati nutritivnu vrednost hrane, prinose i otpornost na klimatske promene, a poljoprivrednici to danas mogu raditi i profitabilno“, rekla je Sijan Ferguson, izvršni poverenik zadužbine Mark Leonard Trast.
Pogledajte i:
