Od terora u Poljskoj do saradnje sa Hitlerom: Ko je bio Stepan Bandera
18:36 15.10.2026 (Osveženo: 20:38 15.10.2026)
© Sputnik / Stringer
/ Pratite nas
Na današnji dan, 15. oktobra 1959. godine, sovjetske specijalne službe likvidirale su Stepana Banderu, lidera ukrajinskih nacionalista i kolaboracionistu nacističke Nemačke. Od terorističkih akcija u Poljskoj do saradnje sa Trećim rajhom i zapadnim obaveštajnim službama, njegov put obeležili su nasilje i etnički zločini.
Stepan Bandera rođen je 1. januara 1909. godine u selu Stari Ugrinov, koje se tada nalazilo u sastavu Austrougarske.
Tokom školovanja u gimnaziji u gradu Striju Bandera se pridružio ultradesničarskoj skautskoj organizaciji „Plast“. Još kao maloletnik čitao je dela ukrajinskih nacionalista i fašističkih ideologa.
Prema sećanjima njegovih savremenika, mladi Bandera se kladio sa vršnjacima da može jednom rukom da davi mačke držeći ih za vrat. Neki ukrajinski istoričari i publicisti skloni su da u tome vide ne toliko ispoljavanje sadizma koliko želju da „iskuša samog sebe“.
Bandera je upisao agronomski odsek univerziteta u Lavovu, ali je slabo učio. Više je voleo politički terorizam nego da sedi nad knjigom.
Početkom dvadesetih godina prošlog veka, posle Sovjetsko-poljskog rata, zapadna Ukrajina došla je pod kontrolu zvanične Varšave, što je izazvalo nezadovoljstvo ukrajinskih desničara.
„Ukrajinski nacionalisti sprovodili su različite akcije protiv Poljaka: terorističke napade, sabotaže i pljačke“, kazao je šef naučno-metodološkog odeljenja Muzeja pobede Valerij Kuličkov.
O počecima OUN-a
Bivši austrijski oficir Evgenije Konovaljec osnovao je 1929. godine u Beču Organizaciju ukrajinskih nacionalista (OUN)*. U nju su se učlanile bivše pristalice Simona Petljure, koje su pobegle u Evropu, kao i stanovnici Galicije i Volinije, teritorija koje je zauzela Poljska. OUN-u se pridružio i Bandera. Tokom putovanja u inostranstvo prošao je diverzantsku obuku, a 1933. godine postao je rukovodilac izvršnog organa OUN-a na teritoriji zapadne Ukrajine.
„Bila je to organizacija nacionalističkog i terorističkog karaktera“, primetio je istoričar Aleksandar Kadira, stručnjak istorijsko-prosvetnog internet-projekta „Moj kraj. Istorija“.
Pod Banderinim rukovodstvom, pripadnici OUN-a izveli su niz političkih ubistava, uključujući ubistvo sovjetskog diplomate Andreja Majlova i poljskog ministra unutrašnjih poslova Bronislava Perackog. Osim toga, nacionalisti su ubijali i Ukrajince koje su smatrali nepoželjnima, sumnjičeći ih za lojalnost poljskim vlastima.
Bandera je 1934. godine uhapšen pod optužbom za terorizam, a 1936. osuđen je na smrt. Međutim, zbog amnestije, smrtna kazna vešanjem preinačena je u doživotni zatvor. Tri i po godine posle izricanja presude, on je oslobođen nakon pobede nemačkih trupa nad poljskom vojskom.
Dok je Bandera bio u zatvoru, sovjetske specijalne službe likvidirale su osnivača OUN-a Evgenija Konovaljca, koji je radio za nemačku obaveštajnu službu. Na čelo organizacije došao je Konovaljčev rođak Andrej Meljnik. Međutim, po izlasku na slobodu, Bandera je organizovao pobunu protiv novog lidera nacionalista.
Prema svedočenju pripadnika Abvera Ervina Štolcea, datom posle rata, i Bandera i Meljnik bili su njegovi agenti. Nemačka obaveštajna služba pokušala je da pomiri svoje doušnike, ali bez uspeha.
„Bandera je po karakteru energičan, karijerista, fanatik i bandit“, opisao je Štolce svog agenta.
Prema njegovim rečima, „Bandera je, u suštini, rukovodio nacionalističkim aktivnostima i subverzivnim delovanjem, naročito u oblastima zapadne Ukrajine“.
Godine 1940. banderovci su pokušali da podignu antisovjetski ustanak na teritoriji Lavovske i Volinske oblasti, koje su ušle u sastav Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike, ali su sovjetske bezbednosne službe sprečile pobunu.
Bandera i nacisti
Početkom 1941. godine nemačka obaveštajna služba formirala je od ukrajinskih nacionalista dva bataljona potčinjena puku Abvera „Brandenburg“ — „Roland“ i „Nahtigal“.
Uoči rata, banderovci su održali kongres na kojem su se dogovorili da šire haos u pozadini sovjetskih trupa, a kako se Hitlerove snage budu približavale, da organizuju ubistva „nepoželjnih“ Rusa, Jevreja i Poljaka. Treći rajh smatrali su „prirodnim saveznikom“.
U prvim danima Velikog otadžbinskog rata, regularne jedinice formirane od nacionalista učestvovale su u invaziji na teritoriju SSSR-a, dok su pripadnici banderovskog podzemlja započeli terorističke aktivnosti u pozadini Crvene armije.
Posle zauzimanja Lavova, ukrajinski nacionalisti, uključujući pripadnike bataljona „Nahtigal“, učestvovali su u lavovskom pogromu nad Jevrejima, koji su pratili ubistva, mučenja, pljačke i silovanja. Tokom ovih događaja ubijeno je nekoliko hiljada Jevreja.
Grupa banderovskih funkcionera proglasila je 30. juna 1941. godine u Lavovu „Ukrajinsku državu“ pod Hitlerovim protektoratom. To je izazvalo nezadovoljstvo u Berlinu. Banderi je zamereno i pokušano prisvajanje novca namenjenog potrebama OUN-a, nakon čega je uhapšen i poslat u koncentracioni logor Zaksenhauzen.
„Suprotno očekivanjima nacionalista, rukovodstvo Trećeg rajha ni u kom slučaju nije nameravalo da stvori nezavisnu Ukrajinu“, naglasio je Kadira.
Lider nacionalista smešten je u poseban blok „Celenbau“, namenjen zatvaranju posebno važnih zatvorenika. Dodeljena mu je dvosobna „ćelija“ sa dnevnom sobom, spavaćom sobom, tepisima i slikama na zidovima. Hranio se u menzi za pripadnike SS-a, bilo mu je dozvoljeno da se viđa sa suprugom, a dobijao je knjige i novine. Bandera je bio oslobođen prinudnog rada, prozivki, pa čak i obaveze da nosi zatvoreničku uniformu.
O formiranju organizacije UPA
Preko supruge Jaroslave, Bandera je održavao veze sa OUN-om, čije je aktivnosti u odsustvu lidera koordinisao njegov pomoćnik Roman Šuhevič. On je 1942–1943. godine formirao oružano krilo organizacije — Ukrajinsku ustaničku armiju (UPA)**.
Pripadnici UPA sproveli su 1943–1944. godine etničko čišćenje poznato kao Volinski pokolj. U tim događajima, prema pojedinim procenama, ubijeno je do 200.000 ljudi.
„Godine 1944. Nemcima je tlo počelo da gori pod nogama. Nemačke trupe povlačile su se pod udarima Crvene armije“, rekao je Valerij Kuličkov.
Na inicijativu nacističkih obaveštajnih službi, rukovodstvo Trećeg rajha odlučilo je da oslobodi Banderu kako bi intenzivnije koristilo nacionaliste u pozadini sovjetskih trupa. Za saradnju sa banderovcima bila je zadužena posebna grupa nemačke vojne obaveštajne službe, koju je predvodio Ditrih Vicel.
Nacionalisti su od Nemaca dobijali oružje, municiju i velike sume novca. Prema sećanjima nemačkih obaveštajaca, Bandera je lično učestvovao u obuci diverzanata u bazi Abvera.
Posle rata, uprkos brojnim dokazima o saradnji sa nacistima, Bandera je počeo da sarađuje sa obaveštajnim službama zapadnih zemalja. Diktator Fransisko Franko ponudio mu je da se preseli u Španiju, ali je Bandera odbio i preselio se u Minhen. Inicirao je osnivanje antisovjetske organizacije — Antiboljševičkog bloka naroda. U međuvremenu, UPA, čije su redove popunjavali banderovci, pokrenula je teror nad stanovništvom Ukrajinske SSR, ubivši nekoliko desetina hiljada civila, uključujući žene i decu.
Smrt Bandere
Godine 1959, posle savetovanja pripadnika KGB-a, doneta je odluka o likvidaciji lidera nacionalista koji su pobegli u inostranstvo, uključujući Banderu. Za ovu operaciju pripadnici sovjetske tajne službe angažovali su Bogdana Stašinskog, bivšeg nacionalistu koji je promenio stranu. On je već imao iskustva u likvidaciji nacističkih kolaboracionista.
Pripadnici KGB-a odlučili su da Banderu likvidiraju pištoljem napunjenim ampulom sa supstancom na bazi kalijum-cijanida.
Stašinski je počeo da prati Banderu. Dva pokušaja likvidacije bila su neuspešna — jedan je propao, jer nije bilo moguće otvoriti ulazna vrata njegove zgrade, a drugi zbog pojave potencijalnih svedoka.
Međutim, operacija je uspešno okončana 15. oktobra. Stašinski je sačekao lidera nacionalista u predvorju njegove zgrade, privukao mu pažnju rečenicom na nemačkom jeziku i ispalio mu u lice mlaz otrovne supstance. Bandera je preminuo na putu do bolnice. Njegova smrt znatno je oslabila nacionalistički pokret.
Prema rečima istoričara, posle raspada SSSR-a u Ukrajini je započeo proces heroizacije Bandere, koji se intenzivirao posle takozvanog Evromajdana.
„Banderovci su činili ratne zločine. Veličanje Bandere pokazuje da su ljudi zaboravili istorijske lekcije“, zaključio je istoričar Kadira.
*„Dobrovoljački pokret Organizacije ukrajinskih nacionalista“ (OUN) — ukrajinska organizacija koja je u Rusiji proglašena ekstremističkom i zabranjena odlukom Vrhovnog suda Ruske Federacije od 8. septembra 2022. godine.
** „Ukrajinska ustanička armija“ (UPA) — ukrajinska organizacija koja je u Rusiji proglašena ekstremističkom i zabranjena odlukom Vrhovnog suda Ruske Federacije od 17. novembra 2014. godine.
Pogledajte i:
