https://lat.sputnikportal.rs/20261016/nesto-se-iza-brda-valja-studenti-i-djaci-posle-francuske-pale-i-albaniju--velika-bitka-tek-krece-1204541207.html
Nešto se iza brda valja: Studenti i đaci posle Francuske pale i Albaniju – velika bitka tek kreće
Nešto se iza brda valja: Studenti i đaci posle Francuske pale i Albaniju – velika bitka tek kreće
Sputnik Srbija
Gledamo obrise nečega što će se pretvoriti u veliku bitku koja će se voditi u narednim godinama. Do instrumentalizacije protesta studenata i srednjoškolaca ne... 16.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-16T17:50+0200
2026-10-16T17:50+0200
2026-10-16T17:50+0200
svet
svet
svet – politika
albanija
francuska
srbija
protesti
studentski protesti
antivladini protesti
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0f/1204513184_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_8a0046a9124c26afb040dd643293b606.jpg
Ovo za Sputnjik kaže Dušan Proroković, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, komentarišući talas protesta u Albaniji, tokom kojih se policija danima sukobljava sa demonstrantima:Studentski protesti u Tirani eskalirali su sredinom oktobra, kada su demonstranti zahtevali ostavku premijera Edija Rame. Došlo je do sukoba sa policijom koja je upotrebila suzavac i vodene topove, dok su demonstranti bacali kamenice i palili objekte, među kojima i zgradu Ministarstva prosvete.Albanija se trese, Rama ne popuštaNezadovoljstvo studenata zbog uslova studiranja i perspektive mladih tako se nadovezalo na šire proteste protiv korupcije i Ramine vlasti i proširilo na druge gradove.Sadašnjim nemirima prethodili su višemesečni protesti pokreta „Revolucija flaminga“, pokrenuti u maju zbog planirane izgradnje luksuznog turističkog kompleksa na albanskoj obali, povezane sa investicijama Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa.Protivnici projekta upozoravali su na ugrožavanje zaštićenog prirodnog područja i netransparentnost investicije.Protesti su vremenom prerasli u širi pokret protiv Ramine vlade, a studenti su im se pridružili zahtevajući i bolje uslove obrazovanja.Edi Rama, koji je na vlasti od 2013. godine, osvojio je četvrti uzastopni mandat na izborima 2025, ali se njegova vlada suočava sa sve većim nezadovoljstvom zbog optužbi za korupciju. Dodatni pritisak izazvala je istraga protiv Belinde Baluku, potpredsednice vlade i bivše ministarke infrastrukture i energetike, zbog sumnji u nepravilnosti prilikom javnih nabavki. Opozicija tvrdi da afere pokazuju da su državne institucije podređene interesima vladajućih krugova.Rama odbacuje pozive da podnese ostavku i insistira na tome da se vlast menja na izborima.Proširio se obrazac iz SrbijeProroković kaže da je ovakva vrsta protesta počela u Srbiji 2025., obrazac sa blokadom fakulteta i srednjih škola, pa se zatim preselio u Indiju, Francusku, Belgiju, a sada i u Albaniju.Situacija se može analizirati sama za sebe u svakoj pojedinačnoj državi, ali ima i zajedničke faktore:Protest u Albaniji najsličniji je onom u Francuskoj, u kojoj pojedini analitičari tvrde da je cilj vlasti da iskoristi protest studenata i srednjoškolaca tako što će faktički ugasiti, zabraniti ekstremnu levicu i desnicu, i tako sebi produžiti vek.Paralele sa 1968.Proroković kaže da u ovom procesu svakako treba posmatrati širu sliku, a kada je pogleda, liči na proces koji se odigravao 1968. godine u Evropi, a delimično i u nekim drugim krajevima sveta.„Nesumnjivo Makron želi da iskoristi proteste da bi ostao na vlasti, a u Tirani se protesti koriste da bi se Rama zbacio sa vlasti. To je očigledno. Međutim, posmatrajući iz šireg rakursa, verujem da do instrumentalizacije protesta ne dolazi ni zbog jednog od lidera pomenutih država“.SAD menja strategiju, Evropa traži putProroković je siguran da je zbog protesta došlo zbog bitke za Evropu koja će se voditi u narednim godinama, koju su pokrenula globalna politička pomeranja:Naš sagovornik dodaje da istovremeno Velika Britanija koristi vakum koji nastaje privremenim ili trajnim povlačenjem Amerikanaca da provodi svoje igre na kontinentu. Tako osigura sopstvenu bezbednost i sopstvene strateške planove.Prsti Izraela, Britanije i TurskeSituaciju dodatno menja i činjenica da imamo i neke nove aktere na našem kontinentu:„To su igrači poput Izraela. Imamo i sve aktivniju Tursku, imamo Rusiju koja sigurno na Evropu nije zaboravila, iako je trenutno zabavljena izvođenjem operacija u Ukrajini. Tako da je to sve jedna vrlo zapaljiva smeša. Ako konkretno govorimo o Albaniji, mislim da je Edi Rama predaleko otišao u svojoj saradnji sa Izraelom, otvarajući vrata za različite vrste izraelskih političkih, obaveštajnih i finansijskih investicija u Albaniji. Ono čemu trenutno prisustvujemo u Evropi, a tiče se i Albanije, je težak meč između izraelskih i britanskih političkih elita, struktura ili obaveštajnih zajednica“, kaže ekspert i dodaje da su u ovaj proces uključeni i Turska, Nemačka, a u određenoj meri i Francuska".Proroković dodaje da o sudarima i spregama ovih sila govori i primer Španije, koji smo mogli da vidimo tokom provale migranata iz Maroka u Seutu.„Dakle, ovaj putujući haos, koji je krenuo pomalo i od nas, odavde iz Srbije, pa se selio od Francuske preko Belgije do Albanije, zahvatao i Španiju, nastaviće se i dalje. Ima tu puno unutrašnjih razloga i detalja zbog kojih se to dešava u određenim zemljama, ali ovako sveobuhvatan pogled nam govori da je ovo trend koji će se nastavljati i koji će obuhvatiti daleko veći broj evropskih zemalja nego što je to danas slučaj“, zaključuje Proroković.Pogledajte i:
albanija
francuska
srbija
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
svet, svet – politika, albanija, francuska, srbija, protesti, studentski protesti, antivladini protesti, sad, dušan proroković, komentari i analitika, analize i mišljenja
svet, svet – politika, albanija, francuska, srbija, protesti, studentski protesti, antivladini protesti, sad, dušan proroković, komentari i analitika, analize i mišljenja
Nešto se iza brda valja: Studenti i đaci posle Francuske pale i Albaniju – velika bitka tek kreće
Gledamo obrise nečega što će se pretvoriti u veliku bitku koja će se voditi u narednim godinama. Do instrumentalizacije protesta studenata i srednjoškolaca ne dolazi ni zbog Makrona ni zbog Rame, već zbog velike bitke za Evropu. Nešto se krupno iza brda valja. Protesti će se nastaviti. Prisustvovaćemo prekompoziciji svetskog poretka.
Ovo za Sputnjik kaže Dušan Proroković, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, komentarišući talas protesta u Albaniji, tokom kojih se policija danima sukobljava sa demonstrantima:
„Nekoliko faktora utiče na nezadovoljstvo među mlađim ljudima, koje se odigrava i zbog tehnološke revolucije i zbog pitanja šta će biti sutra. To nezadovoljstvo se uspešno instrumentalizuje.“
Studentski
protesti u Tirani eskalirali su sredinom oktobra, kada su demonstranti zahtevali ostavku premijera Edija Rame. Došlo je do sukoba sa policijom koja je upotrebila suzavac i vodene topove, dok su demonstranti bacali kamenice i palili objekte, među kojima i zgradu Ministarstva prosvete.
Albanija se trese, Rama ne popušta
Nezadovoljstvo studenata zbog uslova studiranja i perspektive mladih tako se nadovezalo na šire proteste protiv korupcije i Ramine vlasti i proširilo na druge gradove.
Sadašnjim nemirima prethodili su višemesečni protesti pokreta „Revolucija flaminga“, pokrenuti u maju zbog planirane izgradnje luksuznog turističkog kompleksa na albanskoj obali, povezane sa investicijama Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa.
Protivnici projekta upozoravali su na ugrožavanje zaštićenog prirodnog područja i netransparentnost investicije.
Protesti su vremenom prerasli u širi pokret protiv Ramine vlade, a studenti su im se pridružili zahtevajući i bolje uslove obrazovanja.
Edi Rama, koji je na vlasti od 2013. godine, osvojio je četvrti uzastopni mandat na izborima 2025, ali se njegova vlada suočava sa sve većim nezadovoljstvom zbog optužbi za korupciju. Dodatni pritisak izazvala je istraga protiv Belinde Baluku, potpredsednice vlade i bivše ministarke infrastrukture i energetike, zbog sumnji u nepravilnosti prilikom javnih nabavki. Opozicija tvrdi da afere pokazuju da su državne institucije podređene interesima vladajućih krugova.
Rama odbacuje pozive da podnese ostavku i insistira na tome da se vlast menja na izborima.
Proširio se obrazac iz Srbije
Proroković kaže da je ovakva vrsta protesta počela u Srbiji 2025., obrazac sa blokadom fakulteta i srednjih škola, pa se zatim preselio u Indiju,
Francusku, Belgiju, a sada i u Albaniju.
Situacija se može analizirati sama za sebe u svakoj pojedinačnoj državi, ali ima i zajedničke faktore:
„Ovo što se dešava u Albaniji pokazuje da vlast Edija Rame, koja traje od 2013. godine, nije ni izbliza stabilna kako se prikazuje u javnosti. Pokazuje da se on suočava sa velikim, velikim izazovima".
Protest u Albaniji najsličniji je onom u Francuskoj, u kojoj pojedini analitičari tvrde da je cilj vlasti da iskoristi protest studenata i srednjoškolaca tako što će faktički ugasiti, zabraniti ekstremnu levicu i desnicu, i tako sebi produžiti vek.
Proroković kaže da u ovom procesu svakako treba posmatrati širu sliku, a kada je pogleda, liči na proces koji se odigravao 1968. godine u Evropi, a delimično i u nekim drugim krajevima sveta.
„Nesumnjivo Makron želi da iskoristi proteste da bi ostao na vlasti, a u Tirani se protesti koriste da bi se Rama zbacio sa vlasti. To je očigledno. Međutim, posmatrajući iz šireg rakursa, verujem da do instrumentalizacije protesta ne dolazi ni zbog jednog od lidera pomenutih država“.
SAD menja strategiju, Evropa traži put
Proroković je siguran da je zbog protesta došlo zbog bitke za Evropu koja će se voditi u narednim godinama, koju su pokrenula globalna politička pomeranja:
„Sjedinjene Američke Države imaju novu geopolitiku. Njihova obaveštajna zajednica se trenutno prestrojava u drugom mandatu Donalda Trampa. Strateški ciljevi će izgledati nešto drugačije. To sad pokreće pitanje njihovog učešća u procesima u Evropi. A ona je pola veka funkcionisala tako što se po mišljenje odlazilo u američku ambasadu. Sada to više nije slučaj. Tramp želi dogovor sa Rusijom, želi dogovor sa Kinom. U Evropi se, opet, javljaju neke tendencije suverenista da evropske zemlje preuzmu sudbinu u svoje ruke“, kaže.
Naš sagovornik dodaje da istovremeno Velika Britanija koristi vakum koji nastaje privremenim ili trajnim povlačenjem Amerikanaca da provodi svoje igre na kontinentu. Tako osigura sopstvenu bezbednost i sopstvene strateške planove.
Prsti Izraela, Britanije i Turske
Situaciju dodatno menja i činjenica da imamo i neke nove aktere na našem kontinentu:
„To su igrači poput Izraela. Imamo i sve aktivniju Tursku, imamo Rusiju koja sigurno na Evropu nije zaboravila, iako je trenutno zabavljena izvođenjem operacija u Ukrajini. Tako da je to sve jedna vrlo zapaljiva smeša. Ako konkretno govorimo o Albaniji, mislim da je Edi Rama predaleko otišao u svojoj saradnji sa Izraelom, otvarajući vrata za različite vrste izraelskih političkih, obaveštajnih i finansijskih investicija u Albaniji. Ono čemu trenutno prisustvujemo u Evropi, a tiče se i Albanije, je težak meč između izraelskih i britanskih političkih elita, struktura ili obaveštajnih zajednica“, kaže ekspert i dodaje da su u ovaj proces uključeni i Turska, Nemačka, a u određenoj meri i Francuska".
Proroković dodaje da o sudarima i spregama ovih sila govori i
primer Španije, koji smo mogli da vidimo tokom provale migranata iz Maroka u Seutu.
„Dakle, ovaj putujući haos, koji je krenuo pomalo i od nas, odavde iz Srbije, pa se selio od Francuske preko Belgije do Albanije, zahvatao i Španiju, nastaviće se i dalje. Ima tu puno unutrašnjih razloga i detalja zbog kojih se to dešava u određenim zemljama, ali ovako sveobuhvatan pogled nam govori da je ovo trend koji će se nastavljati i koji će obuhvatiti daleko veći broj evropskih zemalja nego što je to danas slučaj“, zaključuje Proroković.
