Novo istraživanje o ultra-prerađenoj hrani iznenadilo naučnike
22:43 16.10.2026 (Osveženo: 22:44 16.10.2026)
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
O razlikama između neprerađene i tzv. ultra-prerađene hrane već se dugo govori, a novo istraživanje pokazuje da razlika ne leži samo u drugačijim nutritivnim vrednostima, već i sam način na koji je hrana procesirana može imati uticaja na to kako će telo na nju reagovati.
Naučnici sa Virdžinija Teka učinke neprerađene i ultra-prerađene hrane testirali su na dve grupe ispitanika, s tim da su obe grupe dobile obroke iste nutritivne vrednosti, ali obrađene na različite načine.
Pokazalo se da su oni koji su jeli više prerađenu hranu imali drugačiji metabolički odgovor, ali i drugačiju aktivaciju područja mozga povezanog sa motivacijom i osećajem nagrade. Studija je objavljena 5. oktobra u časopisu Nejčer Metabolizam.
„Ova studija pokazuje da, čak i kada imaju jednak sastav makronutrijenata, ultraprerađeni i manje prerađeni obroci mogu izazvati različite metaboličke reakcije, koje su povezane sa promenama u područjima mozga koja regulišu osećaj nagrade i želju“, objasnio je dr Darijuš Mozafarijan, direktor Instituta Fud iz Medicin i profesor na Univerzitetu Tafts.
„Iako su svi ti učinci složeni, a dugoročne posledice još nisu dobro utvrđene, ova studija doprinosi sve većem broju dokaza da je način prerade hrane važan te da utiče na insulin, metabolizam i mozak, nezavisno od samih makronutrijenata“, dodao je on.
Kako je ultraprerađena hrana uticala na metabolizam
U istraživanju je učestvovalo nešto manje od 60 zdravih odraslih osoba u dobi od 18 do 45 godina, podeljenih u dve grupe, koje su na prazan želudac dobile visokoprocesirani ili minimalno procesirani obrok. Oba obroka bila su gotovo potpuno jednaka po kalorijama, ugljenim hidratima, mastima, proteinima, vodi i soli. Prvi je sadržavao, među ostalim, sendvič sa maslacem od kikirikija i pekmezom, ćureću salamu, povrtni čips, keks, žitarice i instant-pire, dok su drugi obrok činile banana, suve brusnice, sir i kuvano jaje.
Naučnici postavljaju pitanje kako ultra-prerađena hrana utiče na metaboličke procese, a kako na mozak
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Istraživači su tokom nekoliko sati pratili nivo šećera i insulina u krvi. Oni koji su jeli visokoprocesirani obrok imali su znatno snažniji insulinski odgovor, a povišen nivo šećera u krvi trajao je duže.
„Rezultat povezan sa insulinom bio nam je najveće iznenađenje, uopšte ga nisam očekivala“, rekla je Aleks Di Feličeantonio, čiji je laboratorij vodio istraživanje. Ipak, naglasila je da još nije poznato jesu li te kratkoročne promene odgovorne za dugoročne zdravstvene posledice povezane sa ultraprocesiranom hranom.
Dr Darijuš Mozafarijan rezultate smatra zanimljivima jer sugerišu da ultraprocesirana hrana podstiče duže razdoblje „oksidacije ugljenih hidrata“, što bi „teoretski moglo smanjiti oksidaciju masti (sagorevanje zaliha masti) i tako otežati gubitak telesne masnoće“.
Različita reakcija mozga
Istraživači su analizirali i aktivnost mozga učesnika dok su gledali fotografije ultraprerađen i minimalno prerađene hrane. Istovremeno su ih pitali koliko bi bili spremni da plate za prikazane namirnice.
Područja mozga povezana sa motivacijom i osećajem nagrade različito su reagovala na dve vrste hrane. Budući da se aktivnost mozga razlikovala i zavisno od toga koliko su učesnici određenu hranu smatrali vrednom, rezultati sugerišu da „mozak različito kodira vrednost te hrane“, rekla je Di Feličeantonio.
Nutricionistički epidemiolog Lindzi Smit Tajli rekla je da studija pruža uvid u dva moguća mehanizma. Prvo, ljudi „drugačije metabolizuju ultraprerađenu hranu“ – proizvode više insulina, a telo drugačije koristi ugljene hidrate i masti. Drugo, ultraprerađena hrana „drugačije utiče i na naš mozak“.
„Čak i kada je ultraprerađena hrana nutritivno slična manje prerađenoj hrani, naša tela i mozak na njih reaguju drugačije“, rekla je ona.
Tajli smatra da bi tome mogao doprineti i način na koji je ultraprerađena hrana dizajnirana. Dodaci poput bojila i aroma menjaju njen izgled, miris i ukus, dok se takva hrana često brzo topi u ustima i pruža kratki, intenzivni nalet ukusa.
„Ovi rezultati daju nam prve naznake da bi te razlike u načinu na koji je hrana osmišljena mogle dovesti do razlika u metabolizmu, iako su potrebna dodatna istraživanja kako bismo u potpunosti razumeli tačne mehanizme“, rekla je.
Naučnici pritom naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se potvrdili rezultati i utvrdilo dovode li kratkoročne metaboličke i neuronske promene do dugoročnih zdravstvenih posledica.
Pogledajte i:
